Rođen 1954. u selu Vis kod Pljevalja.
„Rođen sam na 1.500 metara nadmorske visine, u selu Vis kod Pljevalja. Tu sam živeo samo dve godine, posle smo se preselili u Gradac. Često sanjam to mestašce. Otac je radio na preradi olova i cinka. Sačekivao je velike korpe koje su donosile rude, trčao je za njima tridesetak metara, a potom ih praznio. Svaki dan sam mu donosio ručak, penjao se nekim drvenim stepenicama, da bih mu ga dao. Zato mi je miris olova i cinka trajno ostao u nozdrvama. Sećam se da je otac na poslu imao veliku rudarsku korpu. Stavio bi me u nju i tako bismo prelazili Gradac, a taj pogled i danas pamtim. Nažalost, od 1968. godine, nikada više nisam otišao u taj grad. Otići ću sigurno. Vuče me na tu stranu osnovna škola koju sam tamo završio, rudnik, ali i glina od koje sam sa drugarima pravio razne stvari. Sećam se da sam jednog dana, dok sam bio na vrhu Visa, koji se, inače, nalazi na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne, ‘utvrđivao’ na kojoj je strani Beograd. Tada sam, sa četrnaest-petnaest godina, sebi obećao da ću ga osvojiti.“ (Politika, 6. 11. 2010. godine)
Gomnaziju je završio u Priboju, a u Beograd je otišao 1973, kada je upisao Pravni fakultet. Živeo je u Studentskom gradu.
„Beogradom su, u to vreme, vladali momci koje su svi zvali ‘pećanci’ i koji su ‘otimali’ devojke i maltretirali ih. Bili su ‘zaduženi’ za Novi Beograd. Da bih se zaštitio, počeo sam da treniram karate. Posle tri godine sam dobio crni pojas i postao sam poznat ‘u kraju’. Takmičio sam se za ekipu ‘Studentski grad’ koja je pet godina zaredom bila prvak Jugoslavije. Do apsolventskog staža sam bio redovan na fakultetu, a onda sam napravio pauzu – više sam se bavio karateom, nego što sam učio. S obzirom na to da sam postizao zapažene rezultate, dobio sam status vrhunskog sportiste Jugoslavije. Karate mi je u to vreme značio koliko sada advokatura. On mi je pomogao da se snađem u nepoznatoj sredini u koju sam došao, a naučio me je i da posmatram protivnike, da se ne bojim onoga ko stoji preko puta. Baveći se karateom, naučio sam da protivnika gledam u oči, da ga ‘čitam’ na osnovu njegovih pogleda, pokreta, što sam kasnije vešto koristio u sudnici.“ (Politika, 6. 11. 2010. godine)
Posle završenog fakulteta, sa 27 godina otišao je u vojsku.
„Bio je diverzant, a zelenu uniformu nosio je u Višegradu, Zagrebu, Karlovcu, Sunju. U vojsci je, kaže, definitivno, sazreo kao čovek. Tu je shvatio da ne može sve da bude po njegovom. Postao je disciplinovaniji, a kao takav ušao je i u advokaturu. Znao je da, ukoliko želi nešto da postigne, ujutru mora da porani, a ne da ustaje u podne kao kada je bio student.“ (Politika, 6. 11. 2010. godine)
Najpre je bio advokatski pripravnik kod Slobodana Jovanovića.
„U njegovoj kancelariji bio sam šest meseci, a posle, još toliko, kod Vaska Petričevića. Jovanović je imao ‘razbijački’ pristup u sudnici. Sa druge strane imao sam Petričevića koji je, kao bivši sudija Okružnog suda, sve mnogo mekše posmatrao. Našao sam sredinu između njih dvojice. Imao sam godinu i jedan dan pripravničkog staža. Otišao sam u Novi Sad jer je tamo bilo propisano da pripravnik treba da ima samo godinu dana staža da bi se upisao u imenik advokata. Već sledeći dan prebacio sam se u Beograd. Iako je moj principal želeo da ostanem kod njega, otvorio sam svoju kancelariju. Nekoliko dana sam sedeo sam, bez klijenta. Nisam imao nikakvu podršku, ali sam verovao u sebe. Bacio sam se na izučavanje svih postojećih krivičnih zakona i propisa jer sam odlučio da se bavim samo ovom vrstom prava. Znao sam da ću uspeti. Ne samo zbog života koji sam imao pre toga, nego zato što sam voleo krivicu. Posle filma Tomasa Mora ‘Čovek za sva vremena’, u kojoj je Piter O’ Tul iznosio završnu reč pred crkvenim sudom i kojom sam bio oduševljen, osetio sam da mogu da se bavim advokaturom. Znao sam da je moj talenat na toj strani.“ (Politika, 6. 11. 2010. godine)
Posle godinu dana ušao je, kako ističe, u svet ozbiljnog bavljenja advokaturom. Advokatsku kancelariju „Borović“ osnovao je 1985. godine.
