Demokratije ne mogu menjati izborne rokove, to je skupo i štetno

Reagujući na tekst nedavno objavljen u Fajnenšel tajmsu (FT) pod naslovom „Vreme je da prestanemo da popuštamo autoritarnom predsedniku Srbije“, predsednik Aleksandar Vučić odgovorio je da je izazov stavljen pred Srbiju „pogrešno postavljen kao binarni izbor između autoritarizma i potpunog popuštanja zahtevima opozicionih grupa i studentskih demonstranata“.

Predsednik u pismu FT, koje prenosi Danas, kaže da su vlasti u Srbiji „uvek nastojale da pregovaraju u dobroj veri“, te da se tokom proteklih devet meseci Srbija suočila sa desetinama hiljada neprijavljenih okupljanja.

On podseća da je više puta pozivao demonstrante na dijalog, ali su ti pozivi uporno odbijani i dodaje da se sada traže vanredni izbori, iako je Srbija održala izbore u decembru 2023. godine, a sledeći su zakazani za 2027.

„Istina je da demokratije ne mogu menjati izborne rokove svaki put kada izbije protest. To bi bilo destabilizujuće, skupo i štetno za same građane koje demonstranti tvrde da predstavljaju“, rekao je Vučić, između ostalog, ocenivši da cilj protesta „više nije reforma, već ometanje – nestabilnost umesto rešenja“.

Iako sada tvrdi da „demokratije ne mogu menjati izborne rokove svaki put kada izbije protest“, predsednik je o izborima govorio drugačije.

Sam nudio izbore kao demokratski način borbe

U februaru ove godine je, saopštavajući da će do Vidovdana da napiše knjigu o tome kako je pobedio obojenu revoluciju u Srbiji, poručio političkim protivnicima da će dobiti izbore „kad god hoće„.

„Hoćete izbore? Dobićete ih kad god hoćete. Hoćete referendum? Dobićete kad god hoćete. A nasiljem ništa nećete dobiti i nikada nećete dobiti, to vam garantujem“, izjavio je Vučić 8. februara.

Nekoliko dana kasnije Vučić je istakao kako je opoziciji „otprilike nacrtao“ kada će „da im budu izbori“.

„Pobedićemo sve naše političke protivnike. Ja sam im otprilike nacrtao kada će da im budu izbori, ali oni na to ne obraćaju pažnju, pošto njih izbori ne zanimaju, demokratija ih ne interesuje“, rekao je Vučić 17. februara.

Početkom marta poručio je:

„Hoćete izbore – imaćete ih uvek i pobedićemo vas još ubedljivije. Sve može, ali mora da bude demokratski. A to, da ulicom dolazite na vlast, taj film više nikada u Srbiji nećete da gledate.“

Na dan velikog protesta na Slaviji, 15. marta, predsednik je rekao da je „uvek spreman za proveru legitimiteta“ i da izbori i referendum mogu da budu organizovani za nekoliko meseci.

Sutradan je ponovio da su izbori mogući. Pošto Skupština ni nakon više od mesec i po dana nije konstatovala ostavku premijera Mloša Vučevića, Vučić je 16. marta na sednici Vlade pomenuo mogućnost raspisivanja izbora ukoliko se ne izabere nova Vlada Srbije.

„Koliko sam ja razumeo, Ana, u utorak ili sredu ćete vi da konstatujete ostavku predsednika Vlade, što znači, to je, koji datum… 18. ili 19, što znači onda je rok do 18. aprila za formiranje Vlade, ako sam dobro razumeo. Ako budete hteli to, a ako ne, onda se ide na izbore i tu je rok 45 do 60 dana, što znači, ako se ne formira Vlada, izbori bi bili početkom juna, realno, 1. ili 8. juna. Logičnije je 8. jun, jer bi nam ovo rekli nategnuto da je 44 dana, znači 8. jun“, rekao je tada Vučić.

Dva dana kasnije, 18. marta, tvrdio je da bi „oni“, kada bi vlast pozvala na izbore, rekli – „ne idemo na izbore, srušićemo sve kutije svuda“.

Međutim, kada su studenti u blokadi početkom maja objavili da traže vanredne parlamentarne izbore, njihov zahtev do danas nije ispunjen, zbog čega je od Istinomera već dobio ocenu „neistina“.

Takođe, od dolaska na vlast 2012. godine Vučić je često naglašavao kako je na izbore „uvek spreman“ i da opozicija može da ih dobije „kad god hoće“, o čemu je Istinomer pisao.

Isto tako, od 2012. godine održano je nekoliko vanrednih parlamentarnih izbora. Tako su građani Srbije na vanredne izbore izlazili u martu 2014, aprilu 2016, aprilu 2022. i u decembru 2023. godine. U svakom od tih skupštinskih saziva vladajuća koalicija (SNS, SPS i partneri) imala je stabilnu većinu, ali izbore su raspisivali pre roka, uz različita zvanična obrazloženja.

Dakle, Vučić je studentima u blokadi sam više puta nudio izbore, ali od onog trenutka kada su oni zatražili izbore, promenio je retoriku. Takođe, od dolaska SNS-a na vlast konstantno je isticao da opozicija može da dobije izbore „kad god hoće“, a građani su od 2012. godine četiri puta izlazili na vanredne parlamentarne izbore. S obzirom na to da sada tvrdi da „demokratije ne mogu menjati izborne rokove svaki put kada izbije protest“ jer je to „štetno i skupo“, ovoj izjavi Aleksandra Vučića dajemo ocenu „nedosledno“.

Naslovna fotografija: FoNet/Milica Vučković