Alko-test radnika na mestima visokog rizika deli se kao dokaz “digitalnog ropstva”
Viralni video spaja dva nepovezana snimka, uz tvrdnje da se sprema „digitalni tor" i napredna tehnološka kontrole nad građanima.
- Prvi snimak u kompilaciji prikazuje stvaran model automatizovanog alko-testa integrisanog na okretnim vratima za ulaz na radno mesto.
- Analiza vizuelnih elemenata, poput natpisa i znakova, pokazuje da je snimak izvesno nastao u Rusiji.
- Postoje primeri takvog sistema beskontaktnog testa radnika na prisustvo alkohola pre ulaska u strogo bezbednosno kontrolisane zone u ovoj zemlji, poput aerodroma Domodedovo u Moskvi.
- Drugi snimak u kompilaciji potiče iz kratkometražnog filma Utopija (2019) i nema nikakve veze sa stvarnim merama kontrole vozača.
- Objavama nedostaje kontekst.
Viralna kompilacija spaja dva kontekstualno i sadržajno nepovezana snimka, uz tvrdnje da se sprema „digitalni tor“ i napredne tehnološke kontrole nad građanima. Prvi deo snimka prikazuje sistem ulaza na radno mesto na kojem radnici, u bezbednosnoj opremi sa šlemom, prolaze alko-test kako bi mogli dalje kroz pokretna vrata. U drugom delu snimka se prikazuje vozač koji duva u uređaj spojen sa volanom, a kojeg prati natpis da „nećemo moći da pokrenemo auto bez alko-testa“.
Obrnuta pretraga ključnih kadrova iz prvog dela kompilacije je rezultirala brojnim objavama na različitim jezicima na TikToku, Reddit-u, Instagramu, Linkedinu u kojima se potvrđuje da predstavlja sistem provere nivoa alkohola u dahu radnika etilometrom koji je automatski povezan sa okretnim vratima.
U pojedinim verzijama snimka više rezolucije su jasnije vidljivi natpisi na ruskom jeziku, međutim, nije eksplicitno jasno gde se prikazani sistem ulaska na radno mesto primenjuje. Opisi objava sa ruskih foruma i mreže VK navode da je reč o fabrici u Sankt Petersburgu, međutim, bez preciznog određenja lokacije.
U Rusiji zaista postoje dokumentovani slučajevi primene sistema koji kombinuju alkotest i kontrolu pristupa kroz prolazne kapije, posebno u industrijskim i bezbednosno osetljivim objektima.
Takvi sistemi instalirani su, između ostalog, u preduzeću Kazanorgsintez u Tatarstanu, gde radnici moraju da prođu identifikaciju karticom i alko-test pre ulaska na posao. Aerodrom Domodedovo u Moskvi je još 2019. godine uveo beskontaktne alko-testove integrisane u prolazne kapije za zaposlene u kontrolisanim zonama. Sistem funkcioniše tako što uređaj analizira dah radnika i sprečava prolazak onih kod kojih se detektuju povišeni tragovi alkohola. Slični sistemi postepeno se primenjuju u industrijama u kojim se bezbednost strogo kontroliše, poput avijacije, rudarstva, železnice i energetike. Slične sisteme za fabričke ulaze, sa mogućnošću blokiranja prolaza ukoliko uređaj detektuje alkohol sa snimka nude kompanije poput Gate-Алко-Контроль, Алко-Инспектор i Alco-Skud.
Takve prakse ne predstavljaju novost niti „digitalno ropstvo“ ni u drugim zemljama. U Poljskoj i Hrvatskoj poslodavci imaju zakonsko pravo da proveravaju trezvenost radnika na poslovima od visokog rizika, dok se u rudarskoj industriji i transportu širom sveta koriste slični uređaji za prevenciju nesreća. Međutim, takva praksa nije sistem opšte kontrole građana, već deo propisa o bezbednosti na radu.
Drugi deo videa prikazuje vozača koji duva u alko-test spojen sa volanom automobila, uz tvrdnju da je to tehnologija koja će biti obavezna za pokretanja svih automobila uz navode o „digitalnom toru“. Iako slični sistemi (u Litvaniji, Francuskoj, Finskoj, Južnoj Koreji, SAD, Kanadi) zaista postoje u vidu takozvane blokade paljenja vozila (ignition interlock uređaji), oni se mogu primenjivati isključivo u sklopu kazne za ponovljeni prestup vožnje u pijanom stanju i ne predstavljaju univerzalnu meru.
Dodatno, analizom kadrova potvrdili smo da snimak potiče iz kratkometražnog filma Utopija iz 2019, u kom se brojne satirične situacije koriste kao simbol distopijske budućnosti, a ne kao dokument realne prakse digitalne kontrole.
Iako se sistemi za proveru alkohola na radnom mestu predstavljaju kao mera zaštite i prevencije nesreća, njihova primena izaziva niz etickih dilema među stručnjacima, naročito u pogledu privatnosti i pravne regulative. U nekim zemljama, poput Estonije i Poljske, nadležni organi su upozorili da testiranje zaposlenih na alkohol, naročito putem automatizovanih uređaja pri ulasku na posao, funkcioniše u svojevrsnoj pravnoj sivoj zoni. Estonski Inspektorat za zaštitu podataka ukazao je da ne postoji jasna zakonska osnova za takvo testiranje i obradu rezultata, dok je poljska Kancelarija za zaštitu ličnih podataka (UODO) ocenila da poslodavci time mogu ugroziti pravo radnika na privatnost.
Rezultat alko-testa predstavlja podatak koji se neposredno odnosi na zdravstveno stanje zaposlenog, pa se u većini evropskih zakonodavstava tretira kao osetljiva informacija. Njeno prikupljanje i čuvanje dozvoljeno je samo ako postoji jasna pravna osnova ili saglasnost radnika. Stručnjaci upozoravaju da automatizovano testiranje svakog ulaska na posao može biti neproporcionalna mera, osim ako je reč o delatnostima sa visokim rizikom - na primer, radu sa teškim mašinama, hemikalijama, u transportu ili građevini (Izvor: Legalclarity)
Pored pitanja privatnosti, javlja se i bojazan od mogućih zloupotreba. Ukoliko ne postoje transparentne procedure, testiranje može postati sredstvo pritiska ili diskriminacije, naročito ako se rezultati objavljuju javno ili koriste bez prava zaposlenog na prigovor (Izvor: Avvo).
