Viralna ilustracija manipulativno poredi vakcinaciju beba danas i osamdesetih
Na društvenim mrežama se deli ilustracija obmanjujuće predstavljena kao zvanični prikaz CDC, uz tvrdnju da današnja novorođenčad primaju drastično više obaveznih vakcina nego deca rođena 1986. godine.
- Vizual se deli kao navodni dokaz „preopterećenja“ novorođenčadi vakcinama, u odnosu na 1986. godinu.
- Objave manipulativno predstavljaju spornu ilustraciju pod nazivom „Raspored vakcinacije - od materice do 12 meseci“.
- Takva ilustracija ne postoji među zvaničnim materijalima bilo koje međunarodne zdravstvene institucije.
- Objave ocenjujemo kao zloupotrebu vizuelnog sadržaja.
Ilustracija koja se masovno pojavila na Telegram kanalima i u antivakcinalnih grupama na društvenim mrežama u Srbiji, predstavlja navodni zvanični raspored vakcinacije novorođenčadi. U opisima objava navodi se da su deca „nekada“ primala svega nekoliko vakcina, a da se „danas“ bebama daje čitav niz „toksina“, navodno drastično više nego 1986. godine.
U donjem delu vizuala naveden je link koji bi trebalo da vodi na stranicu američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), čime se stvara privid kredibiliteta, iako data stranica ne prikazuje podatke manipulativno predstavljene na spornom vizualu. Dakle, ilustracija ne potiče iz zvaničnih materijala američkog CDC-a na koji se poziva, kao ni odi jedne druge zdravstvene institucije poput Svetske zdravstvene organizacije, Evropske medicinske agencije (a ni Ujedninjenih nacija ili UNICEF).
Osim toga, poređenje između 1986. godine i savremenog kalendara imunizacije, zanemaruje činjenicu da su današnje vakcine tehnološki unapređene i kombinovane, tako da objedinjuju više antigena u jednoj dozi – što u praksi znači manje primljenih vakcina, a ne više kako se implicira u objavama. Primerom, u prikazu za „2025. godinu“ jedna doza kombinovane šestovalentne vakcine grafički je predstavljena kao više različitih linija ili blokova, čime se vizuelno stvara utisak „ekspanzije“ imunizacije, iako u stvarnosti reč je o jednoj injekciji.
Sa druge srane, Kalendar obavezne imunizacije u Srbiji se zasniva na Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i stručnim procenama pedijatara i epidemiologa. U prvoj godini života dete se imunizuje vakcinama protiv bolesti koje su potvrđene kao veoma rizične za novorođenčad. Pre uvođenja imunizacije, veliki kašalj, difterija i poliomijelitis su uzrokovali ozbiljne komplikacije, invaliditet i smrtne ishode kod beba. Hepatitis B je takođe bio čest uzrok hroničnih infekcija, a pneimokokne i rotavirusne infekcije su redovno dovodile do hospitalizacija odojčadi. Današnje vakcine uvedene su tek nakon što su decenije epidemioloških istraživanja i praćenja bezbednosti pokazale njihovu sigurnoat i efikasnost, a svaka od novih imunizacija donela je merljivo smanjenje komplikacija.
Ilustracija takođe pogrešno sugeriše da su bebe osamdesetih godina primale „neuporedivo manje“ vakcina. Istorijski posmatrano, navodi se u analizi Stata, rasporedi imunizacije iz tog perioda bili su znatno jednostavniji, ali ne zato što su deca bila zdravija, već zato što mnoge savremene vakcine tada još nisu bile dostupne.
