Studija o uticaju vetroelektrana pogrešno predstavljena kao dokaz o „uništavanju“ Severnog mora
Naučna istraživanja na koja se navodno pozivaju tvrdnje da „nova studija dokazuje da ludilo s vetroelektranama uništava Severno more“, zapravo ne donose takav zaključak - studije govore o mogućim promenama u morskim procesima usled velikog broja ofšor vetroelektrana, ali ne tvrde da one uništavaju ekosistem Severnog mora.
- Naučni radovi koji se bave ovom temom zapravo analiziraju mogućnost kako bi veliki broj ofšor vetroparkova mogao uticati na strujanja vetra, mešanje vode i raspodelu hranljivih materija u moru.
- Modeliranja u pojedinim studijama pokazuju da bi ovi efekti mogli dovesti do promena u produktivnosti planktona u nekim delovima mora, ali ne govore o uništavanju ekosistema.
- Autori studija naglašavaju da su rezultati zasnovani na modelima i scenarijima, kao i da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se procenili dugoročni kumulativni uticaji.
- Objavama nedostaje kontekst.
Tvrdnja da vetroelektrane „uništavaju Severno more“ pojavile su se u objavama na društvenim mrežama na našem govornom području, koji se poziva na „novu studiju“ o uticaju ofšor vetroparkova na morski ekosistem. U tekstu se navodi da masovna izgradnja vetroelektrana remeti prirodne procese u moru i dovodi do ozbiljne degradacije ekosistema.
Međutim, naučna istraživanja koja analiziraju ovu temu donose znatno drugačije zaključke.
U poslednjih desetak godina istraživači intenzivno proučavaju kako bi veliki broj ofšor vetroelektrana (na moru) mogao uticati na atmosferu i okeanske procese u regionima kao što je Severno more. Razlog za to je činjenica da se u tom području planira ili već postoji veliki broj vetroparkova, koji su deo evropske energetske tranzicije.
Jedan od mehanizama koji se proučava jeste trag koji turbine ostavljaju u strujanju vetra (wake efekat). Naime, kada vetar prolazi kroz vetropark, turbine preuzimaju deo njegove energije, zbog čega se iza njih javlja zona slabijeg i turbulentnijeg vetra. Naučni modeli pokazuju da takvi efekti mogu uticati na mešanje atmosfere iznad mora, a posredno i na procese u gornjim slojevima vode.
U pojedinim modelskim studijama procenjuje se da bi takve promene mogle uticati na raspodelu hranljivih materija i na produktivnost fitoplanktona, odnosno mikroskopskih algi koje čine osnovu morskog lanca ishrane. U pojedinim simulacijama, promene u produktivnosti procenjuju se na oko deset procenata u pojedinim delovima Severnog mora.
Međutim, ovi rezultati se zasnovaju na modelima i scenarijima koji pretpostavljaju veoma veliku koncentraciju vetroparkova u budućnosti. Osim toga, autori ovih studija ne tvrde da vetroelektrane „uništavaju“ morski ekosistem. Naprotiv, u naučnoj literaturi se naglašava da su efekti složeni, da se razlikuju od regiona do regiona i da je potrebno dodatno istraživanje kako bi se procenili njihovi dugoročni uticaji.
Naučnici takođe ukazuju da vetroparkovi mogu imati različite lokalne ekološke efekte. Na primer, temelji turbina i zaštitne strukture na morskom dnu mogu funkcionisati kao veštački grebeni, oko kojih se često razvijaju kolonije školjki, algi i riba. Drugim rečima, uticaj ofšor vetroelektrana na morski ekosistem nije negativan i ne može se svesti na tvrdnju da one „uništavaju“ more.
Naučne studije o uticaju ofšor vetroelektrana na Severno more proučavaju moguće promene u strujanjima vetra, mešanju vode i produktivnosti planktona u regionima sa velikom koncentracijom vetroparkova. Međutim, te studije ne zaključuju da vetroelektrane uništavaju morski ekosistem.
