Ne, nobelovac Nils Finsen nije izbrisan iz istorijskih arhiva

„Godine 1904. Nobelovu nagradu za medicinu dobio je lekar koji je lečio svetlom, ne pilulom, ne vakcinom. Svetlom. I onda je ta istina zakopana. Niels Finsen, danski lekar. Koristio je uv svetlost za lečenje – tuberkuloze kože pacijenata od kojih je savremena medicina digla ruke. Rezultati su bili neosporni. Umesto da nadogradi njegovo otkriće, medicina mu je okrenula leđa. Tokom 1940-ih i 50-ih farmaceutska industrija je cvetala – a jeftina, svima dostupna sunčeva svetlost nije se uklapala u poslovni model“, navodi se u objavama na koje se dele na Fejsbuku u regionu.

Međutim, ovakvi navodi nemaju utemeljenje u činjenicama. Podaci o životu i radu Nilsa Finsena mogu se pronaći u brojnim istorijskim i naučnim izvorima. Nema dokaza da je njegov naučni rad bio sabotiran jer nije donosio profit.

Nils Riberg Finsen bio je danski lekar i osnivač moderne fototerapije (lečenja bolesti uticajem svetlosti). Rođen je na Farskim Ostrvima, odrastao na Islandu i preselio se 1882. godine u Kopenhagen da studira medicinu. Patio je od metaboličke bolesti koja je izazivala slabost i umor, ali je primetio da ga svetlost čini energičnijim. To ga je navelo da proučava medicinske koristi svetlosti. Dobitnik je Nobelove nagrade u oblasti fiziologije ili medicine 1903. godine, za primenu svetlosti u lečenju kožnih bolesti.

U Finsenovoj biografiji na sajtu onlajn enciklopedije Britanika piše:

„Finsen je 1893. godine otkrio da dugotrajno izlaganje obolelih od malih boginja crvenoj svetlosti koja nastaje isključivanjem ljubičastog kraja spektra sprečava gnojenje pustula, odnosno stvaranje karakterističnih bubuljica. Svestan dejstva sunčeve svetlosti na uništavanje bakterija, razvio je ultraljubičasti tretman za lupus vulgaris, oblik kožne tuberkuloze, koji je postigao veliki uspeh. Iako su fototerapiju u velikoj meri zamenili drugi oblici zračenja i terapije lekovima, Finsenov rad je značajno doprineo razvoju radioterapije i doveo do upotrebe tehnika ultraljubičaste sterilizacije u bakteriološkim istraživanjima. Suočen sa pogoršanjem zdravlja u ranim dvadesetim godinama, Finsen je veći deo svog kasnijeg života proveo kao invalid“.

I na zvaničnom sajtu Nobelovog komiteta je nedvosmisleno istaknut značaj Finsenovog naučnog doprinosa.

„Finsen je veoma ubedljivo dokazao da koncentrovani hemijski zraci mogu imati veoma blagotvorne efekte na bolest koja izaziva deformaciju lica, lupus vulgaris. To je zbog baktericidnog, kao i opšteg stimulativnog efekta na tkiva. On je razvio tehniku brojnim praktičnim metodama. Finsenov institut je osnovan u Kopenhagenu već 1896. godine, a proširen je nekoliko godina kasnije zahvaljujući velikodušnosti dva danska donatora, gospodina Hagemana i gospodina Jergensena, kao i danskoj vladi. Poslužio je kao model za brojne slične institute u različitim delovima sveta, koji su zajedno značajno smanjili broj slučajeva lupusa.“

Finsenov rad je sadržao definitivno i važno nedavno otkriće i stoga je bio dobro kvalifikovan za Nobelovu nagradu… Kada su se uobičajene svečanosti dodele Nobelove nagrade održavale u Stokholmu 10. decembra 1903. godine, on sam je sedeo kod kuće u invalidskim kolicima i primao čestitke od svog osoblja i brojnih prijatelja. Tada je dao do znanja da će donirati 50 hiljada kruna nagrade Institutu i ​​još 60 hiljada kruna sanatorijumu za srčane i jetrene bolesti koji je takođe osnovao, navodi se na sajtu Nobelovog komiteta.

U članku koji je u junu ove godine objavio naučni list Oxford Academic, Finsen je opisan kao „Doktor svetlosti“ i „pionir u oblasti dermatologije“ koji je revolucionarno unapredio fototerapiju, koja je sada postala kamen temeljac moderne dermatologije.

„…Tokom narednog veka, Finsenovo otkriće je postavilo temelje za dalji napredak u svetlosnoj terapiji, otvarajući put modernim dermatološkim tretmanima kao što je uskopojasna UVB terapija za psorijazu, ekcem, vitiligo i druga autoimuna oboljenja kože, kao i fotodinamička terapija i terapija plavim svetlom za rak kože i akne. Štaviše, laserske terapije koje se široko koriste u lečenju akni, poremećaja pigmentacije i zarastanja rana su dalja proširenja osnovnih principa koje je otkrio Finsen i dokaz njegovog trajnog uticaja na modernu medicinu. Životni rad Nilsa Riberga Finsena inspirisao je bezbroj naučnika i dermatologa i doveo je do medicinskog napretka sa trajnim uticajem koji se i danas oseća u dermatologiji„, navodi Oxford Academic.