Aktuelne dezinformacije o migrantima inspirisane „tvitom“ portugalskog političara

Obmanjujuće teze da „85 odsto svetskih migranata čine muslimani“ koji navodno „zaobilaze muslimanske države i beže na Zapad“, stigle su na mreže u regionu nakon što je političar Pedro Frazao iz krajnje desničarske portugalske stranke Čega (poznatoj po svojoj antiimigracionoj politici) objavio na mreži X sledeće navode:

„85% izbeglica su muslimani, ali oni ne traže azil u 56 muslimanskih zemalja!! Oni uvek beže na Zapad. Stižu i žele da islamizuju NAŠE nacije!! Zašto? Zato što ovde postoje beneficije, nekažnjivost i izdajničke elite!! U muslimanskim zemljama… oni ih čak ni ne žele“, napisao je Frazao u objavi na X-u u avgustu ove godine.

Međutim, nema dokaza da 85 odsto svetskih migranata ili izbeglica čine muslimani. Nejasno je odakle je taj podatak.

Činjenica je da nedostaju precizni podaci o verskoj pripadnosti izbeglica, budući da međunarodne institucije i istraživačka tela koja prate i objavljuju podatke migrantima, izbeglicama i raseljenim licima uglavnom klasifikuju podatke prema kategorijama kao što su zemlja porekla i uzroci migracije.

Međutim, dostupni podaci agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice UNHCR, ukazuju da je struktura izbegličke populacije globalno mešovita i da broj muslimana među njima ne doseže 85 odsto, piše EuroVerify u analizi iste teme.

*UN u međunarodne migrante ubrajaju ljude bilo kog uzrasta koji žive van svoje zemlje (ili u nekim slučajevima, teritorije) rođenja – bez obzira na njihove motive za migraciju, dužinu boravka ili njihov pravni status. Prema UN-u, izbeglice su ljudi koji su pobegli iz svojih zemalja kako bi izbegli sukobe, nasilje ili progon i potražili sigurnost u drugoj zemlji.

Prema najnovijim podacima UNHCR-a, 2024. godine je skoro sedam od deset izbeglica poticalo iz Sirije, Avganistana, Južnog Sudana, Venecuele i Ukrajine. U poslednje tri zemlje dominantne su hrišćanske veroispovesti.

„S obzirom na to da su Ukrajinci i Venecuelanci činili skoro jednu trećinu svih izbeglica i drugih ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita 2024. godine, malo je verovatno da je 85 odsto izbeglica muslimanskog porekla“, ocenio je portparol UN-a u izjavi za EuroVerify.

Prema podacima iz istraživanja o Religioznom sastavu migranata u svetu, koje je u avgustu 2024. godine objavio američki Istraživački centar Pju (eng. Pew Research Center), hrišćani čine najveću migrantsku grupu.

„Hrišćani su činili procenjenih 47 odsto svih ljudi koji žive van svoje zemlje rođenja zaključno sa 2020. godinom, poslednjom godinom za koju su dostupni globalni podaci, prema novoj analizi podataka Ujedinjenih nacija i 270 popisa i anketa koje je sproveo istraživački centar Pju. Muslimani su činili 29 odsto svih živih migranata, zatim hindusi 5 odsto, budisti 4 odsto i Jevreji 1 odsto. Religijski neopredeljeni – tj. oni koji kažu da nemaju religiju ili se identifikuju kao ateisti ili agnostici – predstavljali su 13 odsto svih ljudi koji su napustili svoju zemlju rođenja i sada žive negde drugde“, navodi se u istraživanju Pju centra.

*Istraživački centar Pju (eng. Pew Research Center) je nestranački centar koji obaveštava javnost o problemima, stavovima i trendovima koji oblikuju svet. Sprovodi ankete javnog mnjenja, demografska istraživanja, analizu sadržaja i druga istraživanja društvenih nauka zasnovana na podacima, navodi se na sajtu organizacije.

Istraživanje centra Pju je zasnovano na podacima o broju migranata koje je Odeljenje za stanovništvo Ujedinjenih nacija objavilo 2020. godine. Budući da UN ne pružaju nikakve informacije o religiji migranata, Pju centar navodi da su se za procenu verskog identiteta migranata „prvenstveno oslanjali na podatke iz 270 popisa i anketa – kao što su Svetska anketa o vrednostima, Evropska anketa o društvenim vezama i ankete Pju istraživačkog centra – sprovedenih tamo gde migranti sada žive“. (Detaljna metodologija primenjena u istraživanju može se pogledati ovde).

Tvrdnja da muslimanski migranti izbegavaju muslimanske zemlje je takođe netačna.

Podaci pokazuju da migranti generalno često odlaze u zemlje u kojima je njihov verski identitet već rasprostranjen, navodi Istraživački centar Pju. Mnogi muslimani su se preselili u Saudijsku Arabiju, dok su Jevreji gravitirali ka Izraelu. Hrišćani i migranti, kako navode, koji nisu verski povezani imaju iste tri glavne zemlje odredišta – Sjedinjene Države, Nemačku i Rusiju.

Istraživački centar Pju takođe ističe da su se muslimani „u proseku kretali na kraće udaljenosti (1.700 milja) od migranata iz drugih glavnih verskih grupa, ostajući bliže svojim zemljama porekla“. Na primer, veliki broj muslimana iz Sirije, koja je inače najčešća zemlja porekla migranata islamske veroispovesti, potražio je utočište u obližnjoj Turskoj i Libanu.

„Muslimanski migranti najčešće žive u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike, gde živi 40 odsto njih, i u Azijsko-pacifičkom regionu 24 odsto. Dvoje od desetoro muslimanskih migranata žive u Evropi, a jedan od deset je u podsaharskoj Africi. Samo 6 odsto svih muslimanskih migranata sada živi u Severnoj Americi, a još manje živi u Latinskoj Americi i na Karibima.

Iako se verski sastav migracionih tokova može drastično menjati iz godine u godinu – zbog ratova, ekonomskih kriza i prirodnih katastrofa – ukupan broj migranata se menja sporije, odražavajući obrasce koji su se akumulirali tokom vremena. Verski sastav svih međunarodnih migranata ostao je relativno stabilan od 1990. godine“, navodi Pju centar.

Suprotno tvrdnji da izbeglice muslimanskog porekla pretežno traže utočište na Zapadu, EuroVerify navodi da je, prema podacima UN-a, „Nemačka jedina evropska zemlja koja se nalazi među sedam zemalja koje su ugostile najviše tražilaca azila od 2015. godine“, te da su „Iran i Turska dve zemlje sa najvećim brojem izbeglica koje su tražile azil između 2015. i 2024. godine“.