Rođen 1973. u tadašnjoj Čehoslovačkoj.
“Ja sam se rodio u Češkoj i odrastao sam tamo. Pre osnovne škole sam bolje znao češki nego srpski. Moj otac čak nije ni hteo da se vraća u tadašnju Jugoslaviju. Imao je problema u životu pošto smo mi u tom kraju Srbije ravnogorci bili, antikomunisti i onda on je imao neke neprijatnosti kao četničko dete i onda je on rešio da ode u inostranstvo da radi. Bio je moler, odličan moler je bio. Već sam bio krenuo u predškolsko u Češkoj, u mestu Češka Lipa, i onda je deda došao i poludeo je kad je video da mu unuk ne zna srpski, odnosno da bolje zna češki nego srpski. Znao sam ja srpski, ali sam mešao, recimo sad češki ne znam ništa, znam pet reči. I onda me on uzeo, tad nije bilo da se starijem kaže ne može, on je mene uzeo za ruku i odveo me u to mesto Šarenik kod Ivanjice da učim srpski. I onda sam krenuo u školu ovde. Inače, da nije bilo dede Miluna ja bih sad, verovatno, bio Čeh. Ko zna šta bi bilo sa mnom.” (Princ Planet TV, 27. 10. 2024. godine)
Kaže da je otkad zna za sebe želeo da postane novinar.
“Ja sam novinar i ceo život sam hteo da budem novinar. Ja sam od onih frik dece koji su, znam kad sam bio mali, imaju i neki snimci, kad sam bio klinac, kad me pitaju šta ćeš da budeš kad porasteš – ‘biću novinar’. A niko mi nikad nije bio novinar. Ja sam radničko-seljačko dete. Ja sam dete sa sela, nemam pedigre. Meni je tata bio moler, majka mi je bila čistačica, obični ljudi, bez škole. Deda mi je bio poljoprivrednik, drugi poljoprivrednik. Prvi Vučićević iz moje familije koji je završio neke velike škole, sad ne bih nikog da potcenjujem, da se niko od moje familije ne naljuti, sam, otprilike, ja.” (Princ Planet TV, 27. 10. 2024. godine)
Ističe da je osnovnu školu završio u Železniku.
“U prva četiri razreda osnovne škole sam bio jedva dobar, zato što sam, recimo, na prvom času muzičkog, septembar 1980. godine, tad sam krenuo u školu ‘Vladimir Nazor’ u Železniku, učiteljica mi je zavalila šamarčinu, jer nisam plakao na jednu pesmu koju je ona pustila s gramofona, a ta pesma je glasila, upamtio sam je za ceo život – ‘Tito, Tito, u Kući cveća, ponovo se tebi kunemo mi, čuvaćemo tvoje delo, tvojim putem ići smelo, u srcima našim bićeš ti’. I sad ceo razred plače, ona je to pustila, dakle Tito umro maja 1980, mi krenuli u školu u septembru 1980, dakle sve je u znaku tek umrlog Tita. (…) Ja u Češkoj odrastao, nisam ni znao šta je Tito, moji mi krili da postoji Tito, uopšte. To me onda označilo i ja sam bio jedva dobar. Pa me onda moj stric učio šta da protivrečim, da pričam šta nije tačno u onom što nas uče u istoriji… E, to se onda pročulo po školi i onda sam u petom razredu, moja razredna, profesorka francuskog, žrtva komunističkog režima, Nadežda Janežić, kad sam došao kod nje u razred, ona me ostavi samog, ja pomislim sad će opet neko da me kazni, tata je već govorio – ti si za mene, za molera, nisi ti za školu, ne možeš ni četvorku da dobiješ, i ona meni, sećam se, Bog da joj dušu prosti, iz jedne tašne izvadi krstić sa končićem, ono što dobijaš u crkvi, sad to ima, tad se to retko viđalo, ona meni veže krstić oko vrata i kaže: ‘Sine, nek te ovo čuva, čula sam ja za tebe, ove komunjare te maltretiraju, ja ću tebi da pomognem. I Nadežda Janežić i nastavnica srpskog Ksenija, one su mene, bukvalno, motivisale i ja sam od petog do osmog razreda bio skoro pa vukovac. Nisam mogao iz matematike da imam…” (Princ Planet TV, 27. 10. 2024. godine)
Završio je srednju ekonomsku školu u Beogradu.
“I onda upišem Prvu ekonomsku školu. Ja sam hteo da budem novinar, insistirao sam da upišem novinarski smer u našoj gimanziji i ne znam kako je mene moj otac odveo u Prvu ekonomsku školu i kaže: ‘Sine, ovo ti je najbolja gimnazija’. A ja klinac iz Železnika, šta ja znam, nisam bio pet puta u centru. I on mene upiše tamo i ja dolazim u septembru i shvatam da sam upisan u ekonomsku školu. To mene uopšte ne zanima. Ali, bio sam i u toj školi odličan, sa problematičnim vladanjem, jer nas su zakačili početak rata u bivšoj Jugoslaviji, pa 1991, pa išli 9. marta da se bijemo s policijom, pa dobili batine. Prve batine sam dobio 13. juna 1990. na protestu ispred RTS-a, još opozicija nije postojala. (…) I onda su me izbacili 25. septembra 1991. iz srednje škole. I na tešku vezu mog pokojnog oca i na tešku vezu tih nekih, nas su trojicu izbacili, nas prime u Drugu ekonomsku i ja završim Drugu ekonomsku i onda eto, ostalo je istorija, upišem FPN, novinarstvo.“ (Princ Planet TV, 27. 10. 2024. godine)
Napominje da je Fakultet političkih nauka u Beogradu završio sa visokom prosečnom ocenom i da mu je tema diplomskog rada bila – tabloidno novinarstvo.
