Beskontaktni toplomeri ne „zrače“ mozak
Tvrdnja da beskontaktni infracrveni toplomeri usmereni ka čelu izazivaju neurološke poremećaje, probleme sa snom i rizik od raka nije potkrepljena medicinskim dokazima.
- Beskontaktni infracrveni toplomeri ne emituju štetno zračenje, već registruju toplotu koju telo prirodno emituje.
- Ne postoji biološki mehanizam kojim bi ovakav uređaj mogao da ošteti mozak, DNK ili da izazove maligne bolesti.
- Navodi o poremećajima sna i „neurološkim efektima“ nemaju kliničke ili epidemiološke osnove.
- Mešaju se i pojmovi jonizujućeg zračenja (rendgen) i nejonizujućeg infracrvenog zračenja koje nema energiju da ošteti tkivo.
- Savet da su živini toplomeri „sigurniji“ ignoriše poznate rizike od toksičnosti žive pri lomljenju.
- Objavama nedostaje kontekst.
U objavama sa društvenih mreža početkom februara dele se tvrdnje da svakodnevno korišćenje beskontaktnog infracrvenog toplomeru može izazvati „psihološke, fiziološke i neurološke posledice“, uključujući poremećaje spavanja i noćne more, kao i da „direktno skeniranje čela“ nosi potencijalni rizik od raka zbog kumulativnog zračenja. Kao alternativa se preporučuje povratak na stare toplomere sa živom.
Beskontaktni infracrveni toplomeri međutim, funkcionišu kao pasivni senzori koji oni mere infracrveno zračenje koje ljudsko telo prirodno emituje kao toplotu. Suprotno tvrdnjama sa mreža, takvi uređaju ne „šalji“ snop zračenja u čelo, niti vrše skeniranje u smislu aktivnog zračenja tkiva.
U opisu objava se takođe stvara utisak da je svako „zračenje“ po definiciji opasno i da se efekti sabiraju tokom vremena čime se briše ključna razlika između jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja. Jonizujuće zračenje, poput rendgenskog, ima dovoljno energije da ošteti DNK i poveća rizik od raka. Infracrveno zračenje, koje je deo toplotnog spektra, spada u nejonizujuće i nema energiju potrebnu za takva oštećenja. Samim tim, ne postoji poznat biološki mehanizam kojim bi merenje temperature beskontaktnim infracrvenim toplomerom moglo izazvati kancerogene ili neurološke efekte.
Navodi o poremećajima sna, noćnim morama i „psihološkim posledicama“ predstavljeni su paušalno, bez potvrde u istraživanjima, kliničkim studijama ili statističkim podacima. U pitanju su tvrdnje, koje u medicinskoj proceni bezbednosti niti u sistematskim istraživanjima, nemaju nikakvu osnovu.
