Rođen 1972. u Beogradu.
U zvaničnoj biografiji navodi da je diplomirao, magistrirao i doktorirao istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
„‘Magistarsku tezu ‘Jugoslovenska javnost i Irska revolucija 1916-1923’ odbranio je 10. jula 2007. na Katedri za istoriju Jugoslavije. Doktorsku disertaciju ‘Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968. Izazov socijalističkom društvu’ odbranio je 18. januara 2011, takođe na Katedri za istoriju Jugoslavije“, ističe.
Naučni savetnik je u Institutu za noviju istoriju Srbije u Beogradu, u kome je, kako navodi, stalno angažovan od 2012. godine.
„Od 2001. do 2003. bio je savetnik u Saveznom ministarstvu vera i Saveznom sekretarijatu za vere. Od februara 2005. do januara 2008. bio je upravnik Informaciono-dokumentacionog centra Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu. Od februara 2008. do septembra 2008. bio je pomoćnik direktora Arhiva Srbije. Od septembra 2008. do februara 2012. bio je savetnik za međunarodne odnose u Ministarstvu vera Republike Srbije. U ime Republike Srbije podneo je pet referata i govorio na četiri godišnja sastanka OEBS-a o ljudskim pravima i verskim slobodama: u Varšavi (2009. i 2011) i Beču (2010. i 2011). Koordinator je Međuverskog dijaloga Republike Srbije i Republike Indonezije (2011-2012).“ (dereta.rs)
U biografiji navodi da predaje na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije, na kursevima „Istorija diplomatije Srbije“ i „Osnovi političkog sistema Srbije“ i da je koordinator nastave „Istorije diplomatije Srbije u 20. veku“.
Ističe da je autor 11 knjiga.
„‘Jugosloveni i Irska revolucija 1916-1923’, ‘Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968. Izazov socijalističkom društvu’. Koautor je (sa Bogoljubom Šijakovićem) knjige ‘Univerzitet i srpska teologija: istorijski i prosvetni kontekst osnivanja Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta u Beogradu’. ‘Jugoslavija – Indonezija 1945-1967: istraživanja i dokumenta’, (aut. i prir. sa Ljubodragom Dimićem i Miladinom Miloševićem); ‘The University and Serbian Theology: The Historical and Educational Context of the Establishment of the Faculty of Orthodox Theology in Belgrade’ (with Bogoljub Šijaković); ‘Srbi i religijski intervencionizam 1991–2015: Politički aspekti verskih izazova srpskoj državi i crkvi posle raspada Jugoslavije’; ‘Yugoslavia – Indonesia 1945-1967: research and documentation’ (auth & ed with Ljubodrag Dimić and Miladin Milošević); ‘Istorija, vera, politika’, ‘Crnogorski separatizam’, ‘Jugoslavija i naturistička kultura’, ‘Srpstvo i pravoslavlje. Istorija, vera, politika II’.“
Navodi da je od 27. januara 2012. do 19. aprila 2024. bio predsednik Društva srpsko-indonežanskog prijateljstva „Nusantara“, a da je od 19. aprila 2024. savetnik predsednika tog društva. Naglašava da je član Komisije za muzej i arhivsku građu Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“.
„Na Desetom međunarodnom sajmu knjiga ‘Trg od knjige’ u Herceg Novom (2012) knjiga ‘Rokenrol u Jugoslaviji 1956-1968’ proglašena je za izdavački poduhvat godine. Izabrani je Prijatelj predsednika Republike Indonezije za 2013 (Presidential Friend). Nacionalni arhiv Indonezije dodelio mu je 2015. nagradu za ‘izvanrednu posvećenost zaštiti, čuvanju, istraživanju i objavljivanju diplomatske arhivske građe’ za knjige na srpskom i engleskom jeziku ‘Jugoslavija – Indonezija 1945-1967’. U Matici srpskoj u Novom Sadu 9. jula 2021. uručeno mu je priznanje ‘Bela golubica’ za značajan doprinos srpskoj kulturi, koje dodeljuje ‘Tesla global forum’. Povodom 80 godina od osnivanja Fudbalski klub ‘Crvena zvezda’ dodelio je 4. aprila 2025. plaketu porodici Raković iz Beograda, za 80 godina odanosti i 70 godina članstva u Fudbalskom klubu Crvena zvezda. Dobitnici plakete su: Ilija Raković (1927–2008), prof. dr Dejan Raković (1951), dr Aleksandar Raković (1972) i Ilija Raković (2017)“, ističe u biografiji.
