Poznajemo li Vučića koji se obraća međunarodnoj javnosti

Dojče vele je preneo da je do intervjua za Frankfurter algemajne cajtung došlo pošto je novinar Mihael Martens nedavno objavio tekst „Lažni prijatelji” o odnosima Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Nekoliko sati kasnije su Vučićevi ljudi pitali može li predsednik da odgovori ‘na neke tačke koje jednostavno nisu istinite’”, piše DW i napominje da je Martens u svom ranije objavljenom članku pisao o tome kako Fondacije „Konrad Adenauer” u Srbiji sarađuje sa Srpskom naprednom strankom i to iako Vučić „označava Putina kao saveznika”. Predsednik je odgovorio.

Distanca od Vulina

„Rekao sam da smo prijatelji”, naveo je Vučić, pa na pitanja novinara o tome zašto Aleksandar Vulin otvoreno naziva Srbiju i Rusiju „saveznicima“, napomenuo da Vulin nije član SNS, a da više nije ni u Vladi.

Aleksandar Vulin, istina, nije deo naprednjaka, nije član Vlade, ali je svakako jedan od najglasnijih članova propagandne mašinerije za veličanje Aleksandra Vučića i obračun sa svim njegovim imaginarnim neprijateljima. On je, dakle, tu kada je potrebno proteste nazvati „obojenom revolucijom”, predsednika Srbije „predsednikom svih Srba”, Hrvate „ustašama”, Albance „šiptarima”. I da godinama bude jedna od najjačih spona između Beograda i Moskve – čest gost Rusa i čovek koji jasno i glasno kaže: „Kad je teško, Srbija ima Rusiju”.

Vulinov Pokret socijalista je deo vladajuće koalicije. Na obeležavanju 17 godina Pokreta, predsednica parlamenta Ana Brnabić je, kako su preneli mediji, ocenila da koalicija koju Srpska napredna stranka ima sa svojim partnerima predstavlja „koaliciju koja se bori za suverenu, pobedničku i nezavisnu Srbiju”.

Distanca od Vladimira Đukanovića

Kada je, prema pisanju DW-a, novinar Martens skrenuo pažnju i na izjave istaknutog člana SNS Vladimira Đukanovića koji je masakr u Srebrenici nazvao „oslobođenjem“, Vučić je naveo da je reč o vađenju pojedinačnih izjava, pa dodao: „Vi vrlo dobro znate ko na kraju donosi odluke. I to nisu ove dve osobe koje ste pomenuli“. 

Iako je naglasio da je bio u Srebrenici i „poklonio se žrtvama”, pa i da je u poslednjih 13 godina uvek „sa velikim poštovanjem govorio o žrtvama”, Vučić je, ne samo deo, već i prvi čovek vlasti koja i dalje odbija da genocid u Srebrenici nazove tim imenom. I sve pod izgovorom da se time čitavom narodu nameće kolektivna krivica – koja ne postoji.

A ni Vladimir Đukanović nije neko od čijih izjava predsednik može toliko da se ogradi. On je poslanik Srpske napredne stranke, jedan od istaknutijih funkcionera, koji prati i pojačava propagandu vrha. I Đukanović je tu da se služi ruskim narativima o „obojenoj revoluciji”, da bude deo hajke predstavnika vlasti na građane koji protestuju, tužioce, da targetira predstavnike akademske zajednice, medija, civilnog društva.

Distanca od Rusije

Predsednik Vučić je u intervjuu za FAZ naveo: „Srbija pokušava da održi dobre odnose sa Rusijom i to ćemo nastaviti da činimo. Ne moramo da radimo isto što i svi drugi. Ali da li to znači da podržavamo kršenje međunarodnog prava i međunarodnog poretka? Ne, to ne radimo. Nikada nismo rekli da podržavamo ulazak trupa na tuđe teritorije. Uvek smo podržavali teritorijalni integritet Ukrajine i nastavićemo da ga podržavamo“.

Kada je novinar FAZ-a pomenuo navode o upotrebi zvučnog oružja na protestu 15. marta u Beogradu i to da su se srpske vlasti obratile ruskom FSB-u, predsednik Vučić je napomenuo da su pozvali i FBI. Potom je, prenosi Dojče vele, pitao zašto ne prenese svojim čitaocima i saopštenja ruskih službi u kojima se Vučić napada.

„Ruska spoljna obaveštajna služba SVR je tvrdila da prodajemo municiju Ukrajini. Ja sam politički veteran, razumem jezik takvih saopštenja. Objasnite to saopštenje vašim čitaocima“, rekao je Vučić, pa dodao: „to je bez sumnje bila najuvredljivija izjava protiv Srbije koju sam ikada video”. 

