Svinjski grip bi bila pandemija i da SZO nije „promenila definiciju” pandemije 2009.
Teza da je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uoči pandemije svinjskog gripa 2009. uklonila kriterijume visokog morbiditeta i mortaliteta iz definicije pandemije koristi se kao ključni argument u kritikama globalnog odgovora na H1N1 virus. Međutim, iako je došlo do izmene opisa pandemije na zvaničnom sajtu, SZO nikada nije imala formalnu definiciju pandemije zasnovanu na kliničkoj težini, već na globalnom širenju bolesti.
- SZO nije imala pravno formalizovanu definiciju pandemije pre 2009. godine.
- U maju 2009. je iz opisa na sajtu SZO uklonjen deo koji pominje visok morbiditet i mortalitet.
- Ova izmena opisa izazvala je konfuziju, ali nije predstavljala izmenu kriterijuma za proglašenje pandemije.
- I pre i posle 2009. godine SZO se u praksi oslanjala na faze pandemije koje se temelje na brzom geografskom širenju virusa.
- Pandemija H1N1 iz 2009. bi po klasičnim epidemiološkim definicijama bila proglašena pandemijom i bez izmene opisa sa sajta SZO.
- Obaveze država u odgovoru na pandemiju regulisane su kroz Međunarodne zdravstvene propise (IHR) još 2005.
- Objavama nedostaje bitan kontekst.
Društvenim mrećama se proširila teza da je pandemija svinjskog gripa 2009. godine proglašena isključivo jer je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) prethodno „promenila definiciju“ pandemije.
U spornim objavama se, izmedu ostalog, navodi sledeće:
„…Pandemija svinjske gripe se samo zato mogla proglasiti jer je par meseci ranije WHO bio promenio definiciju pandemije. Iz dotadašnje definicije su naime bili izbacili dva ključna kriterijuma: visok morbiditet (puno ljudi teško oboljeva) i visok mortalitet (puno ljudi umire). Prema novoj definiciji jedini kriterijum za proglašenje pandemije je brzo širenje zaraze.”
Tvrdnje se, međutim, baziraju na pojednostavljenom i selektivnom prikazu događaja iz tog perioda.
Istina je da je SZO, početkom maja 2009. uklonila deo opisa pandemije sa svog sajta, u kojem se pandemija opisivala kao pojava koja uključuje „ogroman broj smrti i oboljenja“. Umesto toga, akcenat je stavljen na pojavu novog virusa koji se brzo i globalno širi i na koji populacija nema prethodni imunitet.
Međutim, ta formulacija nikada nije bila deo pravno-formalnog dokumenta, već deskriptivni deo sadržaj na sajtu SZO, namenjen široj javnosti i medijima.
SZO, dakle, nikada nije imala zvanično usvojenu, pravno obavezujuću definiciju pandemije koja bi uključivala obavezne kriterijume visokog mortaliteta ili morbiditeta. U stvarnosti, operativni okvir za proglašenje pandemije postojano se oslanjao na takozvane faze pandemije — korake definisane prema širenju virusa u više regiona sveta.
Ove faze su bile definisane još u okviru IHR (Međunarodnih zdravstvenih propisa) iz 2005. i nisu menjane ni 2009. godine. PAHO (Pan American Health Organization), panamerička regionalna kancelarija SZO, je 2010. godine izričito navela da težina bolesti ne predstavlja uslov za proglašenje pandemije — ali jeste jasan faktor za dalje reakcije na nju.
Nakon izbijanja pandemije H1N1 (svinjske gripe) u junu 2009, nezavisni posmatrači, među kojima i ekspertska grupa pod vođstvom dr Harvija Fajnberga, kritikovali su SZO zbog nejasnog komuniciranja definicije, opisa, ali i moguće percepcije sukoba interesa. Evropski parlament je takođe razmatrao ove okolnosti u svojim analizama.
U oktobru 2009, dr Entoni Fauči, tadašnji direktor američkog Nacionalnog instituta za alergije i infektivne bolesti je, zajedno sa drugim autorima stručnog članka objavljenog u časopisu Journal of Infectious Diseases, jasno naglasio da ne postoji jedinstvena, univerzalno prihvaćena definicija pandemije.
Autori su takođe naveli da pandemije obično imaju nekoliko zajedničkih karakteristika – poput široke geografska rasprostranjenosti, širenje bolesti koje se može pratiti od mesta do mesta, i visoke stope zaražavanja sa naglim porastom broja slučajeva u kratkom vremenskom periodu. Ipak, zaključuju da postoji samo jedan stalni zajednički imenitelj svih pandemija — rasprostranjenost na velikom geografskom prostoru.
Dodatno, nijedna zvanična revizija nije zaključila da je došlo do formalne promene definicije pandemije, niti da pandemija H1N1 nije ispunjavala postojeće kriterijume za pandemiju.
Svinjska gripa jeste imala nižu stopu smrtnosti od onoga što se u početku pretpostavljalo (oko 0.01–0.03 odsto prema kasnijim analizama), ali se u roku od nekoliko meseci proširila na sve kontinente, što ispunjava standardne epidemiološke kriterijume za pandemiju.
Uklanjanje referenci na smrtnost sa sajta svakako jeste doprinelo konfuziji u profesionalnim krugovima, što su priznali i pojedini zvaničnici SZO, ali to nije značilo da je redefinicija sprovedena kako bi se konspiraciono „progurala“ pandemija svinjske gripe. Takvo tumačenje ignoriše postojanje IHR iz 2005, faze pandemije, kao i kontinuitet u primeni epidemioloških principa i ranije.
—
Iako je SZO u maju 2009. godine izmenila tekstualni opis pandemije na svom sajtu, nije došlo do formalne promene definicije pandemije. Proglašenje pandemije svinjske gripe zasnovano je na uhodanom okviru koji se odnosi na globalno širenje virusa, ne na kliničku ozbiljnost bolesti. Tvrdnje da je pandemija mogla biti proglašena isključivo zahvaljujući toj izmeni ne stoje na čvrstim činjenicama i predstavljaju obmanjujuće pojednostavljenje složenog procesa.