Napominje da je „koordinator međuverske saradnje Republike Srbije“.
„Koordinator Međureligijskog saveta Ministarstva vera Republike Srbije (2010-2012); koordinator i kopredsedavajući Prvog međuverskog dijaloga Republike Srbije i Republike Indonezije u Beogradu (2011); koordinator Međuverskog okruglog stola Univerziteta u Beogradu (2013); koordinator i kopredsedavajući Drugog međuverskog dijaloga Republike Srbije i Republike Indonezije u Džakarti (2013); predsedavajući Trećeg međuverskog dijaloga Republike Srbije i Republike Indonezije u Beogradu (2015).“
Portal „Nova.rs“ navodi da je „čest učesnik javnih debata i političkih rasprava u regionu“.
„Poznat je po svojim stavovima o srpskom nacionalnom pitanju, istoriji Jugoslavije i savremenoj ulozi Srpske pravoslavne crkve. Raković je posebno prepoznat po ideji ujedinjenja Srbije, Republike Srpske i Crne Gore u jednu zajedničku srpsku državu. U javnim nastupima tvrdio je da je Bosna i Hercegovina ‘nametnuta tvorevina’ koju bi trebalo razdružiti po čehoslovačkom modelu, dok Crnu Goru smatra ‘privremeno otcepljenom republikom’. Njegove izjave su izazivale kontroverze i političke reakcije.“ (Nova.rs, 3. 10. 2025. godine)
Početkom novembra 2018. zabranjen mu je ulaz u Crnu Goru.
„Srpskim intelektualcima – književniku Matiji Bećkoviću, istoričarima Čedomiru Antiću i Aleksandru Rakoviću, kao i političaru i pravniku Dejanu Miroviću zabranjen je ulazak u Crnu Goru, objavili su podgorički mediji, a navodno zbog njihovih ‘ranijih izjava koje su opasne po bezbednost države’. ‘Oni zabranjuju ne samo slobodu kretanja nego i slobodu misli. Ovako nešto, ovakav segregacionizam teško da je zabeležen i jednostavno, to je nešto na šta sam ja upozoravao i sada se pojavilo u svom nejekstremnijem vidu. Naučnici ne mogu da ugrožavaju bezbednost Crne Gore’, izjavio je Raković.“ (Telegraf.rs, 2. 11. 2018. godine)
U julu 2019. tadašnji ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Mevludin Nuhodžić izjavio je da ne postoje zabrane „ulaska državljana Srbije Matije Bećkovića, Aleksandra Rakovića, Dejana Mirovića i Čedomira Antića u Crnu Goru“.
„Vlada je 1. novembra i ja 4. novembra saopštili odgovarajući na manipulacije da nisu postojali nikakvi tajni spiskovi nepoželjnih osoba već da nadžležni državni organi u svakom konkretnom slučaju procjenjuju kako bi lica svojim djelovanjem moglo ugroziti zaštićene vrijednosti u interesu Crne Gore i njenih građana. Bio je jedan predmet gdje je na osnovu bezbjednosne procjene za konkretno lice od strane Agencije za nacionalnu bezbjednost urađena negativna procjena sa aspekta bezbjednosti i postojala je zabrana do početka ove godine. Ponovnim bezbjednosnim provjerama utvrđeno je usljed promijenjenih okolnosti više ne postoje razlozi za zabranu ulaska i ovog lica’, rekao je Nuhodžić. ‘Vijestima’ je u novembru 2018. iz Vlade saopšteno da zvanični spisak osoba čiji je ulazak u Crnu Goru zabranjen ne postoji, ali da ima mišljenje za neke osobe koje su nepoželjne i da su u tom dokumentu i imena akademika Matije Bećkovića, istoričara Čedomira Antića i Aleksandra Rakovića, i profesora Pravnog fakulteta u Prištini Dejana Mirovića. ‘Za njih postoji bezbjednosna procjena da njihovi nastupi ruže državu Crnu Goru i njihove institucije i da su nepoželjni na njenoj teritoriji’, objašnjeno je tada ‘Vijestima’. Oni su trebali da prisustvuju centralnoj proslavi stogodišnjice Podgoričke skupštine i Dana ujedinjenja Crne Gore sa Srbijom i drugim južnoslovenskim narodima koja je održana 1. decembra 2018. u Kripti Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.“ (Vijesti, 18. 7. 2019. godine)
U januaru 2023. Raković je izjavio da mu je zabranjen ulazak u Bosnu i Hercegovinu.
