Rođen 1978. u Kotoru.
Osnovnu i srednju školu završio je u Budvi.
„Odrastao sam u socijalističkoj Jugoslaviji, polagao sam zakletvu za Titovog pionira, moj najbolji drug je bio Miško Brajić, etnički Hrvat – tu sam naučio da smo jedno’. Na teži način, spoznao je i drugu stranu medalje. ‘Familiju Brajića sreo sam u Švedskoj – morali su da izbegnu i nikad se nisu vratili’. More vidi kao sponu crnogorskog društva sa drugim kulturama. ‘Meni je more uvek bilo putovanje, traganje, širina’.“ (BBC, 4. 5. 2018. godine)
U biografiji navodi da je diplomirao na Odeljenju za međunarodne odnose Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2001. godine. Završio je master studije na Univerzitetu u Bonu 2003. godine, a doktorirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2011. godine odbranom doktorske disertacije na temu „Koncept saglasnosti u političkoj teoriji Džona Plamenca“, pod mentorstvom profesora dr Ilije Vujačića.
Kaže da je Fakultet političkih nauka upisao skoro slučajno.
„Moja drugarica Sanja vratila se za raspust u Budvu iz Beograda i ispričala nam je da studira političke nauke. Mi smo joj se smejali i mislili da izmišlja’. Kada se lično uverio da fakultet postoji, naučio je tamo mnogo više od političke teorije. ‘Kada su počeli studentski protesti, profesor Milan Podunavac održao nam je predavanje o građanskoj solidarnosti i mi smo svi jurnuli na proteste – nismo se vraćali na fakultet dok se nisu okončali’.“ (BBC, 4. 5. 2018. godine)
Navodi da se u periodu od 2004. do 2014. godine usavršavao u Austriji, Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama i da je objavio više radova iz političke teorije, političke filozofije i evropskih studija. Pohađao je jednogodišnji akademski program naprednih dodiplomskih studija Beogradske otvorene škole 2000-2001. godine.
„Bio je docent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu angažovan na više predmeta u okviru uže naučne oblasti: Politička teorija, politička istorija i metodologija političkih nauka.“ (Otvoreni parlament)
Bio je predsednik Saveta za evropske poslove Liberalno demokratske partije, kojoj je pristupio 2008. godine, a napustio ju je naredne, 2009.
„Pokušao je 2011. da pokrene i ‘Krivajski proces’, stranku nazvanu po mestu okupljanja, govoreći da su Srbiji potrebne nove snage i da je sa mladim saradnicima zasnovao ‘liberalnu osu i preciznije onaj njen deo koji pokriva ideje i vrednosti socijalnog liberalizma’.“ (Politika, 16. 5. 2016. godine)
Za vreme kampanje za opšte izbore u Srbiji, održane u maju 2012, bio je zagovornik opcije „belih listića“.
„Govoreći o motivima za pokretanje kampanje takozvanih belih listića, Vladimir Pavićević, docent Fakulteta političkih nauka, istakao je da je reč o ‘nekoj vrsti građanskog otpora, sa elementima građanske neposlušnosti, što je veoma bitno, imajući u vidu stanje demokratije u Srbiji’. ‘Vodi se hajka protiv onih koji su zagovarali bele listiće, a zaboravlja se da je kritički stav ono što karakteriše intelektualce. Bili smo svedoci urušavanja demokratskih procedura i institucija, što se moglo videti i na primeru pravosuđa i stanja u medijima. Mislim da nikada više u Srbiji ne treba da prihvatamo situaciju u kojoj se opredeljujemo za manje zlo’, smatra Pavićević.“ (Danas, 30. 5. 2012. godine)
Kaže da se ne kaje zbog te odluke.
„Ne kajem se, to je u onim okolnostima bila racionalna odluka. Moj je stav da su izbori uvek prilika da se sankcioniše vlast, a veliki broj građana nije bio zadovoljan učincima vlasti do 2012. godine. Ako sledimo logiku i razum, jasno je da je i za pojavu belih listića 2012. godine i za promenu vlasti te godine odgovorna vlast koja svojim delanjem nije obezbedila veru glasača u njihovo upravljanje. Umesto upiranja prstom u druge, ti ljudi bi trebalo da se prvo suoče sa svojom odgovornošću, potom da prave sledeći korak.“ (Blic, 30. 6. 2019. godine)
U aprilu 2013. nekadašnji premijer Srbije Zoran Živković postao je predsednik Nove stranke, a Pavićević je izabran za potpredsednika. U oktobru te godine održana je prva redovna konferencija Nove stranke, na kojoj je Pavićević postao zamenik predsednika partije.
Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u martu 2014. Nova stranka učestvovala je na listi „Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju“, a Pavićević je izabran za poslanika u Skupštini Srbije. Na na toj funkciji bio je do juna 2016. kada je konstituisan novi saziv Skupštine.
Nakon izbora održanih u aprilu 2016. podneo je ostavku na sve stranačke funkcije.