Istoj toj službi predsednik se sredinom septembra zahvalio na „obaveštenjima” koja su preneli i domaći mediji, a to je da EU „priprema srpski Majdan” 1. novembra, na godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu.

Kada je ruska služba optužila Srbiju da „uprkos zvanično deklarisanoj neutralnosti” nastavlja da isporučuje municiju Ukrajini, predsednik Vučić je izjavio da „neke stvari” u tom saopštenju “nisu istinite”, ali je obavestio javnost i o preduzetim koracima.

Kako je preneo Radio Slobodna Evropa, Vučić je rekao da je o tome razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom tokom posete Moskvi početkom maja, te da je Srbija sa Ruskom Federacijom ustanovila radnu grupu „kako bi ustanovili sve činjenice”.

„Ja ću svakako dati nalog i upozorenje da, gde god postoji sumnja da ima zloupotrebe ‘end usera’ i slanja na ratište, a da mi to znamo – da se takvi ugovori ne ostvaruju”, rekao je Vučić.

Javnost, dakle, tada i nije mogla da stekne utisak da se predsednik uvredio zbog navoda ruske službe, već da je dao sve od sebe da makar zvanično, ništa ne naruši prijateljstvo Beograda i Moskve.

To prijateljstvo je svakako vidljivije na domaćem terenu, nego što to predsednik Vučić predstavlja međunarodnoj javnosti. Kada se početkom maja sastao sa Putinom, mejnstrim mediji su prenosili njegovu poruku da se u Moskvi „oseća kao kod kuće”. Posle susreta sa Putinom u Pekingu početkom septembra, predsednik je na svom Instagram nalogu istakao da je Srbija „jedina zemlja u Evropi koja nije uvela nikakve sankcije Ruskoj Federaciji”, pa dodao i: „Uveren sam da naša bilateralna saradnja može biti dodatno unapređena i učvršćena do najvećeg nivoa”.

Blaži prema Zapadu

Iako kod kuće neretko upućuje oštre reči prema zapadnim zemljama, pa onda i evroparlamentarce naziva „ološem” koji dolazi da „ruši Srbiju”, u intervjuu za FAZ predsednik je bio uzdržaniji. Na pitanje zašto ne pokaže dokaze da nemačke fondacije plaćaju proteste protiv njega, predsednik Vučić je naveo da dokaze ima, ali ih nije objavio jer „ne želi da opterećuje odnose” Srbije i Nemačke.

Međutim, domaća javnost godinama zatrpana antizapadnom propagandom, čula ga je kako opterećuje odnose Srbije i Nemačke. Krajem maja 2024. godine, nakon usvajanja Rezolucije o Srebrenici u UN, predsednik Vučić je rekao: 

„Nemački narod je veliki narod koji moramo da poštujemo. Kada nas napadnu, kao što su nas napali u Ujedinjenim nacijama, onda odgovorimo kao što smo odgovorili, bez straha i ustezanja. Kao što sam protiv ličnih uvreda na račun Analene Berbok, šta god mislio o njoj. Ništa dobro ne mislim o njenom radu. I to je sve što mogu da kažem. Kao što se njihova fondacija ‘Hajnrih Bel’ i fondacija SPB-a ‘Fridrih Ebart’ daju sve od sebe da našu koaliciju ‘Srbija sutra’ sruše sa vlasti ovde, mi ništa po tom pitanju ne radimo tamo, ali smo svesni smo da nisu zadovljni takvom Srbijom i da bi im više odgovarala Srbija koja bi im aplaudirala za ovakve inicijative u UN, koja bi im aplaudirala za nezavisno Kosovo i tako dalje”.

 

 

 

 

 

View this post on Instagram

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

A post shared by Istinomer (@istinomer)

Insinuacija da instrukcije dolaze iz Nemačke bilo je i u slučaju aktuelnih protesta. Kako je prenela Politika, predsednik Vučić je krajem jula, govoreći o izborima, naveo da su demonstranti „sve ponuđeno odbijali”, pa dodao:

„Već tada sam znao da se suočavamo sa obojenom revolucijom, da je od spolja sve plaćeno i organizovano. Koliko je Dojče vele imalo radionica u Srbiji u poslednje vreme, specijalaca iz raznih zemalja, šta su radili u Beogradu u poslednjih 6 meseci? Bilo ih je na stotine”.

I za razliku od domaćih medijskih nastupa, gde studente i građane naziva različitim pogrdnim imenima i optužuje ih za „rušenje države”, Vučić je u intervjuu za FAZ naveo da su mnogi studenti i drugi u protestu „pristojni ljudi“ koje su „razne informacije dovele u zabludu“, ali da su mu „u mnogim stvarima dali lekciju“.

„Razumeo sam poruku. Ne onu od plaćenih profesionalnih demonstranata, već od pristojnih demonstranata”, rekao je Vučić.