“Mada su me i na fakultet jedva primili, pošto sam na prijemnom… Bio je jedan nezgodan profesor Radomir Životić, inače posle smo postali jako dobri, imao sam kod njega desetku, i on je na prijemnom bio glavni profesor. To je prijemni gde ti pišeš sastav na zadatu ili slobodnu temu, sam biraš, da pokažeš koliko si talentovan za pisanje. I mi smo sedeli u jednom ogromnom prostoru, nas stotinjak iz cele bivše Jugoslavije, iz Sarajeva tada bili, iz Skoplja, iz svih krajeva, tada Hrvati nisu dolazili, ali ostali su svi bili. I mi pišemo i neki asistent s Filozofskog fakulteta, pošto je bilo puno studenata, on kaže: ‘Ko hoće da zapali, može da izađe’, a ja kao klinac bio strastveni pušač i ja izađem napolje, pušim cigaru i izađe profesor – ‘šta ste izašli’, uzme nam radove i prekine pisanje. I tako ja upišem jedva fakultet kao 41. Primalo se 40 plus 10, a ja sam primljen kao prvi ispod crte, kao samofinansirajući, tad se govorilo vanredni student, ali posle mi je to krenulo. To sam voleo da učim. I to sam baš bio štreber. Olja Zekić, predsednica REM-a, ona i ja smo bili najveći štreberi u mojoj generaciji. Mi smo sedeli u prvoj klupi. Ali smo bili štreberi koji su se provodili, družili. Glavni smo bili za organizovanje žurki, partije, a glavni smo bili u klubu kad treba da se napije. Valja popit’, valja zagalamit’. Al’ smo bili desetkaši. Ona je 10,00, ja sam, priznajem, nešto manji prosek, ja nisam znao engleski, to me zaklalo.” (Princ Planet TV, 27. 10. 2024. godine)
Bio je, navodi, glavni urednik studentskog lista „Izlaz“.
“Mi smo to pravili, studenti sa FPN, finansirale su neke nevladine organizacije, IRI onaj, kako se to zove, Amerikanci neki su dali pare, i onda smo mi pravili kao studentske novine. Ja sam bio glavni urednik tih novina. I razmišljali smo, nisam to ja sam radio, nego smo mi to tako sedeli, studenti, klinci i razmišljali šta to da napravimo, a da to bude da nas primete. Studentske novine, imali smo ideju da se prodajemo na kioscima. U to vreme bilo je popularno u britanskom ‘Sanu’ to brljanje po kontejnerima, i onda sam predložio i onda su se svi složili i oduševili, stvarno smo gore, tad su Vuk i Dana (Drašković) živeli, možda i sad žive, na Košutnjaku, i bogami smo skoro sedam dana, i dana i noći, bili podalje od njih i čekali da neko iznese smeće. I onda smo i slikali to i našli tamo šta smo našli. To vam je onaj princip gde vi na osnovu nečijeg smeća zaključujete o njihovom životu. Da li je jeo banane, da li, ne znam, jede puno čokolade, da li pije viski, šta, kako i to je prosto zanimljiva stvar. A onda su ovi genijalci, hejteri, napravili da sam ja poludeo, pa brljao po smeću. Nisam ja brljao po smeću, to je tad bilo…” (RTS, 4. 2. 2023. godine)
Najpre se zaposlio u „Blicu“, koji je tada bio nedeljnik.
“Ja sam svoj prvi posao dobio tako što sam 1994. godine ušao na prevaru u zgradu ‘Borbe’. Čuo sam da postoji neki Manjo Vukotić, gledao na televiziji, neka seda glava, pametno priča… Tad su bile one novine nedeljni ‘Blic’, pitao sam na fakultetu, rekli su mi, ja sad hoću da odem tamo da tražim posao. Ulazim u zgradu ‘Borbe’, izlazi portir, ulazi nas 20, ja sad mislim promuvaću se u gomili, on nepogrešivo mene hvata za kragnu – ‘gde si pošao’. Ja kažem – idem kod Manje Vukotića. ‘Je l’ te zvao neko, je l’ imaš najavu?’. ‘Nemam’- ‘Ne može’. Odem do ‘C marketa’, kupim litar vinjaka, dođem, izvadim ispod jakne i kažem – ‘pusti me, molim te’. On kaže: ‘Ajde, ‘ajde, nisam te video’. Penjem se na sedmi sprat liftom, Manjo Vukotić se drži za srce i šeta i priča nekim prvim mobilnim telefonom sa nekim, svađa se i u prekidu toga kaže: ‘Ko si ti, mali, šta hoćeš ti ovde?’. Ja kažem: ‘Ja sam sa fakulteta, student novinarstva’. ‘Stani tu’. Završi on razgovor: ‘Ko te poslao?’. Moram da kažem da me neko poslao, ja kažem: ‘Pa, profesori su mi rekli vama da se javim, vi ste najbolji novinar, od vas da učim’. I on me ovako za ruku – ‘Tako su rekli?’. Ja kažem – tako. Otvori vrata i gurne me u desk nedeljnog ‘Blica’, koji u tom trenutku baš završava, tad je bio onaj foto-slog. I unutra sede pokojni Srđan Radulović, pokojni Slaviša Lekić, Cvijetin Milivojević, Tanja Đaković… Mene Manjo predstavlja, ne znam zašto je to uradio, ni dan-danas, stalno ga pitam i zahvaljujem se na tome – ‘ovaj mali je najtalentovaniji student novinarstva, uradite nešto s njim’. Gurne mene unutra i zatvori vrata. I tako ja nađem svoj prvi posao. A prvi zadatak mi je bio da intervjuišem Verana Matića.” (RTS, 4. 2. 2023. godine)
Nakon „Blica“ radio je u više dnevnih novina, bio osnivač, glavni urednik, zamenik glavnog urednika i (su)vlasnik.
