Potpirivanje teorija zavere o požarima na jugu Srbije
Na društvenim mrežama se sugeriše da bi masovni požari koji su početkom jula zahvatili veliki deo juga Srbije mogli biti izazvani dronovima sa bacačima plamena, a kao ilustracija se koristi snimak američke komercijalne demonstracije iz 2019. godine. Takve tvrdnje nisu potkrepljene činjenicama i ne mogu se povezati sa požarima u Topličkom okrugu.
- TikTok video Saše Borojevića sugeriše da su požari u Srbiji izazvani terorizmom i dronovima sa bacačima plamena.
- Snimak zapravo prikazuje američki dron iz promotivnog videa iz 2019. te se ne može povezati sa Srbijom.
- Na televiziji Informer izneta je tvrdnja da su za požare odgovorni studenti i demonstranti.
- Do sada nema dokaza da su julskim požarima na jugu Srbije prethodile sabotaže, niti da su korišćeni dronovi.
- MUP još nije odgovorio na naš zvaničan zahtev za informacije o uzrocima požara.
U viralnom TikTok videu od 9. jula, Saša Borojević, teoretičar zavere, konsultant, „analitičar”, odbornik u Skupštini grada Beograda (lista „Aleksandar Vučić — Beograd sutra“) odnedavno i voditelj emisije „Teorije zavere” na televiziji B92, izneo je sumnju da su letnji požari u Srbiji rezultat „terorističkih napada“. Iako Borojević nije eksplicitno ukazao da je prikazani video iz Srbije, on ga je iskoristio kao ilustraciju mehanizma koji bi, kako kaže, mogao objasniti više od 620 požara zabeleženih širom Srbije početkom jula.
Ista teza je predstavljena i na YouTube kanalu Srbin Info 8. jula koristeći kompilaciju snimaka iz nekoliko sela zahvaćenih požarom, u kojem se iznose sumnje da „kao da pada nešto odozgo i pali“.
„Ovo je dron, pada odozgo i pali – a odakle pada, šta pada?“, čuje se u nastavku kratkog snimka iz sela Vinci u opštini Golubac.
Video na koji se, pak, Borojević referiše kao sugestiju za „terorizam“ i izazivanja požara dronovima, potiče sa YouTube kanala američke kompanije Throwflame i objavljen je u julu 2019. godine. Prikazuje uređaj TF-19 Wasp, komercijalni nastavak za bacač plamena koji se može montirati na određene modele dronova. Video star šest godina, dakle, nema nikakvu vezu sa događajima u Topličkom okrugu ili drugim delovima zemlje pogođenim požarima.
Teza o „terorizmu dronovima” se, u kontekstu požara na jugu Srbije, nakon toga, masovno proširila društvenim mrežama.
Paralelno sa ovim narativom je 8. jula, u emisiji „Otvoreni studio” televizije Informer, izneta još jedna neosnovana teza. Gostujući politički analitičar Srbislav Filipović, nekada narodni poslanik SNS, izneo je „sumnju“ je da su požare navodno podmetnuli studenti i demonstranti koji su, prema njegovim rečima, „odustali od zauzimanja institucija i sada žele da izazovu žrtve kroz požare“ i „iznurivanje države, posebno bezbedonosnog aparata“. Za ovu tvrdnju takođe nije ponuđen nikakav dokaz, niti je potkrepljena izveštajem nadležnih organa.
„Sumnjam itekako u to jer smo imali pokušaje da se upadne u institucije, da se pale i upadne u institucije, to nije uspelo, nije prošlo i mislim da se na ovaj pokušava da se iznuri država, posebno bezbednosni aparat, da se država pokaže kao nesposobna i da se građani uzbune i zbog toga”, rekao je Filipović.
Korišćenje takvih narativa u kontekstu prirodnih katastrofa ukazuje na obrazac u kojem se realne nesreće koriste za širenje teorija zavere. Bilo da je reč o terorističkim napadima dronovima ili „podmentnutim požarima“, reč je o ozbiljnim optužbama bez ikakve potvrde.
A za šta se u zaista u svetu koriste dronovi za bacačem plamena?
U praksi, dronovi sa bacačem plamena koriste se isključivo za specijalizovane zadatke u civilnom i infrastrukturnom kontekstu.
Na primer, u Kini je dobro poznata tehnika „plamenog preoravanja“ za uništavanje korova. Proizvođači dron-bacača plamena, poput onog predstavljenog u videu, eksplicitno navode da je svrha njihovih uređaja da spaljuju „korov i druge neželjene biljke“ i da izvode kontrolisane spaljivanja tla. Na primer, traktorima sa plamenikom poljoprivrednici spaljuju useve korova kako bi oštetili ćelijsku strukturu listova, a isti princip se sada primenjuje pomoću dronova opremljenih bacačem plamena.
