Snimak sa farbanjem voća i povrća je proizvod veštačke inteligencije
Video radnika koji boji banane i paradajz da deluju sveže i zrelo nije autentičan, već je kreiran uz pomoć veštačke inteligencije.
- Video objavljen krajem septembra na društvenim mrežama u Srbiji prikazuje osobu kako, u zaštitnom odelu u fabrici,„boji“ banane i paradajz uz opise „šta jedemo“.
- Analiza kadrova otkriva vizuelne nelogičnosti koje ukazuju na upotrebu veštačke inteligencije.
- Alati za detekciju AI sadržaja pokazuje izuzetno visok procenat verovatnoće (do 98 odsto) da je sadržaj generisan pomoću deepfake tehnologije.
- Objave ocenjujemo kao zloupotebu vizuelnog sadržaja.
Snimak na kojem osoba u zaštitnom odelu „boji“ banane i paradajz na pokretnoj traci fabrike proširio se društvenim mrežama u Srbiji uz tvrdnju da prikazuje kako se voće i povrće veštački farba pre prodaje. Objave su praćene komentarima „šta jedemo“, „svi nam preporučuju da konzumiramo voće i povrće u sto većoj količini”, „nemam šta da kažem”, uz teze da se u fabrikama voće i povrće premazuje bojom kako bi izgledalo zrelije i privlačnije kupcima ili da su u pitanju vestačke namirnice.
Obrnute pretrage kadrova pokazuju da su isti vizuali kružili i na drugim mrežama i jezicima, uključujući i verzije na arapskom. Opisi uz te snimke najčešće upozoravaju na „opasno voće“ i „farbanje banana“, što je doprinelo potpirivanju narativa o pravljenju veštačkih ili plastičnih namirnica za ljudsku konzumaciju.
Međutim, detaljna analiza snimka pokazuje brojne elemente koji ukazuju na neautentičnost spornog snimka. U prvom delu videa, banane su već žute pre nego što ih osoba navodno oboji, dok paradajz na kraju trake „nestaje“ u kadru. Boja koja se nanosi prskalicom se aplicira potpuno ujednačeno na svaku namirnicu odjednom, bez prelaza i senki koje bi bile prisutne u realističnom postupku farbanja. Takve nelogičnosti, digitalni artefakti, neprirodne teksture, dupliranja elemenata i zamućenja, tipični su za sadržaje generisane veštačkom inteligencijom.
Da je u pitanju sintetički materijal dodatno potvrđuju alati za detekciju AI sadržaja. Analiza pomoću alata Hive Moderation, Zhuque AI, Deepware i Deepfake-o-meter pokazuju da snimak ima i do 98 odsto verovatnoće da je generisan veštačkom inteligencijom.
Snimci poput ovog deo su šireg trenda viralnih snimaka koji simuliraju „šokantne“ ili „skrivene“ fabrike i procese u prehrambenoj industriji. Istinomer je u prethodnom periodu analizirao objave o „veštačkom i plastičnom pirinču” i drugim namirnicama.