„Prema zvaničnim, javno dostupnim biografijama, Dragan Vučićević je radio za ‘Politiku’, ‘Blic’, ‘Glas javnosti’ i ‘Demokratiju’. Posle 2000. godine, bio je jedan od osnivača dnevnih listova ‘Nacional’, ‘Kurir’ i ‘Press’. Svi listovi u čijem osnivanju je Vučićević učestvovao mogu biti kategorisani kao tabloidi. ‘Nacional’ je osnovan 2001. godine i njegovo objavljivanje je bilo privremeno zabranjeno tokom vanrednog stanja proglašenog u martu 2003. godine, posle ubistva tadašnjeg premijera Zorana Đinđića. List je tada ugašen. Vučićević je potom sa grupom novinara osnovao ‘Kurir’, koji je napustio krajem 2005. godine, posle spora sa vlasnicima. Zatim je osnovao dnevni list ‘Press’, koji je ugašen u novembru 2012. godine nakon izjave srpskog biznismena Miroslava Miškovića da se povlači iz ovih novina. Dragan Vučićević je napustio ‘Press’ u decembru 2011. godine i 9. marta 2012. osnovao ‘Insajder Tim doo’, kompaniju koja je vlasnik ‘Informera’. (…) Od 2023. godine, kad je kompanija ‘Insajder Tim’ ušla u projekat osnivanja kablovske televizije, Dragan Vučićević se vodi kao glavni urednik svih izdanja ‘Informera’, a za štampano izdanje ‘Informera’ je imenovan poseban glavni i odgovorni urednik.“ (serbia.mom-gmr.org, 2023)
Kao novinar dnevnog lista „Demokratija“ kandidovao se 1997. godine za predsednika SR Jugoslavije.
“Nisam hteo da budem predsednik, to je bio novinarski projekat. Dakle, 1997. ja sam radio u toj ‘Demokratiji , koja jeste bila registrovana u okviru Demokratske stranke, ali ‘Demokratija’ ta tadašnja je nastala kad smo mi otišli iz ‘Blica’, u vreme jesenjih protesta nakon izborne krađe 1996. godine. I jedna grupa ozbiljnih novinara na čelu sa, recimo, Ljubinkom Milinčić, ona je glavna urednica ‘Sputnjika’, pa Cvijetin Milivojević, pa pokojni Vjeko Radović, pa Vlado Mareš, ozbiljna ekipa urednika je otišla i nas nekoliko novinara sa njima i napravili smo, onako iz podruma, ni iz čega, te dnevne novine ‘Demokratija’. I one su u nekom trenutku bile jako, jako tiražne. I tada je 1997, u proleće, tada se predsednik SRJ birao u Saveznoj skupštini, nije se birao neposredno na izborima, i jedini kandidat je bio Slobodan Milošević. I mislim da je baš Ljubinka Milinčić, ne držite me za reč, baš njoj palo na pamet – ‘Ajde mi tebe Vučko da kandidujemo’. Ja sam bio jedan, kako da kažem, ekstremni novinar, ja sam radio te ekstremne stvari. Recimo, živeo sam sa đubretarima sedam dana. (…) Iz tog takvog ‘aktivističkog’ novinarstva se rodila ta ideja da se ja kandidujem za predsednika. Skupljali smo potpise, ali to nije bila ova kandidatura, u smislu da… Zašto smo sve to radili? Zato što po tadašnjim propisima sve kandidature koje budu prihvaćene u parlamentu govore u plenarnom zasedanju tadašnje Skupštine Jugoslavije. Poslovnik je predviđao po azbučnom redu, bila je ideja, ja se prezivam Vučićević, a Milošević M, prvo sam trebao da govorim ja. I mi smo skupili potpise u Knez Mihailovoj, ja sam imao i portparola kampanje i direktora kampanje, mi smo se to malo igrali, ali ideja je bila da ja izađem pred Skupštinu i da oplevim Miloševića. Dobro je, na kraju, da se to nije desilo, jer su oni našli neki birokratski razlog i odbili su moju kandidaturu. Jer ja sam kao mlad, moram da priznam, učestvovao u toj kampanji, zaveden i glup, protiv Slobodana Miloševića, a sad se kajem zbog toga. Učestvovao sam i u Petom oktobru, sad me sramota zbog toga, ali dobro, kad si mlad i glup onda uradiš i neke stvari koje nije dobro da uradiš. Kasnije shvatiš, pročitaš, doživiš i shvatiš da si pogrešio. Ljudski je priznati da si pogrešio i da si u nekom periodu života grešio. Grešio sam, jesam. Išao sam, sa decom, na grob Miloševića da mu se izvinim. Zato što mi je grešna duša prema njemu.” (Princ Planet TV, 27. 10. 2024. godine)
Navodi da je 1999. Marko Milošević, sin tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, „hteo da ga ubije“.
