Kanada nije „priznala“ masovnu štetu od kovid vakcina
Kanada nije priznala da su vakcine protiv kovida „naštetile hiljadama ljudi“. Postojanje programa za naknadu štete odnosi se na retke, pojedinačne slučajeve ozbiljnih neželjenih reakcija i predstavlja standardni javnozdravstveni mehanizam podrške, a ne dokaz masovne štetnosti vakcinacije.
- Kanada ima program finansijske pomoći za osobe sa retkim i ozbiljnim reakcijama nakon vakcinacije, uključujući kovid vakcine.
- Međutim, podnošenje prijave ne znači da je reakcija dokazana kao direktna posledica vakcine.
- Postojanje programa ne predstavlja „priznanje“ štete za hiljade građana niti potvrdu da su vakcine opasne.
- Program funkcioniše kao bezbednosna mreža za retke slučajeve, slično modelima u drugim državama.
- Objavama nedostaje kontekst.
Tvrdnja da je Kanada „priznala“ da su vakcine protiv kovida oštetile hiljade ljudi proširila se društvenim mrežama. U spornim objavama sa društvenih mreža se sugeriše da je na taj način Kanada potvrdila široko rasprostranjenu štetnost vakcina, međutim, takve teze ne proizlaze iz dostupnih podataka.
U Kanadi zaista postoji državni mehanizam pod nazivom Vaccine Injury Support Program (VISP), uveden tokom pandemije kako bi pružio finansijsku podršku osobama koje su pretrpele ozbiljne ili trajne zdravstvene posledice nakon vakcinacije. Program obuhvata i vakcine protiv kovida i funkcioniše po modelu sličnom postojećim sistemima u drugim zemljama, koji služe kao dodatna zaštita građana u retkim slučajevima kada dođe do teških neželjenih reakcija.
Međutim, u viralnim objavama se ne pravi razlika između podnošenja zahteva za štetu i utvrđene uzročnosti – broj prijava programu ne znači da je toliko ljudi zaista pretrpelo dokazanu štetu od vakcine. Da bi osoba ostvarila pravo na naknadu, potrebno je sprovesti medicinsku procenu i utvrditi verovatnu vezu između vakcinacije i ozbiljne povrede. U praksi, većina zahteva ostane u fazi obrade zbog nedostatka potvrda ili budu odbijeni jer se ne dokaže realna uzročnost između reakcije i primljene vakcine.
Navodi da je kanadska agencija za javno zdravlje „preuzela direktnu kontrolu“ nad programom odnose se na administrativne i organizacione promene u upravljanju sistemom, a ne na priznanje masovnih posledica vakcinacije. Date izmene su povezane sa načinom vođenja programa, obradom zahteva i finansijskim upravljanjem, što je standardna praksa u državnim sistemima socijalne podrške.
U konspirativnim krugovima se često broj prijavljenih slučajeva predstavlja kao broj potvrđenih povreda, što dovodi do pogrešnog zaključka da je država priznala veliku štetu. Međutim, postojanje programa naknade samo po sebi ne znači da su vakcine opasne niti da su izazvale široko rasprostranjene posledice. Naprotiv, takvi mehanizmi postoje upravo zato što su ozbiljne nuspojave retke, ali je predviđeno da osobe koje ih dožive imaju institucionalnu podršku.
