Australija nije postala „bezgotovinska“, niti je njenim građanima iznenada ograničeno podizanje gotovine

Tvrdnje da Australija „postaje bezgotovinska“ proširile su se društvenim mrežama i na našem govornom području.

Međutim, dostupni podaci zvaničnih institucija i medija ne potvrđuju nijedan od navoda iz spornih objava.

Naprotiv, gotovina u Australiji i dalje ima status zakonskog sredstva plaćanja. Centralna banka Australije (RBA – Reserve Bank of Australia) u svojim izveštajima i publikacijama jasno navodi da, iako se upotreba gotovine smanjuje usled rasta kartičnih i digitalnih plaćanja, novčanice i kovanice australijskog dolara ostaju u opticaju, dok se pristup i plaćanje gotovinom i dalje smatra važnim za određeni deo stanovništva, posebno starije građane i ranjive grupe.

Osim toga, zabeleženi pad korišćenja gotovine u Australiji, suprotno tvrdnjama sa mreža, nije iznenadan niti tajnovit proces. Reč je o dugoročnom trendu koji traje više od decenije i koji je predmet brojnih javnih analiza, statistika i regulatornih rasprava. Reč je o trendu promena potrošačkih navika.

Tvrdnja da su „sve četiri glavne banke“ ograničile podizanje gotovine takođe nema osnova u činjenicama i proverivim izvorima. Iako su pojedine banke zatvarale filijale ili prelazile na poslovnice sa ograničenim rukovanjem gotovinom, ne postoji dokaz o koordinisanoj ili obaveznoj sektorskoj meri kojom bi građanima bilo zabranjeno podizanje gotovine iznad određenog iznosa. Limiti koji postoje uglavnom se odnose na pojedinačne bankomate, vrste računa ili bezbednosne procedure, a ne na opštu zabranu gotovine.

Ni teza da je australijska administracija „povukla iz opticaja novčanice u vrednosti od milijardu dolara“ ne odgovara činjenicama. U zvaničnim saopštenjima i dostupnim dokumentima ne postoji odluka koja bi ukazivala na takvu meru. RBA, kao centralna banka, u svojim redovnim publikacijama objašnjava da se gotovina kontinuirano povlači iz opticaja isključivo iz tehničkih razloga – kada su novčanice oštećene, istrošene ili zamenjene novim serijama sa unapređenim zaštitnim elementima. Ta praksa je detaljno opisana u izveštajima o upravljanju gotovinom i bezbednosti novčanica i predstavlja standardizovanu proceduru u savremenim monetarnim sistemima, a ne izuzetak.

U istim javnim publikacijama jasno se pravi razlika između tehničkog povlačenja pojedinačnih novčanica ili serija i demonetizacije, odnosno ukidanja važenja određenog apoena. Demonetizacija bi podrazumevala javno objavljenu odluku, pravni akt i prelazni period u kojem bi građani imali mogućnost da novac zamene, što u Australiji nije slučaj. Ne postoji odluka kojom bi gotovina ili određeni apoeni izgubili status zakonskog sredstva plaćanja, niti je takva mera ikada najavljena.

Sličan obrazac pogrešnog tumačenja prisutan je i kod navoda da građani u Australiji navodno ne mogu da podignu više od 500 australijskih dolara. Takvo ograničenje ne postoji u zakonima, niti u regulatornim aktima koji uređuju finansijski sistem. Ne postoji državni propis kojim bi se građanima zabranilo da raspolažu većim iznosima gotovine.
U praksi, određena ograničenja mogu postojati na nivou pojedinačnih banaka ili bankomata, u zavisnosti od vrste računa, tehničkih mogućnosti konkretnih bankomata ili internih procedura vezanih za sprečavanje zloupotreba i finansijskog kriminala.

Regulatorni okvir u Australiji ne poznaje opšti limit za podizanje gotovine, dok centralna banka u više navrata ističe da je očuvanje pristupa gotovini i dalje važan deo finansijske infrastrukture, naročito za građane koji ne koriste ili ne mogu da koriste digitalne oblike plaćanja.