“To je bilo 1999. godine, uoči bombardovanja, 15. januara 1999. Marko Milošević, sin Slobodana Miloševića dobio je svog sina kome je isto dao ime Marko. I to se desilo u Požarevcu, u porodilištu njegova se žena tamo porodila, oni su tamo pravili proslavu i ja sam otišao kao novinar, reporter, da izvestim o tome. I napisao sam jedan tekst i u tekstu je bilo, mislim da je bio naslov ili neka glosa – ‘Devetka za malog Marka’. Dobio je na rođenju ocenu devet, i to je, ne znam zašto, Marka Miloševića, sina Slobodanovog, toliko isprovociralo da je on tog 16, 17. januara 1999. upao u redakciju ‘Glasa javnosti’, tada sam radio u ‘Glasu javnosti’, i došao je s pištoljima, sa nekim drugarima. Mene je tražio da mi saspe dugu devetku u kolena. Sreća pa je došao mnogo rano, pa ja nisam bio tu. To su bila vunena vremena uoči bombardovanja, teška vremena i onda su mene savetovali dobronamerni policajci da se sklonim iz Beograda na neko vreme i ja sam bio tamo u rodnim selima moga oca i moje majke u Arilju i Ivanjici i to je tako prošlo.” (Princ Planet TV, 27. 10. 2024. godine)
Ističe da je radio u najtiražnijim dnevnim novinama u Srbiji.
“Učestvovao sam, od početka, i bio glavni urednik ili zamenik glavnog urednika u četiri najtiražnije dnevne novine u Srbiji. Od početka. Bio sam na početku u prvoj redakciji ‘Blica’, bio sam klinac, neću da se hvalim, ali sam bio, postavljao sam te novine koje su dugo bile najtiražnije. Bio sam u ‘Nacionalu’, koji je u jednom trenutku bio skoro najtiražniji. Bio sam u ‘Kuriru’, koji je bio ubedljivo najtiražniji, osnivač i zamenik glavnog urednika. Bio sam u ‘Pressu’, koji je ubedljivo najtiražniji bio. I evo me sad u ‘Informeru’, ubedljivo najtiražniji.” (RTS, 4. 2. 2023. godine)
U godišnjim anketama koje je među novinarima iz velikog broja redakcija sprovodio magazin „Status“ vrlo često je proglašavan „brukom profesije“.
„U ovogodišnjoj, jubilarnoj, desetoj po redu anketi magazina ‘Status’ učestvovali su novinari iz više od 40 redakcija. Po ko zna koji put desilo se da se ista imena, kako novinara, tako i medija plasiraju visoko i na laskavoj pozitivnoj, ali i omraženoj negativnoj listi. (…) Vučićeviću spočitavaju i da je ‘sinonim za sve najgore u medijima…’; ‘nepismen, netalentovan, neduhovit, na jednoj; bahat, prljav, beskrupulozan, na drugoj strani. BREkonja koji je zalutao u medije’. Ovaj višegodišnji laureat ove ‘prestižne’ kategorije u Statusovoj anketi ‘preteruje sa vulgarnostima’, ‘mučno je čitati njegove kolumne; toliko prostakluka na jednom mestu može biti pogubno’, te je za jednog kolegu i ‘među onima zbog kojih me je stid da kažem da sam – novinar’. Ali, da ne bude kako je samo kolumna ‘Dosta zločina’ doprinela ovakvom statusu Dragana J. Vučićevića među svojim kolegama, jedan novinar je napisao: ‘Čovek je odavno trebao da odgovara za sve kampanje protiv normalnih ljudi i događaja, a naročito zbog činjenice da je u Nacionalu pripremao teren za ubistvo Zorana Đinđića, a u Kuriru i Pressu sistematski podrivao sudski postupak protiv ubica i, štaviše, veličao sve nakaze u politici i uopšte javnom životu.“ (B92, 27. 12. 2011. godine)
Neretko ga podsećaju da u prvoj deceniji posle Petog oktobra nije pohvalno govorio o predstavnicima sadašnje vlasti.
„Šta se to, ljudi, sa nama Srbima dogodilo u prethodne četiri godine?! Jesmo li svi mi, onako kolektivno, oboleli od gnojne upale mozga, pa smo preko noći sve pozaboravljali i dozvolili svoj onoj silesiji od vučelića, dačića, vučića, nikolića i ostalih bakija da nam na sav glas drže moralne pridike? Kako smo se, pobogu, svi mi našli u ovom potpuno neprirodnom stanju, zašto smo dozvolili da nam zajednička sudbina zavisi od dobre volje najgadnijih likova iz živopisne galerije Miloševićevih podguznih muva?! Zašto, kako, otkud, zbog čega, ko nam je kriv?’, napisao je Vučićević u svojoj kolumni od aprila 2004.“ (Danas, 16. 10. 2021. godine)
Nakon odlaska iz „Pressa“ 2012. godine osnovao je dnevni list „Informer“.
