Rođen 1967. u Trebinju.
Nema zvaničnih podataka o njegovom obrazovanju. „Ja sam mašinski inženjer“, objavilo je „Vreme“ 2001. godine njegovu raniju izjavu.
„Karijeru političara počeo je članstvom u Srpskoj narodnoj obnovi (SNO) kod Mirka Jovića, ali je od njih otišao samo posle nekoliko meseci. Postaje predsednik Omladine Konzervativne stranke (predsednik Mihajlo Mladenović), koja postaje član Udružene rojalističke omladine. Osnovao je paravojnu organizaciju Srpski sokolovi. Vučinić se pročuo kada je 28. avgusta 1992. proglašen za „srpskog narodnog vojvodu“. Inicijacija je obavljena na Ozrenu u Republici Srpskoj pod patronatom Srpskog monarhističkog pokreta, Saveza svih Srba sveta i Srpskog narodnog preporoda.“ (Vreme, 8. 2. 2001. godine)
Bio je tri godine predsednik Rojalističkog pokreta i „tada je svoju stranku video kao desničarsku“.
„U to vreme drugi vojvoda, dr Vojislav Šešelj, naziva ga ‘vojvodom za branje kukuruza’, a ovaj ga izaziva na dvoboj poručujući da ga ‘neće spasiti sva policija predsednika (tada je to bio Milošević – op.aut.) čiji je miljenik’. U međuvremenu, Vučinić u intervjuu ‘Špiglu’ tvrdi da predvodi 1.500 ‘srpskih sokolova’, da je u ‘borbi ubio na stotine Muslimana i Hrvata’, a da je kao komandir streljao ‘stotine zarobljenika’. Tvrdio je osim toga da svesno želi da ćirilična oznaka SS koju nose njegovi ljudi izazove asocijaciju na Hitlerove esesovce. Pošto je Tanjug preneo taj intervju, vojvoda je unezveren obilazio beogradske redakcije tvrdeći da je sve izmišljeno i najavljujući tužbu protiv nemačkog lista. Od tužbe je odustao kad su mu iz ‘Špigla’ poručili da imaju magnetofonsku traku razgovora. Deviznim štedišama vojvoda je svojevremeno obećavao da će im vratiti novac otimajući imovinu bogatih Jevreja i komunista, radi likvidacije ‘srbomrzaca’ (pre svih Hansa Ditriha Genšera, Vilija Klasa i Roberta Dola) osnovao je terorističku organizaciju Zlatna ruka, a pamti se i da je prebijao Rome po Zelenom vencu uz obrazloženje da ‘to nisu Cigani već dileri i da je sve to bilo u cilju odbrane nacionalnog interesa’.“ (Vreme, 5. 4. 2001. godine)
Na izborima za Saveznu skupštinu 1996. godine bio je kandidat koalicije Rojalista i Radikalne stranke „Nikola Pašić“.
„Jovan Glamočanin je napravio najviše buke kada je 1994. godine u Skupštini SR Jugoslavije napravio puč i sa još šestoricom poslanika Srpske radikalne stranke formirao poslaničku grupu Srpska radikalna stranka Nikola Pašić, koja je potom prerasla u stranku. Glamočanin je kao razlog razlaza sa SRS-om navodio to što ‘Šešelj nije podržao ’prekodrinske’ političke planove Slobodana Miloševića’, da bi nekoliko godina kasnije priznao da je za puč u SRS-u dobio sto hiljada maraka od SPS-a. Šešelj je uspeo da zadrži poslaničko jezgro oko sebe i da stranku izvede iz izrežirane krize bez većih problema. Glamočanin je smenjen s mesta predsednika SRS Nikola Pašić 1996. godine, a na njegovo mesto došao je Siniša Vučinić.“ (Politika, 5. 9. 2012. godine)
Prema pisanju „Vremena“, Vučinić je dan posle učlanjenja u stranku izabran za predsednika Radikalne stranke „Nikola Pašić“, 14. decembra 1996, kada je Glavni odbor smenio dotadašnjeg predsednika Glamočanina. Dve godine kasnije stranka menja naziv u Radikalna stranka levice „Nikola Pašić“.