„Odlazio sam kod klijenata, bio izuzetno savestan, a oni su me preporučivali dalje. U jednom trenutku sam, ako tako mogu da kažem, bio razočaran jer sam shvatio da mnogo advokata sarađuje sa policijom, sa stražarima u zatvoru, da poznaje sudije. Ja nisam poznavao nikoga. Sećam se da sam u to vreme zamolio jednog prijatelja da mi nađe firmu koju bih zastupao kako bih imao redovna mesečna primanja. Bezdušno mi je rekao da ne poznaje direktora, a znao sam da nije tako. Tada sam bio još čvršći u odluci da uspem. Naišao je period kada sam imao veliki broj pritvorskih predmeta. Kao mlad advokat formirao sam krivičnu sekciju Advokatske komore Beograda. Pravio sam tribine na koje sam zvao tužioce, sudije, sudske veštake i na kojima smo otvarali različite pravne probleme. Kada je bila organizovana tribina pod nazivom ‘Politička suđenja u Jugoslaviji’ u komori su zamenili bravu. Prepali su se da je to suviše ozbiljna tema, a ja sam za tu priliku u goste pozvao neke političare iz Zagreba i Crne Gore. Svi smo ostali ispred Komore, zatečeni. Tada sam shvatio da advokatura nosi i političku poruku.“ (Politika, 6. 11. 2010. godine)
Naglašava da je bio bio predsednik Krivične sekcije Advokatske komore Beograda i član Advokatskog foruma za zaštitu ljudskih sloboda i prava.
„Godine 1994. predsedavao je Odborom za pravosuđe u Skupštini Srbije. Osnovao je Advokatsku krivičnu sekciju 1989. godine, a predsednik Advokatske krivične unije Srbije je od 2014. godine. Devedesetih godina prošlog veka branio je najpoznatije kriminalne grupe u Beogradu, poput Voždovačke (na čelu sa Goranom Vukovićem, Aleksandrom Kneževićem Kneletom, Zoranom Dimitrovim Žućom) i Miljakovačke grupe, a branio je i Željka Ražnatovića Arkana. U istom periodu, učestvovao je u gotovo svim političkim suđenjima: Vuku Draškoviću, Tomi Nikoliću, Vojislavu Šešelju i članovima ‘Otpora’. Branio je novinara Slavka Ćuruviju, ali i mnoge druge novinare. Ekspert je za međunarodno krivično pravo: pet godina je bio branilac kapetana Miroslava Radića u predmetu ‘Vukovarska trojka’, koji je jedini oslobođen svih optužbi. To je ujedno i prva presuda kojom je jedan Srbin oslobođen u Hagu.“ (kancelarijaborovic.rs)
Kako ističe, među najznačajnijim predmetima njegove advokatske je slučaj „Makina grupa“ u kome je suđeno za ubistvo generala policije Boška Buhe.
„Za ovo delo bila je zaprećena kazna zatvora od 40 godina, a predmet je okončan oslobađajućom presudom, što je i prva takva presuda pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu. Oslobađajuću presudu kancelarija je ostvarila i u slučaju Luke Bojovića, kome je suđeno za tri teška ubistva. Advokat Borivoje Borović bio je branilac i u velikom broju predmeta u Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Aktivno je zastupao Darka Ašanina u postupku ekstradicije uz specijalnu dozvolu Ministarstva pravde Grčke, kako bi se sprečilo njegovo izručenje Belgiji. Medijski propraćeni bili su i slučajevi Uroša Mišića i Miladina Kovačevića.“ (kancelarijaborovic.rs)
Naglašava da važi za „jednog od najpoverljivijih advokata“ koji informacije dobijene od klijenata „nikada ne otkriva policiji“.