„Vučićević je izjavio da od 2009. godine do 2012. godine nije imao nikakve veze sa uređivačkom politikom lista ‘Press’, iako je bio predsednik Upravnog odbora tog lista, kao i da je tek po odlasku iz ‘Presa’ saznao za tri puta po osam miliona dinara koje je taj list dobio iz fondova Ministarstva ekologije na čijem je čelu tada bio Oliver Dulić. ‘Tačno je da je pisalo da sam predsednik Upravnog odbora, ali na mnogim stvarima svašta piše. Ja sam bio formalno predsednik Upravnog odbora. Zašto je to pisalo tako? Pa, pisalo je tako. Odlukom nekih ljudi’, ostao je neodređen Vučićević, uz opasku da je ‘bio formacijski zaposlen na tom mestu, ali da taj posao nije obavljao’. Vučićević tvrdi da vlasnik ‘Delte’ Miroslav Mišković, koji se nedavno povukao iz vlasništva u ‘Pressu’, njemu ‘nikada nije bio šef’, a da mu je bivša vlast krajem 2010. godine ‘otela Press’.“ (Blic, 15. 11. 2012. godine)
U novembru 2012. postao je autor i voditelj emisije „Teška reč“ na TV Pink. „‘Teška reč’, emisija koja će vas ostaviti bez utiska nedelje“, napisao je tada na svom Tviter nalogu.
Ističe da se ponosi time što podržava Aleksandra Vučića.
“Podržavalac vlasti jesam, Vučićeve vlasti, ponosno, punim srcem, ali ja imam 51 godinu, od toga sam 38 godina bio teška opozicija. Ceo život sam opozicija, otkad sam se rodio, ja sam rođen ako opozicija. (…) Važno je da pričaš ono što misliš. Ne podržavam ja Vučića jer imam ja neku ličnu korist, nego država ima korist od njega. Moja deca, ja imam šestoro dece, ja podržavam njegovu politiku, jer mislim, stvarno, da svi mi imamo debele koristi od njegove vlasti. (…) Ja se toga ne stidim, ja se time ponosim, dičim se. Da, ja podržavam politiku Aleksandra Vučića. Da, ja podržavam mog prijatelja Aleksandra Vučića. Mi se znamo kad smo bili niko obojica. Studenti smo bili kad smo se upoznali davne 1993. godine.” (Princ Planet TV, 27. 10. 2024. godine)
Kaže da su on i Vučić „prijatelji i braća“.
„Ja ga poznajem privatno, prijatelji smo i braća, znam ga u zanokticu. Ja znam koliko on ulaže, on je, već rekoh, naobrazovaniji, najdarovitiji čovek u srpskoj politici. Postali smo dobri prijatelji neke 2002. ili 2003. Moj pokojni otac je sa njim bio dobar prijatelj. Ja sam se ljutio na roditelja Jola, grešna mi duša, što se druži sa Vučićem, rekao sam mu: ‘Šta se družiš sa tim radikalima’. Ali kada sam upoznao Aleksandra shvatio sam koliko je perspektivan. Ne u smislu koristi, on čovek koji neprestano radi. Mi Srbi imamo običaj da ne prepoznajemo veličinu lidera dok su živi. Kada ih ubiju ili umru, tek onda kažemo kakav je bio. Bojim se da ćemo tako i sa Vučićem.“ (Glas zapadne Srbije, 5. 6. 2018. godine)
Vučić je izjavio da Vučićevića smatra „časnim i pristojnim čovekom“.
“To je čovek sa kojim ne delim iste političke stavove, jer ja smatram da je dobro da Srbija bude na evropskom putu. On je iskuljučivo za put prema Rusiji. Ja o njemu nemam šta loše da kažem, smatram ga časnim, smatram ga pristojnim čovekom.” (RTS, 1. 12. 2015. godine)
U januaru 2015. Vučićević je sazvao konferenciju za medije na kojoj se javno izvinio tadašnjoj predsednici Hrvatske i „srpskoj i hrvatskoj javnosti“.
„Vlasnik i glavni i odgovorni urednik dnevnog lista ‘Informer’ Dragan J. Vučićević rekao je da na fotografijama koje je taj list objavio na naslovnoj strani vikend-izdanja nije predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović, kao što su oni objavili, i izvinio se javnosti i hrvatskoj predsednici. Na naslovnoj strani vikend-izdanja ‘Informera’ objavljene su provokativne fotografije za koje je taj list naveo da su fotografije hrvatske predsednice, a kako je Vučićević na konferenciji za novinare rekao – reč je o snimku jedne porno-glumice, prenosi Tanjug. ‘Na fotografijama nije Grabar Kitarović već jedna porno-glumica. Ja sam kriv i preuzimam odgovornost. Izvinjavam se čitaocima ‘Informera’, srpskoj i hrvatskoj javnosti, predsednici Hrvatske i svima koje je pogodilo ono što smo objavili’, rekao je Vučićević na konferenciji za novinare. Vučićević je rekao da im je snimak dostavio čovek sa kojim ‘Informer’ sarađuje dve godine i koji im, kako kaže, nikad nije dao lažnu informaciju, kao i da je redakcija lista dva dana proveravala ko je na snimcima, ali nije mogla da otkrije. ‘Ovo je velika profesionalna greška, nedopustiva i ja preuzimam odgovornost i spreman sam da snosim sve moguće posledice, pa i da budem uhapšen. Ne želim da ovo izgleda kao pokušaj da ‘Informer’ prođe bez posledica’, rekao je Vučićević.“ (RTS, 17. 1. 2015. godine)
U oktobru 2018. pozvao je sva novinarska udruženja u Srbiji da dignu glas protiv krivične prijave koju je protiv njega podneo Dragan Đilas, tada jedan od lidera Saveza za Srbiju.