„Zabranjen mi je ulaz u Bosnu i Hercegovinu. To je deo plana političkog Sarajeva da pokuša da omete našu srpsku ideju, međutim, kao što vidimo, oni to ne mogu da učine. (…) Nadam se da kad se konstituišu novi organi na nivou Bosne i Hercegovine da će i te zabrane biti ukinute i da ću sledeće godine ponovo moći da budem sa vama ovog velikog dana u studiju u Banjaluci, a do tada moći ću uvek da se uključujem na ovaj način i podržavam Republiku Srpsku, kao što smo svi ovde u Srbiji to činili i ranije.“ (RTRS, 9. 1. 2023. godine)
Ističe da je ekspert „Valdaj kluba“.
„‘Valdaj klub’ je elitna ruska, ali i globalna grupa ljudi, intelektualaca, profesora, doktora, naučnika, diplomata, koja diskutuje o najvažnjim svetskim temama, smatra se ruskim Davosom. I bila je 22. godišnja konferencija ove godine u Sočiju. Četiri godine sam već na konferencijama, od Kazanja u novembru pre četiri godine do danas. Dakle, na svim godišnjim konferencijama i nekim drugim kada su neki paneli, tako da već četvrtu godinu sam ekspert ‘Valdaj kluba’.“ (TV Prva, 5. 10. 2025. godine)
U više navrata na konferencijama „Valdaj kluba“ postavljao je pitanja predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu.
„Raković se i ranijih godina pojavljivao na ‘Valdaj forumu’. On je naveden kao jedan od eksperata na sajtu Valdaja. Još 2023. godine postavio je Putinu pitanje o odbrani tradicionalnih vrednosti od ‘nametljivog uticaja zapadne ideologije’, posebno u kontekstu kulturnih i sportskih događaja. ‘Raković je, kao i prošle godine, imao priliku da predsedniku Putinu postavi pitanje. Prošle godine pitanje se odnosilo na položaj srpskog naroda. Ove godine, kako kaže, opredelio se za drugačiji tip pitanja, s obzirom da je poznato šta Putin misli o srpskom narodu i koliko ga uvažava. ‘Ove godine opredelio sam se da moje pitanje bude o zaštiti identiteta i tradicionalnih vrednosti. Pitao sam Putina koji su državni i individualni mehanizmi koje Rusi, Srbi i ostali narodi moraju da koriste kako bi odbranili naše tradicionalne vrednosti i zaštitili nas i naše identitete od invazivne i nametljive zapadne ideologije, koju smo ove godine videli na ceremoniji otvaranja Olimpijskih igara u Parizu’, kaže Raković.“ (Sputnik, 8. 11. 2024. godine)
Na 22. godišnjem forumu „Valdaj“, održanom u oktobru 2025, pitao je Vladimira Putina „šta misli o pokušajima obojene revolucije u Srbiji“.
„Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je ruski predsednik Vladimir Putin, ocenom da se u Srbiji odvija pokušaj obojene revolucije, potvrdio informacije koje su već poznate. Vučić kaže da je Putin i ranije pred njim na taj način govorio, ali da nikada nije želeo da njegove reči koristi u unutrašnjim političkim pitanjima u Srbiji. Predsednik Vučić je prokomentarisao pitanje novinara o spekulacijama na društvenim mrežama da je istoričar Aleksandar Raković postavio takvo pitanje Putinu kako bi dao podršku Vučiću. ‘Šta god da uradite, nikada neće biti dobro. Dugo nisam ni video ni čuo profesora Rakovića, planiram to da uradim uskoro’, rekao je Vučić.“ (Politika, 5. 10. 2025. godine)
Foto: Fonet, Milica Vučković