Na saveznim izborima održanim u septembru 2000. Radikalna stranka levice „Nikola Pašić” nastupila je samostalno, podržavajući Slobodana Miloševića kao predsedničkog kandidata, a državni mediji pozivali su Vučinića da, uz predstavnike najjačih političkih opcija, bude učesnik debatnih emisija. Srpska radikalna stranka optuživala je JUL da je Vučinić njihov predstavnik i da im je namera da na izborima odvuče deo glasača SRS, budući da njegova partija ima sličan naziv. Radikali su u emisijama nastojali da ignorišu Vučinića i da na njegove optužbe odgovaraju isključivo predstavnicima JUL-a, na šta je Vučinić burno reagovao.
„Na društvenim mrežama osvanuo je video snimak iz arhive u kome Siniša Vučinić, trenutni član SNS-a nekada član JUL, psuje i vređa Aleksandra Vučića. On je tom prilikom sadašnjem predsedniku Srbije svašta poručio – između ostalog, i da je bitanga koju treba da bude sramota. Na početku snimka, Aleksandar Vučić je govorio o ‘tri stotine dobrovoljaca SRS’, ali svoju izjavu nikada nije dovršio zato što ga je prekinuo Siniša Vučinić i rekao da su ti dobrovoljci ‘U Boboti okretali prasad na ražnju’. ‘Što ne kažete? Okretali prasad u Boboti na ražnju. Pa, nemoj, bitango, da pričaš tako sa mnom jer ćeš imati ozbiljne posledice’, rekao je Vučinić. Zatim ga je Vučić upitao da li Siniša Vučinić, kao član JUL, počinje da preti. ‘Ja ti pretim? Bitango jedna, bre. Sramoto jedna. Ti si sluga po vokaciji’, odgovorio mu je Vučinić.“ (Nova.rs, 17. 10. 2024. godine)
Na tim izborima Radikalna stranka levice „Nikola Pašić” osvojila je svega 0,72 odsto glasova, da bi na decembarskim republičkim izborima, koji su usledili nakon promene vlasti Petog oktobra, stranka nastupila na listi sa Jugoslovenskom levicom (JUL).
„Objašnjavajući razloge za ovu odluku, predsednik stranke Siniša Vučinić rekao je za Radio B-92 da je ‘Radikalna stranka levice Nikola Pašić’ uvek bila osnovno opredeljena za ujedinjavanje svih levičarskih, progresivnih, istinskih demokratskih i patriotskih snaga. ‘Radikalna stranka levice Nikola Pašić’ sledi naučnu i političku misao dr Mirjane Marković. ‘Radikalna stranka levice Nikola Pašić’ izašla je sa 16 svojih kandidata kroz jedinstvenu listu Jugoslovenske levice i nas je motivisalo to što je JUL jedina politička snaga koja se na ovim prostorima istinski bori za levičarske stavove’, rekao je Vučinić za B-92.“ (B92, 9. 12. 2000. godine)
Prema pisanju „Vremena“ član Direkcije JUL-a postao je krajem 2000. godine.
U noći između 30. i 31. marta 2001. godine, kada je u vili „Mir“ na Dedinju uhapšen Slobodan Milošević, Vučinić je bio jedan od „branilaca bivšeg predsednika Srbije i SRJ“.
„Za razliku od generala Milenkovića, za koga se smatralo da bi ‘za Slobu i poginuo’, Siniša Vučinić (član Direkcije JUL-a i samozvani vođa narodnih čuvara Užičke 11) donekle je održao obećanja da će ostati poslednji uz predsednika. Tokom poslednjih nekoliko meseci Vučinić je uporno ponavljao da je Milošević odbranio srpstvo, da je naslednik Nikole Pašića i cara Dušana i da ga, kao takvog, treba braniti svim sredstvima. Kako se obruč oko Miloševića stezao, Vučinić je sve više pominjao ‘50.000 dugih cevi’, govorio da nema pištolj ali da ‘možda poseduje nešto daleko teže, opasnije i produktivnije’, kao i da ‘Slobu neće uhapsiti sve dok sve nas ne pobiju’. Kada se Branislav Ivković javno ogradio od ovakvih izjava i počeo da napominje da SPS sa Vučinićem nema nikakve veze, ovaj je poručio: ‘Možda bi ih Ivković zamolio da spuste puške. Ja ne bih, već bih uzvratio istom merom. Pa ko koga…'“ (Vreme, 5. 4. 2001. godine)
O tim događajima, zbog kojih je bio i hapšen, govori vrlo često.