„Kako je navedeno na sajtu njegovog dnevnog lista, Dragan J. Vučićević je istakao da bi udruženja trebalo da ‘prekinu sramotnu ćutnju o strašnom progonu jednih novina i svojih kolega’, kao i da je ‘prvi put u demokratskoj istoriji Srbije’ da jedan političar traži zatvor za novinare i urednike koji ne misle kao on. ‘Danas se to dešava ‘Informeru’, a sutra se može desiti i nekom drugom mediju u Srbiji. Zato molim kolege da dignu svoj glas, ne zbog nas, već zbog profesije kojom se bavimo’, zavapio je on. (…) Najbizarniji deo ove bizarne priče jeste činjenica da Dragan J. Vučićević na odbranu profesionalnih principa poziva one koji su bili direktne žrtve njegove profesionalne neprincipijelnosti. Teoretski, u njegovu bi odbranu sada trebalo da ustanu oni o kojima je pisao da su ‘miševi’, ‘bolesnici’, ‘ludaci’, da piju ‘lekiće’, da su ‘lažni moralisti’, ‘nezavisni licemeri’, oni koje je preko Tvitera pozivao da mu se provozaju na polnom organu, oni koje je optuživao da su narkomani, špijuni, egzibicionisti, perverznjaci, da zarađuju milione na izdaji svoje države. Jer, osim prema opozicionim političarima, Vučićević je najoštriji bio upravo prema novinarima nerežimskih medija i novinarskim udruženjima (pre svega prema NUNS).“ (Vreme, 31. 10. 2018. godine)
O rečniku koji koristi i brojnim tužbama sa kojima se suočava, Vučićević kaže:
„Ja sam učio od najboljih. Od pokojnog Aleksandra Tijanića, imam od njega jednu potvrdu, sertifikat, napisao je za mene lično… Šalim se sad, nije ni važno. Bog da mu dušu prosti, ja mislim da je jedan od, ako ne najvećih u istoriji, ali svakako najveći u čije vreme smo mi živeli. Tijanić je imao jednu rečenicu, izvinjavam se, biću malo direktan, ali takav je bio Saša, kaže: ’Zajebi Novi zavet priču – ’ko tebe kamenom ti njega hlebom’. To možda važi u crkvi’. Citiram Tijanića. ’Nego, kad tebi neko udari šamar, ti mu izvadi oba oka’. To je, naravno, preterivanje, ali ja ne dopuštam… A šta treba, da se povlačim pred gorim? Ne. Majstore, ako si ti kreten, ja ću da ti kažem da si kreten, pa ti mene tuži, pa ćemo da dokazujemo da l’ si kreten. Mnogo puta (sam tužen). To je deo novinarskog posla. To kad neko hoće da me uvredi ili da dokaže da nisam novinar – ‘on je krivično osuđivan’. A proverite, gospodo, koliko puta je krivično osuđivan glavni urednik ’Bilda’, najtiražnijih novina u Nemačkoj. Ili ’Sana’ u Britaniji ili ’Dejli mirora’ u Britaniji ili ’USA today’ u Americi. Pa to je deo našeg posla. To što je mene neki sudija na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, vrlo često političkog, ’žutog’, vrlo, vrlo često, krivično osudio za nešto, to ništa ne dokazuje. Osim da je sudstvo takvo kako jeste. To ne dokazuje da sam ja, ne znam, kriminalac. (…) Ti što si tu osuđivan ili što si tužen to ne znači ništa, osim da si ekstremno tiražan, odnosno gledan, odnosno slušan, odnosno čitan.“ (Princ Planet TV, 31. 10. 2024. godine)
CINS je pisao o tome da se komisije koje dodeljuju budžetski novac već godinama ne obaziru na to što „Informer“ krši Kodeks novinara Srbije.
„Prema javno dostupnim podacima, ‘Informeru’ je samo od početka 2020. godine do danas (septembra 2022) dodeljeno najmanje 18,3 miliona dinara na medijskim konkursima opština i gradova širom Srbije. Većinu ovog novca dodelio im je Grad Beograd – skoro 17 miliona dinara. Pored Beograda, novac su ‘Informeru’ davali i Novi Sad i Pančevo – po pola miliona dinara, Kikinda 200.000 dinara, a Odžaci i Sombor po 100.000. (…) CINS je već pisao o privilegijama koje provladini mediji godinama uživaju. I tada smo, između ostalog, pokazali kako je od 2017. godine do septembra 2019. ‘Informeru’ na konkursima dodeljeno 29,8 miliona dinara. Za to vreme je od strane Komisije za žalbe pri Savetu za štampu bio opomenut oko 40 puta. Pisali smo i kako do novca iz budžeta ‘Informer’ dolazi tako što zaobilazi pravila konkursa jer je skoro 70 odsto novca koji im je tada bio dodeljen putem konkursa otišao Info IT media, koja nije izdavač medija pa formalno nema ni jednu opomenu.“ (CINS, 29. 9. 2022. godine)
Vučićević naglašava da ne priznaje Savet za štampu.
“Jedino objektivno merilo novinarstva je tiraž, gledanost… Šta znači kodeks? A kakva pravila? A nemojte da pričamo o kodeksu i pravilima zato što su to gluposti. Šta znače kodeksi i pravila? Znate da postoje velike evropske civilizovane zemlje koje nemaju takve kodekse i pravila? Svaka medijska kuća može da ima svoje kodekse i pravila. ‘Informer’ ima svoje kodekse i pravila. Šta znači to da meni sede neki ljudi, koji me očigledno i otvoreno mrze, u Savetu za štampu. Oni kad me vide oni me mrze. Ja njih ne mrzim, oni mene mrze. Ali ja njih poštujem, jer ipak nešto rade. Ali takvi kakvi su oni meni sad treba da sude na nekom Savetu za štampu. Ja Savet za štampu ne prihvatam, ne priznajem. Nisam potpisnik, kako se to kaže. Odbio sam da učestvujem u radu Saveta za štampu. Zašto? Zato što je Savet za štampu parapolitička, hejterska organizacija.” (RTS, 4. 2. 2023. godine)
U jesen 2022, nakon što je „Informer“ objavio intervju sa višestruko osuđivanim silovateljem, organizovani su protesti ispred tadašnjih prostorija „Informera“ na Terazijama.
