Ambasada Severne Koreje u Teheranu nije pogođena u napadu Izraela
Tvrdnja da je Izrael pogodio ambasadu Severne Koreje u Teheranu i da se tim povodom oglasio Kim Džong Un nije tačna - nema potvrde da je ambasada pogođena, niti da je severnokorejski lider zaista dao takvu izjavu.
- Ne postoje kredibilni izvori koji potvrđuju da je pogođena ambasada Severne Koreje u Teheranu.
- Nema ni dokaza da se Kim Džong Un oglasio povodom navodnog napada.
- Analize napada pokazuju da su pogođene lokacije u blizini diplomatske četvrti u Teheranu, ali ne i ambasada Severne Koreje.
- Ova država jeste reagovala, ali bez tvrdnji o direktnom napadu na svoju ambasadu.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Tvrdnja da je Izrael pogodio ambasadu Severne Koreje u Teheranu pojavila se na društvenim mrežama u formi viralnih objava u kojima se navodi da je severnokorejski lider Kim Džong Un reagovao i upozorio Izrael, doprinoseći narativu o mogućem širenju i eskalaciji sukoba.
Međutim, dostupni podaci ne potvrđuju sporne navode. Pretraga relevantnih izvora i medijskih izveštaja nije rezultirala nijednom kredibilnom informacijom da je ambasada Severne Koreje u Teheranu ikada bila meta niti da je pogođena u nedavnim napadima. O ovakvom incidentu nisu izvestili relevantni međunarodni mediji, niti za takav scenario postoje zvanične potvrde.
Prema dostupnim analizama i mapama napada, uključujući i one koje je objavio Institut za proučavanje rata (ISW), u periodu intenziviranja sukoba zaista jeste pogođeno više lokacija u Teheranu. Među njima su objekti povezani sa bezbednosnim i vojnim strukturama, ali i pojedine tačke u urbanim zonama gde se nalaze diplomatska predstavništva stranih država.
Naime, određene eksplozije i udari registrovani su u širem području u kome se nalazi i ambasada Severne Koreje. Međutim, dostupni podaci ne pokazuju da je ambasada pogođena, niti da je pretrpela oštećenja. Štaviše, do sada ne postoje indicije da je severnokorejska ambasada bila označena kao meta u bilo kom operativnom smislu.
Severna Koreja, pak, jeste reagovala na širi kontekst sukoba – u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova osuđene su vojne akcije SAD i Izraela, uz ocenu da destabilizuju region. Ipak, u tom saopštenju nema pomena o napadu na ambasadu niti naznaka direktnog uključivanja u sukob.
Dodatno, tvrdnja da se Kim Džong Un oglasio povodom napada takođe nije potkrepljena dokazima. Ne postoje zvanični zapisi, saopštenja ili obraćanja severnokorejskog lidera koja bi potvrdila takvu izjavu. Severna Koreja jeste reagovala na dešavanja u regionu. Portparol njenog Ministarstva spoljnih poslova je 10. marta osudio je vojne akcije SAD i Izraela, ocenjujući ih kao destabilizujuće i protivne međunarodnom pravu. Međutim, u tom saopštenju nema pomena o napadu na ambasadu niti naznaka direktnog uključivanja Severne Koreje u sukob.