„Ustav nije dozvoljavao izručenje predsednika. Mi smo branili i ustav i predsednika i prijatelja. Rekao sam mojom momcima da se ponašaju kulturno i da slučajno ne pucaju prvi. Ako njihovi zapucaju rekao sam im da obavezno uzvrate vatru. Oni su prvi pucali. Bogoljub Bjelica, Milošević i ja smo izašli ispred. U tom momentu pola metra od njegove desne butine prošao je projektil koji je razorio blindirana vrata. Znači pucali su da ga ubiju. On sa vratio u kuću, Bjelica ga je povukao. Ja sam onda naredio da se otvori vatra. Rekao sam navalite, pucajte i onda su se razbežali. To su sve bilo ‘zemunci’ i ‘surčinci’, policije još nije bilo. (…) Bilo je nas koji smo hteli da ga branimo po cenu oružanog sukoba, ali on je procenio da će biti žrtava i nje hteo da neko zbog njega izgubi život. Žrtvovao se za nas. Rekao je da neće da neko zbog njega gine, a da će nas gađati i pobiti ako se ne preda. On je bio prvi antiglobalista u svetu’, kaže Vučinić.“ (Kurir, 23. 1. 2023. godine)
U junu 2001. Radikalna stranka levice „Nikola Pašić“ promenila je ime u Srpska levica.
„Koordinator Srpske levice Branimir Ćosović uputio je molbu članu Direkcije JUL-a i dosadašnjem počasnom predsedniku RSL ‘Nikola Pašić’ Siniši Vučiniću da podnese neopozivu ostavku na članstvo u JUL-u i stane na čelo Srpske levice.“ (NIN, 7. 6. 2001. godine)
Vučinić napušta JUL i postaje predsednik Srpske levice.
„Predsednik Radikalne stranke levice ‘Nikola Pašić’ i član Predsedništva Jugoslovenske levice Siniša Vučinić podneo je ostavku na funkcije i članstvo u JUL i izabran je za predsednika novoformirane Srpske levice. On je na konferenciji za novinare rekao da je napustio JUL jer stranka nije raskrstila sa pojedincima koji su se obogatili dok su bili na vlasti, navodeći da je to lopovluk. Najavivši da će Srpska levica voditi konstruktivnu politiku, Vučinić je istakao da se ne može sve u novoj vlasti kritikovati i poistovećivati: ‘Ne mogu biti isti svih 18 lidera DOS. Mora se nešto što je dobro i pohvaliti. Ne možemo negirati dobre zasluge, visok stepen patriotizma, jednu miroljubivu politiku, antiseparatističku Vojislava Koštunice. Ja sam najveći kritičar i ideološki protivnik Zorana Đinđića, ali ne možemo prenebregnuti činjenicu da je uradio nešto dobro, a to je što je otvorio kanale i oči našem narodu da su možda najbliži prijatelji – saradnja sa Nemačkom. Prilikom i samog hapšenja Slobodana Miloševića, moram istaći i jednu kulturnu ulogu Čedomira Jovanovića’. Sa druge strane, moraju se kritikovati ono što rade Dušan Mihajlović i Vladan Batić’, rekao je Siniša Vučinić i uputio im sledeću pretnju: ‘Na dan izlaska sam na jednoj (zatvorskoj) pidžami napisao inicijale sa leve strane D.M. a sa desne V.B. i nadam se, za dve godine, kada patriotske snage pobede u Srbiji, da će pronaći tu pidžamu i Dušan Mihajlović i Vladan Batić'“. (B92, 5. 6. 2001. godine)
Pod sumnjom da je pripadnik organizovane kriminalne grupe, Vučinić je uhapšen u akciji „Sablja“ 14. marta 2003. godine, posle ubistva Zorana Đinđića.