„Rekao sam da mi je karate pomogao da naučim da gledam onoga preko puta mene u oči i da ne osećam strah. Tako je i sa klijentima. Ono što je važno za moj posao jeste i da imam sposobnost da uvek znam kada mi branjenik ne govori istinu. Dugo sam se bavio pravnom psihologijom i stvorio mehanizam kojim ih, jednostavno, ‘otvorim’ da mi sve kažu. Važim za jednog od najpoverljivijih advokata koji informacije dobijene od klijenata nikada ne otkriva policiji. Takođe sam naučio da pravim profesionalnu distancu između dela, a nekada i ljudi koje branim. Ja sam čovek koji je protiv kriminala, ali sam u sudnici uvek na strani klijenta.“ (Politika, 6. 11. 2010. godine)
Na početku višestranačja postao je član Demokratske stranke, ali je u njoj proveo samo mesec dana, jer je sa Vukom Draškovićem, Milanom Komnenićem i drugima osnovao Srpski pokret obnove.
„U to vreme, sve sudije, tužioci i policajci su bili komunisti. Možete da zamislite kako mi je bilo kada sam, kao mladi političar, nastupao u sudnici. Svi su bili protiv mene. Ulagao sam mnogo više napora u odbranu od nekih drugih advokata i moji klijenti su toga bili svesni. Oni su me naučili da moralni kodeksi vrede svuda, pa čak i u kriminalnoj sredini. Slobodan sam čak da kažem da su neki od mojih klijenata bili časniji i pošteniji od nekih ljudi na političkoj sceni. U to vreme sam bio jedini advokat poslanik. U vreme dok sam bio predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Republike Srbije izabrano je oko 400 sudija.“ (Politika, 6. 11. 2010. godine)
Napominje da se iz perioda bavljenja politikom seća više ružnih nego lepih stvari i da je, iako nije bio u DOS-u, 5. oktobra 2000. godine, posle Koštunice govorio na terasi gradske skupštine. Zvanično, Srpski pokret obnove napustio je u oktobru 2000.
„Smenjeni član Predsedništva SPO Borivoje Borović izjavio je da je napustio tu stranku i optužio predsednika SPO Vuka Draškovića da je ‘izmanipulisao članove Glavnog odbora’. Sednica Glavnog odbora SPO u proširenom sastavu završena je u nedelju uveče, a Borović je potom izjavio novinarima da je SPO ‘najveća diktatorska stranka Srbije’ i da on ‘u tome ne želi da učestvuje’. ‘Opet su bile na isti način manipulacije odborom’, rekao je Borović i napomenuo da je Drašković ‘držao govor tri sata’ i da se o poverenju glasalo javno, iako to nije po statutu SPO. Komentarišući istupanje Borivoja Borovića iz SPO, Vuk Drašković je rekao da je on ‘automatski isključen iz stranke’ jer je javno kritikovao rad rukovodstva, umesto da te kritike iznese unutar stranačkih organa. ‘Nečasno je i nemoralno iz svoje kuće ići na ulicu i govoriti – ne sviđa mi se žena, dete, parket. Koji to budu činili, smesta se mogu smatrati isključenim iz SPO, bez obzira na funkciju koju su imali’, kazao je Drašković.“ (B92, 22. 10. 2000. godine)
Već nekoliko dana kasnije formirao je Narodnu stranku „Pravda“, sa kojom je najavio izlazak na parlamentarne izbore u decembru 2000.
„Lideri novoosnovane Narodne stranke ‘Pravda’ održali su prvu konferenciju za novinare. Borivoje Borović je rekao da se program i statut stranke razlikuju od svih drugih pre svega po načelu o kolektivnom odlučivanju, prema kome će se ‘poštovati mišljenje manjine, a sprovoditi volja većine’, jer ne može biti demokratije u državi ako ima autokratije u stranci. Borović je dodao da će se o svim stranačkim kadrovskim rešenjima odlučivati tajnim glasanjem sa više kandidata, uključujući i za mesto predsednika partije. Govoreći o strukturi stranke i nastupu na predstojećim republičkim izborima Borović je rekao da stranka ima 110 opštinskih odbora i 20 okružnih odbora. ‘Po strukturi i organizaciji smo spremni sami da izađemo na izbore. Sa DOS-om imamo dobre odnose, ali su naše ambicije veoma velike’, izjavio je Borović.“ (B92, 8. 11. 2000. godine)
Ipak, Narodna stranka „Pravda“ nije učestvovala na izborima u decembru 2000. godine.
