Nema dokaza da su hibridni automobili „tri puta smrtonosniji“
Tvrdnja da su hibridni automobili „tri puta smrtonosniji“ od benzinskih se zasniva na pogrešnoj interpretaciji ograničenih statističkih podataka, a ne na široko prihvaćenim, recenziranim naučnim studijama.
- Kao „dokaz“ ove teze se navode podaci iz Velike Britanije o broju poginulih u saobraćajnim nesrećama, bez jasnog metodološkog objašnjenja.
- Reč je o relativnim stopama zasnovanim na malom broju hibridnih vozila u ukupnom voznom parku, što može dovesti do pogrešnih zaključaka.
- Ne postoje široko prihvaćene, recenzirane i generalizovane naučne studije koje potvrđuju da su hibridna vozila globalno smrtonosnija kao posledica same tehnologije.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
Tvrdnja da su hibridni automobili „tri puta smrtonosniji“ od benzinskih pojavljuje se u brojnim objavama na društvenim mrežama, uglavnom uz deljenje ili parafraziranje teksta objavljenog na portalu Epoha. U spornim objavama se sugeriše da „najnoviji podaci“ navodno dokazuju da hibridna vozila predstavljaju znatno veći rizik po živote učesnika u saobraćaju.
Kao „dokaz“ se navode podaci iz Velike Britanije prema kojima je tokom jedne godine zabeležen manji apsolutni broj poginulih u nesrećama sa hibridnim vozilima u odnosu na benzinska, ali se istovremeno tvrdi da su, kada se ti brojevi stave u odnos sa ukupnim brojem registrovanih vozila, hibridi „tri puta smrtonosniji“. Međutim, u tekstu se ne navode izvorni dokumenti, metodologija prikupljanja podataka, vremenski okvir, niti kriterijumi na osnovu kojih se izvodi ovakav zaključak.
Naime, u zemljama poput Velike Britanije, benzinski automobili i dalje čine ubedljivo najveći deo voznog parka, dok je broj hibridnih vozila znatno manji. Kada se mali apsolutni brojevi poginulih u hibridima preračunavaju u „stope po vozilu“ ili „po hiljadu registrovanih automobila“, relativni pokazatelji mogu izgledati veći upravo zbog male osnovice. Takav statistički odnos ne govori o bezbednosti same tehnologije, već jedino o broju, strukturi i tipu vozila u jednoj zemlji. Zbog toga viša relativna stopa ne znači da su hibridni automobili po svojoj prirodi opasniji ili smrtonosniji.
Ni u tekstu Epohe, kao ni u objavama koje se dele na društvenim mrežama, ne uzimaju se u obzir ključni faktori kao što su prosečna starost vozila, tip saobraćaja u kojem se hibridi češće koriste, bezbednosna oprema, navike vozača, gustina saobraćaja ili okolnosti nesreća.
Dodatno, tvrdnja o „tri puta većoj smrtonosnosti“ nema uporište u recenziranim naučnim istraživanjima koja se bave bezbednošću vozila. Analize koje sprovode institucije poput Nacionalne uprave za bezbednost saobraćaja na autoputevima Sjedinjenih Američkih Država (National Highway Traffic Safety Administration) i Osiguravajućeg instituta za bezbednost saobraćaja na autoputevima (Insurance Institute for Highway Safety) pokazuju da ishodi sudara u najvećoj meri zavise od mase vozila, konstrukcije karoserije, bezbednosne opreme i ponašanja vozača, a ne od vrste pogonskog sistema. U poređenjima vozila slične klase i namene ne uočava se sistematski veći rizik od smrtnog ishoda kod hibridnih modela.
Naprotiv, analize osiguravajućih i saobraćajnih institucija ukazuju da hibridni automobili često imaju jednake ili čak povoljnije bezbednosne rezultate u odnosu na svoje benzinske ekvivalente, delom i zbog veće mase vozila i naprednijih standardnih bezbednosnih sistema. Ovi nalazi dodatno potvrđuju da pogonska tehnologija sama po sebi ne predstavlja pouzdan indikator smrtnosti u saobraćaju i ne može biti osnova za generalizovane tvrdnje kakve se plasiraju u spornim objavama.
Pojedina istraživanja (Nature, 2025) koja ukazuju na veću učestalost sudara hibridnih i električnih vozila sa pešacima odnose se na specifične urbane uslove i niske brzine, prvenstveno zbog tišeg rada motora. Takvi nalazi ne govore o ukupnoj smrtnosti u saobraćaju, niti o riziku za same vozače i putnike, ali se u dezinformativnim objavama često pogrešno predstavljaju kao dokaz opšte opasnosti hibridne tehnologije.
