Holandija ne ukida sva ograničenja za eutanaziju
U Holandiji je pokrenuta peticija o budućnosti i okvirima eutanazije, ali Vlada ove zemlje nije donela nijedan zakon kojim se ukidaju postojeća stroga ograničenja.
- Ne postoji zvaničan predlog Vlade Holandije koji ukida ograničenja za eutanaziju.
- U pitanju je građanska inicijativa o kojoj parlament tek treba da raspravlja.
- Važeći zakon u Holandiji i dalje tretira eutanaziju i asistirano samoubistvo kao krivična dela, osim kada su ispunjeni strogi medicinski i pravni uslovi i sprovedena obavezna kontrola nezavisnih komisija.
- Broj prijavljenih slučajeva eutanazije približio se na10.000 godišnje - reč je o postupcima sprovedenim u skladu sa zakonom, uz strogu dokumentaciju i nadzor, a ne o „masovnim ubistvima“ kako se tvrdi u viralnim objavama.
- Navodi o stotinama ljudi eutanaziranih „bez pitanja“ rezultat su pogrešnog tumačenja medicinskih odluka na kraju života koje se ne smatraju eutanazijom.
- Regulativa za decu je izuzetno uska i primenjuje se samo u retkim i medicinski ekstremnim situacijama, uz saglasnost roditelja i komisijski nadzor.
- Objavama nedostaje kontekst.
Društvenim mrežama se masovno proširila tvrdnja da holandska vlada „ukida sva ograničenja“ za eutanaziju, što bi navodno rezultiralo „neograničenom eutanazijom“ i hiljadama smrtnih slučajeva bez kontrole.
Međutim, sporne objave nisu zasnovane na činjenicama. Holandija nije usvojila nikakav zakon kojim se ukidaju zaštitni mehanizmi, niti postoje mere koje bi omogućile eutanaziju bez strogo propisanih uslova. Štaviše, reč je o građanskoj peticiji, ne zvaničnoj politici vlade Holandije. Prema dostupnim podacima, organizacija Stichting Levenseinderegie (Fondacija za upravljanje krajem života) prikupila je oko 75.000 potpisa, čime je ispunjen uslov da parlament raspravlja o njihovom predlogu, što ne znači direktno uvođenje zakonskih izmena.
Pojedine stranke, poput liberalne D66, godinama zastupaju ideju proširenja okvira eutanazije, uključujući i olakšavanje procedure za osobe sa demencijom. Ipak, njihov predlog nije usvojen i ne predviđa ukidanje svih kriterijuma.
Zvanični holandski propisi za eutanaziju stoga i dalje ostaju među najstrožima u Evropi. Eutanazija i takozvano asistirano samoubistvo ostaju krivična dela prema članu 293 i 294 Krivičnog zakonika Holandije, osim ukoliko se ne ispune svi kriterijumi iz Zakona o prekidu života na zahtev (Wet toetsing levensbeëindiging op verzoek). Zakonski okvir jasno propisuje „dobrovoljan i svesno donet zahtev pacijenta, nepodnošljivu patnju bez izgleda na poboljšanje, nedostatak medicinskih alternativa, obaveznu konsultaciju nezavisnog lekara i obaveznu evaluaciju regionalnih komisija nakon procedure.
Što se tiče statistike, približno 10.000 slučajeva eutanazije godišnje ne predstavlja „skriveno ubijanje“, već transparentno prijavljene medicinske postupke. Regionalne komisije svake godine objavljuju detaljan izveštaj o svakom prijavljenom slučaju. U 2023. zabeleženo je 9.068 eutanazija (5,4 odsto ukupnih smrti), dok je u 2024. broj slučajeva iznosio skoro 10.000.
Dodatno, teza o „stotinama osoba koje se eutanaziraju bez pitanja“ zasniva se na pogrešnom tumačenju starijih istraživanja o medicinskim odlukama osobe na samrti, koja uključuju palijativnu sedaciju i prekid neefikasne terapije, ali ne predstavljaju eutanaziju u pravnom smislu. Evropski parlament u izveštajima potvrđuje da nema dokaza o porastu „prekida života bez saglasnosti“ niti o nesrazmernom pogađanju ranjivih grupa.
Navodi o „rutinskoj eutanaziji dece“ takođe su netačni. Aktuelni zakon, kako se navodi u zvaničnim izvorima holandske vlade, dopušta zahtev tek od dvanaeste godine, uz stroge uslove i učešće roditelja.
Dakle, uprkos javnim raspravama i građanskim inicijativama o tome da li bi zakon trebalo menjati, ne postoji nijedna zvanična odluka vlade kojom bi se ukinio postojeći set strogih, zaštitnih mehanizama. Viralni narativi o „režimu smrti“, „neograničenoj eutanaziji“ ili tajnim masovnim ubijanjima ne zasnivaju se na zvaničnim informacijama i pravnom okviru.
