Rođen 1953. godine.
U svojoj knjizi „Bio sam oficir KOS-a“ navodi da je završio Tehničko-vojnu akademiju u Zagrebu, saobraćajni smer, a da je potom otišao u Auto-nastavni bataljon za obuku vozača u Kovinu, koji je bio u sastavu RV i PVO (Ratno vazduhoplovstvo i protivazdušna odbrana).
Nakon toga je, ističe, dobio poziv za prelazak u Organ bezbednosti JNA, iako je, kako kaže, već bio
postavljen za načelnika u Auto-nastavnom centru Kovin, kako je tada preimenovan.
„Moji planovi bili su vezani za stručno usavršavanje u vezi saobraćaja i transporta i cilj mi je bio da magistriram na Saobraćajnom fakultetu u Beoradu“, zapisao je.
Naglašava da je završio Školu bezbednosti u Pančevu, a potom prešao na Aerodrom Batajnica u Lovačko- avijacijski puk. Nakon toga dobija premeštaj u Komandu RV i PVO u Zemunu, u kome postaje referent u Odeljenju bezbednosti. Potom odlazi na školovanje u Generalštabnu akademiju.
Ističe da sa mesta načelnika komande za obuku KOG RV i PVO otišao u penziju, „zbog sukoba i previranja u vojsci i nekih mojih ličnih nezadovoljtsva i razočaranja“.
„Verovao sam da je moj odlazak iz vojske samo privremen. Treba, kako sam mislio, samo sačekati da padne režim Slobodana Miloševića i neko će se već setiti nas koji smo se kako-tako borili protiv zloupotreba. Naravno, bilo je to naivno razmišljanje. Niko nas se nikad nije setio. Padom Miloševića oni generali koji su ga najviše podržavali i koji su mu bili poltroni ostadoše na funkcijama – nezamenljivi. A neki od njih su bili poltroni ne samo njemu nego i njegovoj supruzi. Ni Službu vojne bezbednksti niko nije takao. Ostala je ista kao što je bila.“ (Bio sam oficir KOS-a, Blic, 2006)
U knjizi navodi da je kao oficir bio na ratištu u Slavoniji.
„Ovaj penzioner i nekadašnji pripadnik kontraobaveštajne službe Vojske SRJ već nekoliko godina sarađuje sa medijima koji naginju ka takozvanoj patriotskoj opciji. Svoju analitičarsku karijeru počeo je zvanično u Novom standardu, internet izdanju nedeljnika ‘Standard’, koji je uređivao pokojni Željko Cvijanović. Kako sâm kaže u telefonskom razgovoru za ‘Vreme’, ‘bavi se novinarstvom već 5-6 godina’. Objavio je i jednu knjigu iz oblasti ispovedne publicistike u izdavačkoj kući ‘Filip Višnjić’ pod nazivom ‘Bio sam oficir KOS-a’, a u njoj opisuje svoju karijeru obaveštajca koji je imao ulogu u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. O svom ratovanju, posebno u Hrvatskoj, i danas otvoreno govori i kaže da je tamo vodio posebnu obaveštajnu akciju, ali da ona nije bila deo nekog specijalnog rata kakav danas vode tajne svetske službe protiv Srbije. ‘Protiv Srbije se vodi specijalni rat i ako želite da o tome više razgovaramo, trebalo bi da pročitate nešto o tome’, kaže Karan za ‘Vreme’ odgovarajući na pitanje ko tačno vodi rat, kad je rat krenuo i ko sve u njemu učestvuje. (…) Školovan sam da mogu bolje da razumem sve ono što se u medijima pojavljuje kao informacija i koristim analitička sredstva da bih objasnio neke događaje koji možda ne izgledaju povezano običnim ljudima. Pored toga, veliki sam protivnik toga da nam stranci određuju ko će biti na vlasti u Srbiji’, kaže Karan.“ (Vreme, 31. 7. 2019. godine)
Knjigu „Kontraobaveštajne priče KOS – Priče o obaveštajnim nasrtajima na RV i PVO JNA“ objavio je 2020. godine.
U decembru 2023. pred parlamentarne i beogradske izbore potpisao je podršku listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“.
Na izborima za Skupštinu gradske opštine Novi Beograd, održanim u junu 2024, bio je 20. na listi „Aleksandar Vučić – Novi Beograd sutra“.
Foto: Fonet, Zoran Mrđa