„U samici je zadržan mesec dana, zbog čega mu je kasnije isplaćena odšteta zbog ‘pretrpljenih duševnih bolova’ u iznosu od 357.000 dinara.“ (Kurir, 21. 11. 2007. godine)
U aprilu 2004. Srpska levica saopštava da je zajedno sa Radikalnom strankom “Nikola Pašić” pristupila Stranci srpskog jedinstva (SSJ), a Vučinić je imenovan za savetnika za bezbednost predsednika SSJ Borislava Pelevića. Samo nekoliko meseci kasnije Vučinić napušta SSJ i osniva novu – Pokret srpskog jedinstva.
U aprilu 2005. osnovao je Srpsku partiju socijalista (SPS), kojoj su kolektivno pristupile Srpska levica, Radikalna stranka levice „Nikola Pašić“ i Pokret srpskog jedinstva.
U septembru 2006. tvrdio je da se priprema ubistvo tri aktivistkinje iz nevladinog sektora Nataše Kandić, Sonje Biserko i Biljane Kovačević Vučo.
„Siniša Vučinić je, zatim, 3. septembra saopštenjem obavestio medije da će ‘strane službe najpre oteti, a potom i likvidirati ove tri dame s ciljem da međunarodna javnost stekne utisak da ih je, zbog podrške specijalnom izaslaniku UN za pregovore o Kosmetu Martiju Ahtisariju, likvidiralo državno rukovodstvo Srbije’. On je još dodao da savetuje ‘da njih tri hitno zamrznu svoje javno delovanje i da se sklone na bezbedne destinacije’. On je, navodno, o svom saznanju u pismenoj formi obavestio i Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo. (…) Siniša Vučinić je po sopstvenim rečima saradnik vojnih službi i u proteklih petnaest godina imao je važnu ulogu u najavljivanju izvesnih događanja. On je često javno izjavljivao o svojim vezama u MUP i DB i informacijama koje od njih dobija. Indikativno je da je 2005. godine bio među zvanicama na proslavi MUP u Makišu. U aprilu prošle godine upao je u B92 sa naoružanom pratnjom i pretio da će ubiti Čedomira Jovanovića. Takođe, kada je Legija uhapšen, Vučinić, nekoliko dana po hapšenju, otkriva da će Legija da optuži Bebu, Čedu (scenario koji je kasnije i potvrđen, o njemu su pisali Legija i razni tabloidi).“ (helsinki.org.rs, 5. 9. 2006. godine)
U novembru 2007. uhapšen je zbog sumnje da je učestvovao u iznudi.
„MUP Srbije je u jučerašnjem saopštenju kratko napisao da je Vučinić izvršio krivično delo iznude, uz pomoć bosanskih i crnogorskih kriminalnih struktura. MUP je dodao u saopštenju da će Vučinić biti priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Novom Sadu. Iz zvaničnog obraćanja MUP-a ne vide se ključne činjenice koje su u vezi sa ovim slučajem: koga je Vučinić reketirao i ko su crnogorske i bosanske strukture koje su učestvovale u ‘reketiranju’.“ (Politika, 21. 11. 2007. godine)
U septembru 2008, posle raskola u Srpskoj radikalnoj stranci, kada Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić formiraju Srpsku naprednu stranku, Vučinićeva Srpska partija socijalista kolektivno pristupa radikalima.
„Predsedništvo Srpske partije socijalista Siniše Vučinića jednoglasno je odlučilo da se stranka integriše u Srpsku radikalnu stranku (SRS). Odluka je doneta na predlog predsednika partije Siniše Vučinića, političara poznatog po menjanju političkog kursa, ali i po hapšenjima. ‘Žestoko ćemo se suprotstaviti svim onim snagama koje su nekad pripadale SRS-u, kao i drugima koji se budu, na bilo kakav način, suprotstavljali ideologiji srpskog nacionalizma i doktrini Vojislava Šešelja’, rekao je Vučinić, a prenela informativna služba Srpske partije socijalista.“ (Mondo, 27. 9. 2008. godine)
U julu 2009. formirao je „Srpski četnički pokret Republike Srpske“.
