Srbija i njeni prijatelji #Retrovizor

Ljudi bez proročkog dara, a to su skoro svi obični ljudi, ne shvataju da je taj dar, kad ga neko ima, i teret i prisilna radnja: ono što proroku pukne pred očima on hteo ne hteo mora da saopšti onima koji žive besproročnim životom: najvećem živom proroku u našem klim. i gov. području javilo se da će na Fakultetu političkih nauka biti uhapšen profesor koji se ogrešio ne samo o Statut Fakulteta, nego i o Ustav, o Sveto pismo, o Etički kodeks Fudbalskog saveza, o Mirosl. jevanđelje na koje se prorok zakleo kad se blagoprihvatao ovozemaljske dužnosti, da bude predsednik Republike.

Šta je Prorok video? Pa video je ono što ć e biti, upad interventne brigade, kobri, elitnih jedinica Ćacilenda u skrajnuto i senovito zdanje nadomak „Kovača“, obaranje prestupnika na kameni pod, a naočigled studenata, i njegovih miljenika i onih koje je oštetio, što će „Informer“ uživo prenositi, a video je – dar proricanja zadire i u ono što je b i l o, a nije se znalo – video je Prorok ispit, lice mesta; ponekad su proročke slike malo zamućene, ili čak zaljuljane, ili im fale neki delići, kao u mozaiku iz ko zna kog veka, pa čas izgleda da je ispit u običnoj učionici, čas kao da je u amfitetaru, što je i sporedno, važno je da se jasno čuje ono što budući štićenik CZ-a govori studentima: „Ko je od vas blokader – neka digne ruku!“ Podigne se bogme dosta ruku, mada ne ni toliko koliko bi neki želeli, nakon čega i blokaderi i ovi koji nisu digli ruku izvlače cedulje sa pitanjima, blokader počne da odgovara, spetlja se malo već na prvom pitanju, a ispitivač će: „Ne morate nastaviti: iz toga što ste blokader jasno je da poznajete srž političkog života, prepoznali ste samodržavlje, gaženje prava, da ne nabrajam – dobili ste deset!“ Dođe red na studenta koji nije digao ruku, odgovori na prvo pitanje tečno i tačno, na drugo pitanje još i bolje, vidi se da je želeo samo da uči, ali ga profesor prekida: „Najradije bih vas oborio, ali ne mogu poreći da ste, premda bez razumevanja, bubali i kvarili oči, dok su vaše kolege zeble po raskrsnicama, pešačile po Srbiji i vozile do Strazbura – šest!“

&

Ne znam ko mi je simpatičniji, onaj Amerikanac, Brajan Braun, bra-bra, bla-bla, koji je doleten da posmatra i prehvali našu izbornu svetkovinu, ili mi je draži Anglosaksonac koji ostaje kod nas for good, jer je ovde i shodno potrebama službe, kao odani sluga i klijent kapitala, i sprski je kako čujem zet, što je možda i najbolji način da se neka nacija i neka civlizacija iskreno prigrli, upoznaj tazbinu da bi je više voleo, Brent Sadler pristao je da bude direktor N1, kodirektor Nove, naddirektor „Danas“-a, sudirektor „Radara“, ako sam dobro razumeo i ako sam valjano sve upamtio, potičeš iz nadmoćne civilizacije, ali tamo ima mnogo plemstva, a u našem ti se Kafiristanu nudi da budeš kralj: ti si naš Deni Drejvot iz Kiplingovog (i Hjustonovog!“) „Čoveka koji je želeo da bude kralj“, ti si još jedan, znači, Prijatelj Srbije, koji je prošao još bolje nego ostali prijatelji…

Dosta o Drejvotu, tek se zamonašio, bumo videlli kako će teći njegov iskušenički staž ili pak njegova misija.

Najveći mislioci i besednici današnjice zaslužuju tetralogiju – ako mi se i to ne izjalovi, biće to i moj prvenac iz antropologije niskosti, a možda i moje testamentarno delo: 1. „Deca su vlasništvo države“, 2. „Predsednik mirno gleda studentsku pobunu, a mogao bi da je uguši u krvi, niko mu ne bi zamerio, a lično ja voleo bih ga ljubavlju još jačom od ove koja me malo je reći prožima li prožima“, 3. „Ne upisujte decu na blokaderske fakultete, jer će vam biti vraćena u mrtvačkim kovčezima“ ; 4. „Policija ima pravo, dužnost, i čast da bije i da ubije: taj divni stalež se već dugo oseća kao kolektivni Sizif, svakog dana nekog biju, a svake se noći umorni vraćaju u svoje zapravo skromne premda od države dobijene stanove, svesni da nisu dovrhunili ono za šta su obučeni i za šta su plaćeni“.

Još rubrika „gde su, šta li rade?“, šta čine Alek i Porfiruška, kako šta, osveštali su temelje svetovno-sakralnog fakulteta, uz nos ako se tako može reći članu 11. Ustava Republike Srbije koji bi da država i crkva budu odvojene, ali ako su ih partizanština i komunizam i razdvojili, savremeni feudalizam može ponovo da ih ujedini, budu li se poglavari drugih crkava osetili oštećenim, dobiće i oni svoje državno-crkvene fakultete, evo samo ovde potpišite, Uzoriti gospodine kardinale, da se univerza u Beogradu neće zvati „Sv. Alojzije Stepinac“, „Tompson“, niti „Picula“, i evo akreditacije, evo donacije, evo milodara sa naše strane, evo placa, Uvaženi reis-ul-ulema, ni vi nećete ostati kratkih rukava, cenjeni rabine, slobodno nazovite novi fakultet po Bibiju, veroispovesti i crkve kod nas su ravnopravne, daćemo i budistima koliko im drago fakulteta, neka se zovu „Buda 1″ Buda 2“, „Buda 3“, kao što su se zvale naše hidrocentrale, Ruska stranka, да дарует ей Бог вечную жизнь и вечное участие в выборах, isto bi volela da osnuje srpsko-ruski licej imeni Grigoriia Efimovicha, na obodu Pionirskog parka, to je prostor bogomdan za učenje i molitvu, važno je da fakulteta, i stranih i državno-crkvenih, i privatnih, bude što više, pa će državni univerzitet, crk. dabogd., napokon morati da pogne tu svoju uobraženu glavu, amin, amen, amin, amin, enter!