Finska nije demonstrirala „struju kroz vazduh“ za domove bez kablova
Tvrdnje da je Finska uspešno testirala prenos električne energije kroz vazduh pomoću radio-talasa, čime bi kablovi i utičnice postali nepotrebni, ne odgovaraju stvarnim rezultatima naučnih istraživanja. Reč je o pogrešnom tumačenju ograničenih eksperimenata sa bežičnim napajanjem uređaja veoma niske potrošnje.
- U Finskoj se zaista sprovode istraživanja bežičnog prenosa male količine energije u kontrolisanim uslovima.
- Eksperimenti se odnose na senzore, industrijske sisteme i specijalizovanu opremu, a ne na kućne uređaje.
- Prenos energije radio-talasima ima jasna fizička ograničenja i ne može da obezbedi snagu potrebnu za domaćinstva.
- Bezbednosni i regulatorni standardi dodatno ograničavaju količinu energije koja se može emitovati u prostoru.
- Tvrdnje o „energiji koja se prenosi kao Wi-Fi“ predstavljaju pogrešnu ekstrapolaciju stvarnih istraživanja.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
„Finska je uspešno testirala novi način prenosa električne energije kroz vazduh, bez žica, utikača ili fizičkog kontakta. Korišćenjem blagih, niskofrekventnih radio-talasa, moguće je napajati uređaje u jednoj prostoriji, čime kablovi i utičnice postaju nepotrebni“, navodi se u viralnim objavama koje su se proširile društvenim mrežama i pojedinim portalima na našem govornom području, često uz poruke poput „da je Nikola Tesla znao“.
Međutim, sporne tvrdnje, iako delimično zasnovane na postojećim istraživanjima prenosa signala, a ne električne energije, interpretirane su na način koji ne odražava njihov realni domet. Istraživanja na koja se sporne objave pozivaju potiču, između ostalog, sa Univerziteta Aalto iz 2022. godine, gde se već godinama razvijaju sistemi bežičnog napajanja ograničenog dometa i niske snage, namenjeni tačno definisanim primenama. U tim eksperimentima ne dolazi do slobodnog prenosa slabe elektromagnetne energije kroz prostor, već se energija prenosi lokalno i ciljano, u neposrednoj blizini uređaja koji je prima.
Jedan od primera koji se u viralnim objavama često pogrešno tumači odnosi se na koncept takozvane „zone punjenja“, u kojoj se ispod određene površine nalazi mreža induktivnih elemenata. Sistem detektuje prisustvo kompatibilnog uređaja i aktivira magnetno polje isključivo ispod njega. Iako se energija prenosi bez fizičkog kontakta, reč je o lokalizovanom i kontrolisanom sistemu, koji ni po snazi ni po načinu rada ne predstavlja prenos električne energije kroz vazduh u jednoj prostoriji, kako to sugerišu sporne tvrdnje.
Drugi pravac istraživanja, koji se takođe navodi kao navodni dokaz „pravog“ bežičnog napajanja, bavi se optimizacijom prenosa veoma male količine energije između antena na nešto većem rastojanju nego kod klasičnog induktivnog punjenja. Međutim, i u tim slučajevima rastojanja ostaju mala, a količina prenete energije dovoljna je isključivo za senzore i uređaje izuzetno niske potrošnje, a ne za napajanje potrošačke elektronike ili kućnih aparata. Ključna greška u viralnom tumačenju leži u poistovećivanju prenosa podataka i prenosa energije. Bežične mreže funkcionišu sa veoma slabim signalima jer prenose podatke, dok električna energija zahteva konkretnu snagu na prijemniku. Kod radio-talasa ta snaga naglo opada sa rastojanjem, zbog čega bi za napajanje uređaja u jednoj prostoriji bilo potrebno emitovati višestruko veću energiju, uz ogromne gubitke i izuzetno nisku efikasnost sistema.
Osim toga, takav scenario dodatno ograničavaju i bezbednosni propisi, odnosno međunarodni standardi o izloženosti ljudi elektromagnetnim poljima. Zbog toga se ozbiljna istraživanja fokusiraju na kratkodometne, precizno kontrolisane sisteme, a ne na ideju da se prostor „ispuni energijom“.
U praksi, bežični prenos energije može imati smisla u industrijskim, medicinskim i IoT uređajima (uređaji Interneta stvari), gde se njime rešavaju specifični tehnički problemi poput smanjenja održavanja ili eliminacije mehaničkih konektora. On, međutim, ne predstavlja tehnološki put ka domovima bez kablova, kako to sugerišu viralne objave.
Istraživanja bežičnog prenosa energije u Finskoj jesu stvarna i tehnološki relevantna, ali se odnose na jasno ograničene scenarije i veoma male količine energije. Tvrdnje da ona najavljuju budućnost u kojoj se električna energija prenosi kroz vazduh poput Wi-Fi signala i u potpunosti zamenjuje kablove i utičnice, pogrešno su tumačenje i preuveličavanje naučnih rezultata.