„U Trebinju je formiran Inicijativni odbor nevladine organizacije ‘Srpski četnički pokret Republike Srpske’, a najavljeno je i osnivanje nastavnih centara za obrazovanje mladih četnika. Za predsednika ‘Inicijativnog odbora’, koji ima 107 članova iz istočne Hercegovine, izabran je političar iz Srbije Siniša Vučinić. Ta organizacija je najavila osnivanje nastavnih centara za obrazovanje mladih četnika u tri grada u BiH. U saopštenju ove nevladine organizacije se navodi da će jedan od njenih osnovnih ciljeva biti negovanje i baštinjenje četništva kao ‘najznačajnije i najsvetlije srpske tradicije i promocija četništva kao ideologije budućnosti’, piše ‘Dnevni avaz’. U Trebinju, Banjaluci i Istočnom Sarajevu biće osnovani i nastavni centri, u kojima će se obrazovati mladi četnici, od 16 do 22 godine. Ideja je da se godišnje edukuje i obrazuje po 10.000 mladih četnika, što bi u periodu od narednih 10 godina obrazovalo 100.000 četnika, što i jeste desetogodišnji plan, dodaje se u saopštenju. Nastavnim centrima će rukovoditi Siniša Vučinić, a u njima će raditi eminetni srpski intelektualci iz Republike Srpske, Srbije, Crne Gore i Makedonije.“ (RTS, 22. 7. 2009. godine)
U avgustu 2009. uhapšen je zbog „pretnji smrću novinaru ‘Vremena’ Milošu Vasiću i predsedniku Socijademokratske unije Žarku Koraću“.
„Portparol Trećeg opštinskog suda u Beogradu Dragan Milošević izjavio je Tanjugu da je istražni sudija Vučiniću odredio pritvor do osam dana, pošto je osumnjičen za krivično delo za koje je zaprećena kazna do tri godine zatvora, a za koji je predviđen ‘skraćeni postupak’. Podsećamo, krajem jula, redakcijama ‘Glasa srpskog’ iz Banjaluke i ‘Vremena’ stigli su telegrami sa ‘izrazima saučešća’ zbog ‘smrti vašeg novinara Miloša Vasića’, a Vučinić je potpisao i pismo u kom navodi da će se potruditi da ‘svojim kapacitetom doprinese da i Vasić i Korać uskoro prave društvo njihovom miljeniku Zoranu Đinđiću’.“ (Vreme, 19. 8. 2009. godine)
U septembru 2009. Tužilaštvo za ratne zločine zainteresovalo se za navode intervjua koje je Vučinić dao „Špiglu“ 1992. godine, a čiji je sadržaj preneo sarajevski nedeljnik „Slobodna Bosna“.
„Nemam vozila da prebacujem zarobljenike. Ubijam ih na licu mesta, metkom u čelo’, izjavio je za ‘Špigl’ 1992. godine Siniša Vučinić, u to vreme predsednik organizacije ‘Srpski sokolovi’. Kako ‘Politika’ saznaje, nemačka novinarka Renata Flotao, dugogodišnja dopisnica ‘Špigla’ iz Beograda, dostavila je Tužilaštvu za ratne zločine snimak ovog razgovora, tako da više nema sumnje da li je Vučinić tako nešto izrekao. Međutim, srpsko tužilaštvo u saradnji sa kolegama iz Bosne i Hercegovine nije uspelo da potvrdi da se zaista dogodilo to što je Vučinić govorio. ‘Dobili smo originalan snimak razgovora iz 1992. godine. Kada smo podrobnije ispitali Vučinićevu priču, ispostavilo se da se on zapravo samo hvalisao i lagao, jer nismo utvrdili da postoje bilo tela, bilo događaji o kojima je govorio’, rekao je za ‘Politiku’ Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine. Vučinić je u intervjuu do detalja, ispostavilo se izmišljenih, opisao šta su njegovi ‘Srpski sokolovi’ radili na bosanskom i hrvatskom ratištu. Samozvani četnički vojvoda je odmah osporio da je ovakve izjave ikada dao, upućujući teške reči na račun nemačke novinarke. ‘Renata Flotao je bila moja devojka i imali smo višemesečno strastveno seksualno uživanje, bez obzira na činjenicu što je bila prilično starija od mene’, tvrdi Vučinić, nazivajući intervju objavljen u ‘Špiglu’ osvetom ‘jedne razočarane ljubavnice’. Renata Flotao, međutim, tvrdi drugačije. ‘Nema sumnje da je u pitanju originalan snimak mog intervjua sa Vučinićem. Razgovor je vođen negde na kraju Knez Mihailove ulice, prema Kalemegdanu, gde je on imao kancelariju’, priseća se Renata Flotao.“ (Politika, 15. 10. 2009. godine)
U oktobru 2009. osuđen je pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu na šest meseci zatvora, uslovno dve godine.