„Narodna stranka ‘Pravda’ neće učestvovati na decembarskim izborima, jer ne želi da ometa proces smene vlasti koji je započeo DOS i zato što bi, pojavljivanjem imena te partije na glasačkim listićima, SPO sigurno doživeo potpuni fijasko. Ovo su novinarima u petak preneli čelnici ‘Pravde’, Borivoje Borović, Siniša Kovačević, Milan Miković i Branislav Jovanović. Borović, doskorašnji član Predsedništva SPO, dodao je ovome da ne želi da uništi stranku kojoj je pripadao. Na istoj konferenciji za novinare, Borivoje Borović je pozvao Vrhovni savet odbrane da sprovede smene u vrhu Vojske Jugoslavije, optužujući generale vojske i policije koji su ovih dana obilazili zonu bezbednosti u Preševskoj dolini da su doprineli stvaranju albanske države na Kosovu. Borović, inače poznati advokat, upozorio je, takođe, da bi posle izbora u Srbiji prva obaveza nove vlasti morala da bude sprečavanje zloupotreba pravosuđa i policije: ‘Ne želimo da ponovo neko, bez obzira na to kojoj stranci pripada, menadžer bilo koje koalicije ili neko ko vodi SRJ, na svoj način utiče na pravosuđe. NS ‘Pravda’ smatra da najveći zadatak u obnovi zemlje mora da ima pravosuđe koje mora da stvarno bude slobodno da se ne bi desilo da ljudi iz vlade na vrlo lak način privatizuju ogromna preduzeća i firme, da se ne izvuku ljudi koji su preko medija takođe trovali narod i zagovarali sukobe, kao i oni ljudi koji su stvarali, kao što vidimo, albansku državu na prostoru Srbije’.“ (B92, 1. 12. 2000. godine)
Na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2003. Narodna stranka “Pravda” nastupila je na listi „Odbrana i pravda – Vuk Obradović i Borivoje Borović“, koju su još činile Socijaldemokratija, Stranka radnika i penzionera – SRP i Socijaldemokratska partija zelenih. Lista je osvojila svega 18.423 glasova (0,49 odsto), a Borović se ubrzo povukao sa predsedničke funkcije i ovlašćenja preneo na potpredsednike stranke Milana Mikovića, Milu Živojinović i Zorana Ateljevića.
U maju 2004. Nova Srbija Velimira Ilića saopštila je da joj je Narodna stranka ‘Pravda’ kolektivno pristupila, dok je potpredsednik ‘Pravde’ Zoran Ateljević izjavio da je ta partija samo potpisala ugovor o saradnji sa NS.
U septembru 2017. Borović se priključuje Narodnoj stranci.
„Borović za ‘Blic’ kaže da podržava Vuka Jeremića ‘jer se radi o nekompromitovanom čoveku’. ‘Uopšte mi je bliska ta politička stranka kao moderna politička opcija desnog centra’, navodi Borivoje Borović. On kaže da je nekada imao Narodnu stranku ‘Pravda’, kao i da je bio u SPO i da su obe te stranke bile isto orijentisane. ‘Novu Narodnu stranku vidim i kao modernu evropsku partiju’, kaže Borović.“ (Blic, 30. 9. 2017. godine)
Na osnivačkoj skupštini Narodne stranke, održanoj 22. oktobra 2017, izabran je za člana Predsedništva i predsednika stranačkog odbora za pravosuđe.
U oktobru 2021. odlučio je da napusti funkcije u Narodnoj stranci.
„Borović je odlučio da se povuče sa funkcije u Narodnoj stranci i da se u potpunosti posveti svojoj advokatskoj karijeri, te će i u budućnosti nastaviti da se bori i zalaže za demokratiju, ljudska prava i slobode kroz svoju primarnu profesiju’, kazao je za Nova.rs izvor iz te stranke. Narodna stranka se u saopštenju zahvalila Boroviću na dosadašnjem angažovanju u radu Predsedništva i pomoći koju je pružao u aktivnostima stranke. ‘Drago nam je što sa gospodinom Borovićem delimo spremnost za nastavak borbe za slobodu, demokratiju i ljudska prava u Srbiji. Narodna stranka želi gospodinu Boroviću uspeh u daljoj advokatskoj karijeri’, navedeno je u saopštenju.“ (N1, 26. 10. 2021. godine)
U novembru 2025. izabran je za potpredsednika Advokatske komore Beograda.
„Kako je za N1 potvrdilo više beogradskih advokata, za novog predsednika Advokatske komore Beograda izbran je advokat Vladimir Prijović, sa 930 glasova, dok je za potpredsednika izabran Borivoje Borović. Po broju glasova, Prijović je iza sebe ostavio Ivana Vukoja za kojeg je glasalo 728 advokata izašlih na izbore. Treći je Dragoljub Ljubičanović sa osvojenih 457 glasova i poslednji kandidat Nebojša Perović sa 284 glasa.“ (N1, 16. 11. 2025. godine)
Foto: FoNet/AP
