Krv vakcinisanih ljudi nije „visoko otrovna“, niti im je zabranjeno da budu donatori
Ne postoje naučni ni klinički dokazi da je krv vakcinisanih osoba „otrovna“ niti da vakcinisani ne smeju da budu davaoci krvi. Takve tvrdnje nemaju utemeljenje u zvaničnoj medicinskoj praksi, niti u dostupnim naučnim dokazima. Instituti za transfuziju krvi, i u Srbiji i u regionu, potvrđuju da vakcinisani ljudi mogu bezbedno da doniraju krv uz uobičajene procedure.
- Tvrdnja potiče iz članka koji se poziva na nerecenzirani rad japanskog autora, u kojem se iznose hipoteze o navodnoj „toksičnosti“ krvi vakcinisanih osoba.
- U pitanju nije klinička studija, već tekst sa pretpostavkama koje nisu potvrđene u praksi.
- Nema naučnih dokaza da je krv osoba vakcinisanih protiv kovida opasna za primaoce transfuzije.
- Nacionalne službe za transfuziju krvi u Srbiji su više puta saopštile da vakcinisani mogu da doniraju krv, uz poštovanje kratkih vremenskih odlaganja posle vakcinacije.
- Objave ocenjujemo kao netačne.
Na društvenim mrežama se masovno širi tvrdnja da su krvne zalihe osoba koje su primile vakcinu protiv kovida „visoko otrovne“ i da vakcinisani ne smeju da doniraju krv. U tekstovima objava se se iznose teze koje se pozivaju na japanskog istraživača Džuna Uedu i njegov rad objavljen na platformi preprints.org. Reč je o nerecenziranom radu u kojem autori iznose tezu da krv donora koji su primili iRNK i vektorske vakcine protiv kovida može sadržati spajk protein ili lipidne nanočestice.
Međutim, u pitanju je rad koji ne predstavlja zvanično prihvaćena naučna saznanja, rad nije prošao stručnu proveru (recenziju), niti je objavljen u relevantnim medicinskim časopisima. Ueda i saradnici u tekstu ne iznose kliničke dokaze da je ijedan primalac krvi pretrpeo štetu zbog transfuzije krvi vakcinisanog donora, već iznose teorijske pretpostavke i predloge za dalja istraživanja.
Štaviše, do sada nije objavljen nijedan recenzirani naučni rad koji pokazuje da transfuzija krvi od vakcinisanih donora može ugroziti zdravlje primalaca. Naprotov, u svim zemljama koje prate transfuzionu bezbednost, uključujući zemlje EU, SAD, Japan i Srbiju, nije zabeležen nijedan slučaj negativnog efekta transfuzije povezanog sa vakcinacijom davaoca.
Stručne institucije i organizacije kao što su Svetska zdravstvena organizacija (SZO), Evropski centar za kontrolu bolesti (ECDC) i Crveni krst u više navrata su jasno su isticale da primljena kovid vakcina ne predstavlja razlog za zabranu doniranja krvi. Donori se mogu privremeno odložiti 24 do 48 sati nakon vakcinacije, što je standardna mera kod svake vrste imunizacije, ne zato što je krv „toksična“, već da bi se osoba uverila da nema privremenih neželjenih reakcija.
Institut za transfuziju krvi Srbije je više puta naglašavao da vakcinisane osobe mogu da doniraju krv. Prema pravilima Instituta, davalac može donirati krv već 48 sati nakon primljene iRNK vakcine (kao što su Pfizer ili Moderna), a nakon vektorske vakcine (AstraZeneca, Sputnik V) preporučivalo se nešto duže odlaganje, najčešće do dve nedelje.
Dodatno, u pojedinim objavama se navodi da u krvi vakcinisanih ostaju „toksični spajk proteini“. Međutim, dokazano je da se spajk protein, koji se kratkotrajno proizvodi nakon vakcinacije kako bi organizam razvio imunitet, brzo razgrađuje i ne ostaje trajno u krvotoku. Isto važi i za lipidne nanočestice koje služe kao nosači genetskog materijala koje se razgrađuju u roku od nekoliko dana.