„Pod naslovom ‘Ispovest serijskog silovatelja’ i porukom ‘megaeksluzivno!’, ‘Informer’ je uz tekst objavio i video intervjua od gotovo sat vremena, u kojem osuđeni opisuje kako je vršio različita krivična dela i kako se tada osećao. Zahtev protesta je da se intervju sa silovateljem ukloni sa interneta, kako se žrtve ne bi dodatno traumatizovale. Traži se i poštovanje Kodeksa novinara Srbije, kao i da se tabloidima koji neetički izveštavaju o nasilju prema ženama ukine javno finansiranje iz državnog i gradskih budžeta. U uvodu intervjua, ‘Informer’ je objavio da se ‘intervjui poput ovog rade svuda u svetu – da bi narod video kako razmišljaju zločinci, kako izgledaju, kako govore’. ‘Da bi se podigla bura u javnosti, kako bi se nešto promenilo, kako opasni ljudi ne bi šetali ulicama’, navela je redakcija ‘Informera’. Urednik tog tabloida Dragan J. Vučićević izjavio je, kako se navodi na sajtu ovog tabloida, da je motiv za objavljivanje intervjua bio – ‘novinarstvo’. Novinarska udruženja, međutim, istakla su da je ‘Informer’ prekršio Zakon o javnom informisanju i Kodeks novinara Srbije.“ (Slobodna Evropa, 1. 10. 2022. godine)
U aprilu 2023. Vučićević je otišao na izdržavanje zatvorske kazne u Okružni zatvor u Beogradu, jer je odbio da plati kaznu koju mu je sud odredio zbog uvreda nanetih novinaru Jugoslavu Ćosiću. Isticao je da u zatvor odlazi zbog „verbalnog delikta“, dok su mediji podsećali da on na odsluženje zatvorske kazne od šest meseci ide jer nije želeo da plati kaznu od 200.000 dinara. Izjavio je da će po ulasku u zatvor stupiti u štrajk glađu „do ispunjenja zahteva“ – da se obavi revizija postupka u kojem je osuđen i da se dekriminalizuje uvreda. Iz zatvora je izašao posle dva dana nakon što je njegova nevenčana supruga platila celokupni iznos novčane kazne.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je molio urednika ‘Informera’ Dragana Vučićevića da ne ide u zatvor, da mu je poručio da će on platiti kaznu, ali da Vučićević to nije prihvatio, jer se time bori za svoje principe. ‘Ne mogu ja da platim, sve i da hoću, to mogu da plate njegova supruga i branioci’, rekao je Vučić. On je dodao da se nada da će problem biti prevaziđen, jer je loše za zemlju da Vučićević ide u zatvor.“ (N1, 1. 4. 2023. godine)
U maju 2023. Vučićević pokreće TV „Informer“. Početkom novembra 2024. REM je TV „Informeru“ dodelio regionalnu dozvolu i beogradsku frekvenciju za emitovanje programa.
„Savet REM-a odluku je objavio 4. novembra, u danu kada mu je isticao mandat. Nezavisno udruženje novinara Srbije tada je saopštilo da je REM nezakonito dao dozvolu ‘Informeru’, ‘jer nije održao razgovore sa svima koji su aplicirali’. Propisi u Srbiji regulišu da je medij koji dobija dozvolu za emitovanje obavezan da poštuje zakone, doprinosi pluralizmu i ima sadržaj koji će informisati građane u javnom interesu. Dnevni tabloid ‘Informer’, preteča istoimene televizije koja je kablovsko emitovanje počela u 2023, po izveštaju Saveta za štampu od oktobra 2022. do kraja januara iduće godine 512 puta je prekršio novinarski kodeks, dok je u drugoj polovini 2021. za šest meseci učinio 949 prekršaja.“ (Slobodna Evropa, 18. 10. 2025. godine)
U martu 2025. organizovan je veliki protestni skup ispred zgrade „Informera“ i potpisivana peticija za zabranu ove medijske kuće.
„Hiljade ljudi zatražilo je na protestu ispred zgrade provladine televizije ‘Informer’ u Beogradu ukidanje tog medija. Protest je završen nakon nešto više od šest sati. Na skupu u organizaciji studenata u blokadi građani su potpisali peticiju kojom se traži zabrana rada ‘Informera’ zbog kršenja novinarskog kodeksa i načina izveštavanja o demonstracijama visokoškolaca u Srbiji. Kako je javio reporter RSE, preko razglasa se čulo ‘u toku je dekontaminacija medijskog otpada. Molimo vas da se ne približavate, zona je kontaminirana, sterilizacija je u toku. Čistimo teren, ali je previše posla’. ‘Ovde smrdi od laži, dezinformisanja i targetiranja. Potrebna je dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija’, rekao ja za RSE na protestu Marko, student Fakulteta političkih nauka. Direktan povod za protest bio je komentar Dragana J. Vučićevića, glavnog i odgovornog urednika televizije ‘Informer’ i istoimenih dnevnih novina, koji je u programu tog medija govorio o privatnom životu studenta Davuda Delimeđca. ‘Ovim je ‘Informer’ još jednom pokazao da nije medij, već oruđe propagande koje funkcioniše iznad zakona bez ikakvih posledica’, saopštila je 18. marta grupa ‘Studenti u blokadi’.“ (Slobodna Evropa, 29. 3. 2025. godine)
Novi protest ispred „Informera“ organizovan je u oktobru 2025.