U Kini, elektrodistributivne firme aktivno koriste dronove s plamenom za uklanjanje otpada s dalekovoda. Na primer, dron-bacač plamena uspešno je spaljivao obrasle mreže i plastične kese sa visokonaponskih vodova, što je sprečilo obaranje struje i povećalo bezbednost radnika. Proizvođač dronova Maverick opisuje svoj uređaj kao sredstvo za „efikasno i bezbedno pomoć kompanijama za elektrodistribuciju prilikom uklanjanja plutajućih objekata sa visokonaponskih dalekovoda.
Slično, dronovi za nastavkom bacača plamena se koriste pri uklanjanju prepreka sa dalekovoda i čišćenju instalacija, kao i zbrinjavanju potencijalno opasnih insekata, poput stršljenova i osa.
U SAD-u i drugim zemljama ovi uređaji se koriste za kontrolisana spaljivanja korova u poljoprivredi i šumarstvu, uključujući tzv. „protivpožarne linije“ koje se pale unapred radi suzbijanja širenja šumskih požara.
Upotreba dronovi-plamenika u ratnim uslovima je takođe zabležena. Ukrajinske oružane snage su potvrđeno opremile ratne dronove termitnim bombama, što im omogućava da iz vazduha pale neprijateljske položaje. Sa druge strane, ruske snage su demonstrirale protodron koji može izbacivati raspršenu zapaljivu smešu da bi oborili ukrajinske FPV-dronove. Za sada nema zvaničnih izveštaja o upotrebi ovakvih dronova u policijskim dejstvima, ali nacionalne bezbednosne agencije istražuju dron-odbijanja dronova za dezinfekciju ili paljenje nepoznatih dronova.
Nema nijednog kredibilnog izveštaja koji bi povezivao ove dronove sa kriminalnim delima ili podmetanjem požara u civilnom kontekstu. U dostupnoj dokumentaciji ne postoji nijedan dokaz da su ovakvi uređaji korišćeni u Srbiji, niti da su povezani sa požarima koji su u julu izbili na jugu zemlje. Njihova upotreba za takvu svrhu bila bi protivzakonita i strogo kažnjiva u skladu sa domaćim zakonodavstvom.
Upotreba dronova u Srbiji – zakonski okvir
Zakon o vazdušnom saobraćaju i prateći pravilnici u Srbiji jasno propisuju upotrebu dronova. Međutim, zakonom je zabranjena svaka modifikacija dronova, bilo u rekreativne ili komercijalne svrhe, što se odnosi na zabranu montiranja oružja, pirotehnike ili zapaljivih uređaja na dronove. Montaža bacača plamena bi, prema važećem Zakonu o oružju i municiji, predstavljala ozbiljno kršenje propisa i potencijalno krivično delo.
Upotreba dronova je u Srbiji, generalno, dozvoljena samo do visine od 100 metara, van zabranjenih zona, i isključivo u okviru „otvorene kategorije“ letenja. Dronovi ne smeju prevoziti ili ispuštati ništa osim u strogo regulisanim slučajevima, poput poljoprivrede. Svi operateri dronova težih od 250 grama moraju biti registrovani pri Direktoratu civilnog vazduhoplovstva, a letovi se prijavljuju preko zvanične aplikacije. Noćno letenje i letenje izvan vidnog polja zabranjeni su bez posebnih dozvola.
Upotreba dronova sa modifikacijama koje ugrožavaju bezbednost (na primer, upravo bacača plamena) nije dozvoljena ni državnim institucijama. Iako vojska i MUP imaju sopstvene dronove za izviđanje ili nadzor, ne postoje javno dostupni podaci koji bi ukazivali da koriste dronove sa oružanim sistemima ove vrste. U protivpožarne svrhe koriste se izviđački dronovi, ali ne i sistemi za ispaljivanje plamena.
Kršenje zakonskih odredbi u vezi sa upotrebom ili modifikacijom dronova povlači za sobom novčane i krivične sankcije — uključujući kazne do 150.000 dinara, zabranu upravljanja i, u težim slučajevima, zatvorsku kaznu.
S tim u vezi, Istinomer je 9. jula poslao zvaničan upit Ministarstvu unutrašnjih poslova a u vezi sa uzrocima požara u Srbiji, eventualnim istragama, i stavu u javnosti prema spornim tvrdnjama i teorijama zavere. (Do objave ove analize, nismo dobili odgovor.)
Dakle, tvrdnje da su požari u Srbiji izazvani dronovima sa bacačima plamena ili da su ih podmetnuli studenti i demonstranti, nemaju uporište u činjenicama. Video koji se koristi kao „dokaz“ ne potiče iz Srbije, star je pet godina i predstavlja promotivni snimak američke kompanije. U Srbiji je takva upotreba dronova protivzakonita.