„Siniša Vučinić, kontroverzni političar, upamćen pored ostalog po podršci Slobodanu Miloševiću u vreme hapšenja 2001. godine i kao nekadašnja perjanica JUL-a, osuđen je pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu na šest meseci zatvora, uslovno dve godine, zbog pretnji smrću predsedniku Socijaldemokratske unije Žarku Koraću i novinaru Vremena Milošu Vasiću. Ta presuda je po mišljenju Koraća i Vasića skandalozna. Sudija Trećeg opštinskog suda u Beogradu Aleksandar Stepanović je rekao da je pri donošenju presude cenio što je Vučinić porodičan čovek i što je ranije osuđivan samo jednom. ‘A sada pamet u glavu i da se to ne ponovi’, rekao je sudija okrivljenom Vučiniću. Sam okrivljeni je posle suđenja rekao da nije želeo nikoga da uvredi, niti da bilo kome preti i izvinio se Koraću i Vasiću. ‘Nisam, ponavljam, nikad nikome pretio. I ja kažem ako su se gospodin Korać i Vasić uplašili i uznemirili – ja im se javno izvinjavam’, rekao je Vučinić.“ (Slobodna Evropa, 7. 10. 2009. godine)
U aprilu 2011. Viši sud u Novom Sadu osudio ga je na tri godine zatvora „zbog iznude 1,5 miliona dinara od vlasnika novosadske firme ‘Gold auto’ Zlatka Matušića, i posle izricanja presude ukinuo mu pritvor u kom je bio od 8. aprila“.
„Njegova bivša supruga Mirjana Vučinić osuđena je na šest meseci zatvora zbog pomaganja u iznudi, odnosno prenošenja reketiranog novca. Na ovu presudu oni imaju pravo žalbe novosadskom Apelacionom sudu. Vučinić je optužen da je u saizvršilaštvu sa bivšom surpugom Mirjanom primoravao Matušića da mu u više navrata preda novac i tako iznudio oko 140.000 evra. Prilikom Vučinićevog hapšenja novembra 2007. policija je kod njega pronašla 2.000 evra. Novosadski Viši sud je 8. aprila ove godine Vučiniću odredio pritvor zbog izbegavanja suđenja, koji mu je danas ukinut i on je pušten da se u daljem toku krivičnog postuka brani sa slobode.“ (Politika, 29. 4. 2011. godine)
Na „Vikipediji“ se navodi neproverljiv podatak da je 27. marta 2012. postao član Srpske napredne stranke. Sada je član Glavnog odbora te partije.
U martu 2013. Prvi osnovni sud u Beogradu oslobodio ga je optužbi da je, sa drugim pristalicama bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ometao njegovo hapšenje u martu 2001.
„Sud je oslobodio i Ratka Zečevića, Dejana Đikića i Sašu Matića, kao i prvooptuženog Bogoljuba Bjelicu, koji se ni ovoga puta nije pojavio na suđenju zbog bolesti. Sudija Zoran Šešić je, obrazlažući presudu, naveo da su svi optuženi trebalo da budu osuđeni još u prethodnom slučaju koji je zastareo i upitao ko su bili ljudi koji su u noći kada je hapšen Milošević preskakali zid rezidencije, ko je dozvolio da se civili unutar rezidencije naoružaju, zašto nisu urađene parafinske rukavice svim učesnicima tog događaja već samo Vučiniću, Zečeviću i Đikiću.“ (Kurir, 25. 3. 2013. godine)
U aprilu 2014. Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom su Vučinić i još trojica optuženih oslobođeni optužbi i naložio da im se suđenje ponovi.
Vučinić je i predsednik nevladine organizacije „Ruska inicijativa“, za koju ističe da je osnovana još 2005. godine.