„Protest pred zgradom TV ‘Informer’ u Beogradu održan je 18. oktobra sa ponovnim zahtevom institucijama da se ukine taj privatni provladin medij zbog neprofesionalnog i huškačkog izveštavanja o studentskim protestima koji u Srbiji traju skoro godinu dana. Kako je javio reporter RSE, okupilo se oko 1.000 ljudi. Policija nije dozvoljavala da se priđe zgradi ‘Informera’, vlasnika i glavnog urednika Dragana J. Vučićevića. Skup pod nazivom ‘Vidimo se ponovo, Dragane’ organizovali su ‘Studenti u blokadi’ Fakulteta političkih nauka u Beogradu i građanski zbor naselja Braće Jerković. Protest je završen posle dva sata nakon što Vučićević nije odgovorio na poziv organizatora da se u roku od 60 minuta izvini za laži i manipulacije u programu ‘Informera’. Po izveštaju Regulatornog tela za elektronske medije (REM), protiv ‘Informer’ TV u 2025. podneto je 20 prijava zbog govora mržnje, otvorene propagande, manipulacija i dezinformacija. Po izveštajima organizacija za medijska istraživanja ‘Raskrikavanje’ i ‘Fake News Tragač’, ‘Informer’ u proseku jednom dnevno objavljuje manipulativne informacije. Početkom godine je za 40 dana, od 24. januara do 3. marta, objavio 268 takvih vesti.“ (Slobodna Evropa, 18. 10. 2025. godine)
Vučićević je jedan od osnivača Asocijacije novinara Srbije.
„Nas danas ovde ima više od 380 ovde, a ispred je ostalo više od 100 kolega. Nećemo se brojiti, suština je u tome što su kolege rekle: Ne treba da bude ovo političko udruženje. Ovo je profesionalno udruženje. Nema udruženja novinara! UNS i NUNS su parapolitička udruženja, koja vode svoju politiku, koja se bave samo svojim poslovnim prostorom. Ovo je Osnivačka skupština, pre registracije mora da se zna ko je šta. Biraćemo koga treba za Upravni, Nadzorni odbor i Sud časti. (…) Kada mlade kolege vide šta radimo, sami će doći. Treba da se držimo, da čuvamo jedni drugima leđa. Novinarstvo je slobodna profesija! Novinarstvo je akademski zanat. Najbolji srpski novinar nije imao ni srednju školu, Bogdan Tirnanić imao je samo osnovnu školu. Kako radili tako nam Bog pomogao! Moramo da odlučujemo sami o sebi’, kazao je Vučićević.“ (Informer, 22. 6. 2025. godine)
Smatra da je uspešan u poslu koji radi i ističe da „voli novinarstvo zato što je merljiva kategorija“.
„Hvala dragom Bogu, to je neka božja promisao da sam ja od tog teškog, što bi se danas reklo, luzera, ipak uspeo u životu nešto da napravim. Od minus 10 sam došao donekle. U poslu mislim stvarno da sam uspešan i mislim da sam u deci uspešan, ostalo nije ni važno. U poslu jesam, nemam šta ja o tome da kažem, to kaže tržište. Ja volim novinarstvo zato što je novinarstvo merljiva kategorija. Kol’ko si ti, majstore, prodao novina? Koliko je tebe gledalaca gledalo? Kakav ti je šer, rejting? Koliko imaš junik vizitora na portalu? Koliko imaš pregleda na društvenim mrežama? Govorim o mediju na čijem sam čelu. I onda to sabereš… Prvi put sam pomislio (da sam uspešan) kad sam dobio nagradu za najbolji studentski rad na fakultetu. Tad sam pomislio da to nije samo moja nekakva vizija ili ideja da ću biti neki veliki…“ (Princ Planet TV, 31. 10. 2024. godine)
Kaže da se trudi da bude dobar čovek.
“Ja se trudim da budem dobar čovek i mislim da je to najveći zadatak. I ja sam ponekad i preterano dobar čovek. Često zbog toga što sam dobar ispadnem glup. Mnogo sam para u životu izgubio jer sam dobar. Znaš ono, prevare me ljudi. Ali, to tako treba. Trudim se da budem dobar čovek. Imam mana mnogo kao i svi ljudi , grešan sam kao i svi ljudi, ali trudim se da budem dobar čovek. Stvarno, nikad nisam nekom učinio nešto loše iz proste mržnje. Iz zlobe. Nisam. Čak i najvećim neprijateljima oprostim. Čak i najvećim neprijateljima pružim ruku kad ih negde vidim. To kad si loš čovek šta ti ti onda… Oni vole što su loši. To moraš da budeš psihopata da bi bio zao. Kako možeš da budeš zao prema detetu, prema nekom nedužnom čoveku? Ja ne mogu da shvatim to ni kad si u ratu zao prema nekome. Šta ćeš, svi su ljudi ljudi. Svako se bori za sebe.” (Princ Planet TV, 3. 11. 2024. godine)
Foto: Fonet, Aleksandar Barda
