Video ne dokazuje da je u Andaluziji posečeno 500.000 stabala maslina zbog solarnih panela
Analiza pokazuje da video koji se deli uz tvrdnje o masovnoj seči stabala maslina u Andaluziji za potrebe solarnih elektrana nije snimljen na tom mestu, niti dokumentuje navodnu masovnu seču maslina. Iako planovi koji predviđaju veliku seču zaista postoje i izazivaju zabrinutost javnosti, taj broj koje se navodi odnosi se na moguće buduće procene, a ne već sprovedene projekte.
- Snimak koji se deli na društvenim mrežama prikazuje solarne panele kod mesta Kartaohal u provinciji Malaga, a ne u delovima Andaluzije poput Džena i Kordobe gde su planirani veći solarni projekti.
- Video ne dokazuje ni da je posečeno 500.000 maslina – to je broj koji se pominje u okviru planova za naredne godine i decenije.
- Prema dostupnim podacima, u Kartaohalu je do maja 2025. ukupno posečeno najviše oko 20.000 stabala maslina, dok se u celoj Andaluziji govorilo o 13.000 stvarno posečenih stabala.
- Projekti solarnih elektrana naišli su na snažan otpor građana, poljoprivrednika i organizacija koje tvrde da se uništava kulturno i prirodno nasleđe.
- Ocenjujemo da konkretnim objavama nedostaje bitan kontekst.
U maju 2024. godine društvenim mrežama se da proširio snimak iz vazduha na kojem se prikazuju velikopovršinski solarni paneli, uz tvrdnje da je reč o Andaluziji i da je zbog tih instalacija posečeno „500.000 stogodišnjih maslina“.
Međutim, pretragom ključnih kadrova i njihovom analizom utvrdili smo da je snimak nastao u mestu provinciji Malaga, a ne u delovima Andaluzije, koja se pominje u objavama.
Štaviše, i novinar španskog portala La Bandera, David Santos – koji je na X-u izvorno podelio snimak 5. maja – potvrdio je za Faktograf da je snimak nastao iznad mesta Kartaohala u regiji Malaga, a ne u Andaluzije.
O seči stabala maslina su početkom 2023. pisali i španski mediji poput El Diario i El Observador, navodeći da su u okolini Kartaohala u toku projekti izgradnje solarnih elektrana, među kojima je i projekat „Guadacano Solar“ od 145 hektara, uz još tri druga projekta ukupne površine više od 380 hektara.
Lokalni izvori pominju da bi tom prilikom moglo biti posečeno oko 20.000 stabala maslina, što je i u fazi planiranja u kojem je projekat trenutno, daleko od broja od pola miliona koji se pominju u spornim objavama pominju kao broj već posečenih stabljiki maslina.
Međutim, ova tvrdnja može biti u vezi sa informacijom iz maja 2024. godine kada su udruženja koja se protive projektima mega solarnih elektrana (SOS Rural i Campiña Norte) upozorila da Vlada Andaluzije planira da instalira 25 fotonaponskih elektrana na oko 5.500 hektara zemljišta, čime bi potencijalno bilo posečeno do 500.000 maslina.
Dakle, iako ovi planovi postoje, reč je o budućim projektima i brojevima koji se navode u okviru predviđanja, a ne o već sprovedenim radovima.
Broj posečenih maslina u celoj regiji Andaluzije je, prema izjavi Horhea Paradele, savetnika Vlade Andaluzije za industriju, energiju i rudarstvo, zapravo oko 13.000 – preciznije 12.994 stabla.
Paradela je tokom parlamentarne komisije održane 29. marta 2025. kao odgovor na zabrinutost zbog navodne seče 100.000 stabala maslina, takođe istakao da je između 2018. i 2023. godine površina pod maslinicima u provinciji Džaen povećana za 4.000 hektara, ističući da se razvoj solarnih projekata ne odvija na štetu tradicionalnih maslinjaka.
Važno je istaći i da širenje solarnih parkova u Španiji jeste trend u porastu – Ministarstvo poljoprivrede, ribarstva i prehrane navodi da je od 2016. do 2024. godine površina pod solarnim parkovima porasla za 166 odsto, ali da je većina njih podignuta na suvom i manje vrednom zemljištu, a ne nužno na aktivnim maslinjacima.
Građanske i poljoprivredne inicijative organizovale su peticije i proteste. Prema podacima portala Agronews Castilla y León, do sredine maja 2024. prikupljeno je više od 55.000 potpisa protiv planova o seči stabala maslina. Jedan od glavnih zahteva aktivista je hitno obustavljanje seče stogodišnjih stabala i uvođenje moratorijuma na eksproprijaciju zemljišta za potrebe mega solarnih elektrana.
Mediji kao što su La Gaceta de Granada i In Spain News dodatno ukazuju na socijalne i političke napetosti koje prate ove projekte – među njima i pritiske na vlasnike zemljišta da potpišu ugovore pod pretnjom eksproprijacije, kao i to da su određene regije poput Loperje u Jaénu mogle ostati bez statusa potencijalne UNESCO-ve svetske baštine zbog pretnje solarnih instalacija.
