Rođena 1965. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je 1990. završila Fakultet političkih nauka u Beogradu, smer Međunarodni odnosi.
„Diplomu Visokih evropskih studija stekla je 1993. godine, kao i magistraturu prava Evropske unije u
Evropskom univerzitetskom centru, Univerzitet u Nansiju, Francuska (magistratura nostrifikovana na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Rešenjem 03 broj: 761/3 od 12. septembra 1996. godine), sa tezom ‘Institucionalni sistem Evropske zajednice nakon Ugovora o Evropskoj uniji’. Doktorirala je 2010. godine na Univerzitetu u Beogradu – Fakultetu političkih nauka, sa tezom ‘Evropska unija kao sistem upravljanja nadnacionalnom zajednicom'“, piše u biografiji.
Napominje da je u periodu od 1995. do 2001. radila kao istraživač-saradnik u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, a da je 2001. godine bila načelnik Odeljenja za Evropsku uniju u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom Savezne Republike Jugoslavije.
„Od 2001. do 2002. godine bila je pomoćnik saveznog ministra u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom SR Jugoslavije, potom od 2003. do 2004. šef Kancelarije za pridruživanje Savezne Republike Jugoslavije /Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji, da bi prešla na Fakultet političkih nauka gde je najpre obavljala poslove šefa biroa za međunarodnu saradnju i i bila projekt-menadžer“, navodi.
Dodaje da je od 2011. do 2016. na Fakultetu političkih nauka bila u zvanju docenta, a da je 2016. izabrana za vanrednog profesora, uža naučna oblast Evropske studije. Od 2021. redovna je profesorka Fakulteta političkih nauka.
„Na osnovnim studijama izvodi predmete Evropske integracije – razvoj i problemi i Politika proširenja Evropske unije, na master studijama predmete Evropska unija kao globalni akter, Pravosuđe i unutrašnji poslovi u Evropskoj uniji, Srbija i Evropska unija, a na doktorskim studijama predmet Politika proširenja Evropske unije u 21. veku. Samostalno je objavila dve knjige i osam poglavlja u naučnim monografijama i zbornicima radova. Pored toga, objavila je i trideset članaka u časopisima. Učestvovala je u više naučno-istraživačkih projekata, kao i projekata saradnje između univerziteta. Od 2011. godine do danas učestvuje kao istraživač na projektu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Republike Srbije ‘Politički identitet Srbije u regionalnom i globalnom kontekstu’, od 2017. godine je deo tima Jean Monnet Chair projekta Evropske unije pod nazivom ‘The European Union and Europeanisation of Wider
Europe and the World’. Od 2018. deo tima na projektu Evropske saradnje u nauci i tehnologiji finansiranom od strane Evropske unije (European Cooperation in Science and Technology – COST) ‘EU Foreign Policy Facing New Realities: Perceptions, Contestation, Communication and Relations’. Učestvovala je na više naučnih konferencija u zemlji i inostranstvu“, piše u biografiji.
Navodi da je bila član Saveta Fakulteta političkih nauka u Beogradu (2015-2018) i da je od 2019. član Upravnog odbora Instituta za evropske studije u Beogradu.
U februaru 2025. postala je dekanka Fakulteta političkih nauka.
„Redovna profesorka Fakulteta političkih nauka Maja Kovačević izglasana je za dekanku ovog fakulteta, prvu ženu na ovom mestu u istoriji FPN-a, na današnjoj sednici Nastavno-naučnog veća. Njen protivkandidat je bio Darko Nadić, koji trenutno obavlja funkciju v. d. dekana.“ (Danas, 6. 2. 2025. godine)
U januaru 2025. saopštila je da je Ministarstvo prosvete tražilo da se ponovi glasanje o njenom izboru na funkciju dekanke i da je uputila žalbu na to rešenje.
„To je rešenje u kojem piše da se naređuje da se ponovi glasanje u Nastavno-naučnom veću. Mi smo uputili opširnu žalbu i žalba odlaže izvršenje, što znači da dok on (ministar prosvete) ne donese neku novu odluku, stvar i dalje stoji’, kaže profesorka Maja Kovačević za portal Nova.rs. Po njenim rečima, problem je nastao 2024. godine pošto stari saziv Studentskog parlamenta nije hteo da sazove konstitutivnu sednicu, pa se kasnilo sa formiranjem tog tela. Kovačević je kazala da je tadašnji v.d. dekana pozvao prosvetnu inspekciju koja je nadležna da odlučuje o pitanjima studentskog samoorganizovanja, te da su inspektori ‘porazgovarali sa studentima i novi sastav je na kraju konstituisan’. Ona tvrdi da je posle njenog izbora na funkciju, stigao dopis inspekcije u kojem se traži ponavljanje glasanja Naučno-nastavnog veća i navodi da konstituisanje Studentskog parlamenta nije sprovedeno u skladu sa pravilima. Dodala je da inspekcija potom nije odgovorila na dopis fakulteta, a da je Savet potvrdio njen izbor za dekanku. ‘Jedanaest meseci kasnije vaskrsava prosvetna inspekcija i pita nas šta smo mi uradili po pitanju ovog slučaja iz decembra 2024. godine (…) Mi nećemo da ponovimo glasanje zato što smatramo da je slučaj okončan i zato što inspekcija ništa nije uradila kada smo ih mi zvali u pomoć da nam reše jednu paradoksalnu i neprimerenu situaciju’, rekla je Kovačević.“ (Beta, 16. 1. 2025. godine)
U martu 2026. ponovo je izabrana za dekanku FPN.
„Profesorka Maja Kovačević izjavila je FoNetu da je ponovo izabrana za dekana Fakulteta političkih nauka, a tu odluku potvrdili su i verifikovali Savet tog fakulteta i Senat Univerziteta u Beogradu. Njen izbor za dekanku prethodno je prošle nedelje izglasalo Nastavno-naučno veće FPN, a nakon potvrde i verifikacije svih nadležnih fakultetskih i univerzitetskih tela, njoj zvanično teče novi mandat koji traje tri godine. Maja Kovačević je već bila izglasana za dekanku FPN, ali je Ministarstvo prosvete tražilo ponovno glasanje. Prosvetna inspekcija naložila je da izbori za dekana FPN moraju da budu ponovljeni, zbog problema sa formiranjem Studentskog parlamenta iz 2024. godine. ‘Verovatno oni neće stati na tome, videćemo šta će se dalje dešavati, ali nema veze – idemo korak po korak. Ja nastavljam sa svojim radom tamo gde sam stala’, poručila je Maja Kovačević.“ (FoNet, 18. 3. 2026. godine)
Foto: FoNet/fpn.bg.ac.rs/printscreen