„Predsednik nevladine organizacije ‘Ruska inicijativa’ Siniša Vučinić predstavio je danas ruskom ambasadoru u Beogradu Aleksandru Konuzinu programske ciljeve i smernice delovanja ove organizacije u Srbiji. ‘U srdačnom i iskrenom razgovoru, ambasador Rusije Aleksandar Konuzin pružio je punu i apsolutnu podršku Ruskoj inicijativi’, saopštila je ‘Ruska inicijativa’. Konstatovano je, dodaje se u saopštenju, ‘da je prisustvo Rusije na Balkanu u budućnosti jedan od najvažnijih faktora za stabilnost Srbije i čitavog regiona’. Vučinić je najoštrije osudio ‘namere pojedinaca iz Vlade Srbije da neki pripadnici Vojske Srbije učestvuju na vojnoj vežbi NATO programa u Gruziji od 6. maja do 2. juna ove godine’, jer smatra da one predstavljaju ‘podmukle uvrede prema bratskoj Rusiji i bratskom ruskom narodu’.“ (RTV, 27. 4. 2009. godine)
U avgustu 2025, u jutarnjem programu TV „Informer“, kazao je da poseduje agenciju za bezbednost i da povremeno prisluškuje razgovore ljudi, sve dok ih „ne opomenu nadležni organi“.
„Ja i moji saradnici držimo jednu agenciju bezbednosti, pa imamo informacije i bavimo se sa tim. Čak ih i moram da kažem i prisluškujemo dok nas ne opomenu nadležni organi da ih ne slušamo, tako da znam sve šta rade. Imam informacije, izuzetno sam dobro obavešten. Jer ja sam i radoznao čovek i sebe smatram ozbiljnim i odgovornim političarom’, kazao je Vučinić.“ (Insajder, 29. 8. 2025. godine)
U septembru 2025, opet u programu TV Informer, izjavio je da ima saznanja da „blokaderi“ planiraju da ubiju studenta Pavla Cicvarića kako bi se izazvali veliki nemiri, a vlast okrivila za njegovo ubistvo.
„Među blokaderima oni će ubiti najmlađega, jer propali su, sve im pada. Reći ću koga planiraju. Ubiće izvesno ime Cicvarić, da li je Pavle najmlađi. Da bi bročajno vratili ljude, ubiće nekog blokadera studenta. Tada bi dosta naroda izašlo da se solidariše, ali da kažu da je ubila policija’, izgovorio je Vučinić u emisiji na Informeru. Nakon što je ovo izazvalo ogromnu medijsku pažnju i uznemirenje javnosti Vučinić se na svom Instagram nalogu oglasio rekavši da je njegova izjava ‘izvučena iz konteksta’ te da je njega (Cicvarića) naveo hipotetički, jer je poznat u javnosti, a uputio je tim povodom izvinjenje.“ (Danas, 18. 9. 2025. godine)
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je na ovu Vučinićevu izjavu, istakao kako „veruje da se Siniša Vučinić pokajao i da takve gluposti neće da ponavlja“ i dodao da će za svaki slučaj naložiti BIA da proveri „postoji li bilo šta iza tih neodgovornih trvdnji“. A Vučinić se izvinio Cicvariću i njegovoj porodici.
„U interesu istine i javnosti, želim da pojasnim da je moja izjava, u vezi sa Pavlom Cicvarićem, istrgnuta iz konteksta tokom jučerašnje emisije na TV Informer. Naime, tom prilikom sam naveo kao primer šta bi moglo da se očekuje od blokadera u narednom periodu, usled očiglednog gubitka podrške građana. Pavla Cicvarića sam naveo hipotetički, jer je poznat u javnosti. Namera mi je bila da predvidim mogući scenario, a nikako da ga targetiram. Želim, takođe, da uputim izvinjenje i njemu lično i njegovoj porodici, zbog uznemirenja koje su doživele usled ovakve izjave. Činjenica je, međutim, da blokaderi gube podršku i da očajnički traže način da izvedu ljude na ulice, tj. da omasove proteste i nastave sa izazivanjem nasilja i haosa.“ (Večernje novosti, 18. 9. 2025. godine)
Foto: Fonet, Aleksandar Barda