„Pre izbora opozicionari i kolege iz Nove stranke nazivali su ga ‘šampionom srpskog parlamentarizma’, a posle 24. aprila nije dobio priliku čak ni da odbrani prestižnu titulu najaktivnijeg poslanika. Umesto ulaska u novi saziv Skupštine, u kojoj je doskora bio prvi po broju obraćanja, Vladimir Pavićević dočekao je da podnese ostavku na sve partijske funkcije, pre svega potpredsedničku. Docent FPN-a, s reputacijom odličnog poznavaoca političke teorije, postao je tako, bar za veći deo javnosti, žrtva političke matematike – na listi koja je osvojila 16 mandata, bio je kandidovan na 35. mestu. Uprkos utisku da je otpisan zbog stranačke kalkulacije, Pavićević je svoje povlačenje objasnio kao ‘lični čin’ i ‘princip etike i odgovornosti’, dodajući da ostaje član Nove stranke. Rekao je i da je sam prihvatio 35. poziciju, verujući da će njegova koalicija osvojiti dovoljno glasova da i on uđe u parlament. U radnu biografiju svakako će moći da ubeleži i neke egzaktnije računice. Za dve godine dostigao je čak 1.200 obraćanja u Skupštini, a samo u 2015, od čak 830 podnetih amandmana, usvojena su mu 144. Za njegov poslanički rad mogu da se vežu mnogi statistički podaci koje i sam pedantno svodi i ističe.“ (Politika, 16. 5. 2016. godine)
U avgustu 2016. napustio je Novu stranku. Na pitanje da li razmišlja o ponudi tadašnjeg predsednika Demokratske stranke Dragana Šutanovca da bude na listi DS pred naredne izbore, odgovorio je:
„Gospodin Šutanovac je bio gost na promociji moje knjige ‘Više od govora – političke ideje u parlamentarnom životu’, i lepo je govorio. Inače, moje je zapažanje da, od kada je izabran za predsednika DS-a, Šutanovac nije napravio nijednu grešku. Štaviše, odlično je postupio kada je podržao Sašu Jankovića za predsednika i za manje od godine uspeo je da stabilizuje DS. Slede novi izazovi i verujem da će reagovati razborito kao što je činio u prvih pola godine svog mandata.“ (Blic, 23. 5. 2017. godine)
U junu 2017. predsednik Crnogorske partije Dragan Ivančević imenovao ga je za svog političkog savetnika.
„Moj motiv je jasan – kao i u dosadašnjem političkom djelovanju želim da utičem na jačanje građanskih i ustavnih sentimenata, u ovom slučaju, u crnogorskom društvu. To praktično znači da i sam želim da doprinesem stvaranju uslova za stabilno i pravedno društvo i državu. Da država zaista bude servis u službi građana, a ne prepreka’, kazao je Pavićević nakon imenovanja.“ (RTCG, 4. 6. 2017. godine)
U Crnoj Gori je osnovao i Društvo za istraživanje politike i političke teorije.
„Već neko vreme radim na formiranju instituta za istraživanja politike i političke teorije, čije će sedište biti u Crnoj Gori. Budući da me politika interesuje bez obzira na to gde sam, u Crnoj Gori ću se baviti i praktičnom politikom.“ (Alo, 19. 11. 2017. godine)
Kazao je da početkom 2018. napušta Fakultet političkih nauka.
„U oktobru sam razgovarao sa dekanom našeg fakulteta, profesorom Simićem, i izneo mu svoje nove profesionalne planove, a koji više neće biti vezani za fakultet. Nije mi bilo lako to da izgovorim, jer je na tom fakultetu, što se tiče mog razumevanja politike, pa i mog delanja u politici, sve počelo. Tu sam naučio i jednu od najvrednijih stvari, ne samo u politici – da treba da se učimo vrlini. Na FPN-u ću biti angažovan do 15. januara 2018. Sa dekanom sam se dogovorio da potpišemo sporazumni prekid radnog odnosa. Mislim da sa fakulteta odlazim bez mrlje u karijeri, ali o tome će suditi, pre svih, studenti FPN-a. (…) Planiram da u meri u kojoj budem u mogućnosti u celom regionu promovišem građanske ideje i zagovaram načela na kojima počiva moje političko delanje. Sigurno ću biti u komunikaciji i sarađivaću sa prijateljima sa FPN-a ili iz BOŠ-a, Fondacije ‘Zoran Đinđić’ i drugima.“ (Alo, 19. 11. 2017. godine)
U januaru 2018. godine izabran je za predsednika Crnogorske partije.
„Pavićević, koji je do sada bio savjetnik predsjednika Crnogorske, kazao je da je crnogorska politička scena dubinski podijeljena na dva oštro suprotstavljena bloka a, kako je kazao, provalija između ta dva tabora je slika politike u današnjoj Crnoj Gori. On je poručio da je cilj Crnogorske da promijeni politiku rovova i politiku neprijateljstva u Crnoj Gori, navodeći da društvo ima potencijal za promjenu samo ako i oni koji su zadovoljni postojećim stanjem i oni koji su veoma nezadovoljni budu vidjeli svoj interes da se stvari urede na pravednijim osnovama. Prema njegovim riječima, Crnogorska ne treba da se svrsta ni u jedan od dva bloka, već da, kako je rekao, gradi alternativnu, zasebnu poziciju ‘centralne, treće, modernizatorske političke snage’.“ (RTCG, 27. 1. 2018. godine)
U martu 2018. ističe da će Crnogorska na predsedničkim izborima podržati kandidata koji u kampanji „pokaže privrženost koncepciji ustavnog patriotizma“ i „jasno usmjerenje ka pristupanju EU“ i „učvršćivanju NATO pozicija“.
„Podržačemo kandidata koji u predsjedničkoj kampanji pokaže privrženost koncepciji ustavnog patriotizma i jasno usmjerenje ka tome da Crna Gora što prije treba da postane punopravna članica EU i učvršćivanju NATO pozicija’, saopštio je Pavićević i kazao da je ustavni patriotizam snažna integrativna ideja za crnogorsko društvo. ‘To je koncepcija čijom primjenom bismo počeli da prevazilazimo podijeljenost Crne Gore i osnaživali principe i vrijednosti koje nas spajaju’, ocijenio je Pavićević.“ (Antenam.net, 27. 3. 2018. godine)
Kada je u junu 2019. u Beogradu imao zvanični susret sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, na svojoj Fejsbuk stranici objavio je da su razgovarali „o ključnim pitanjima za region Zapadnog Balkana“.
„Ozbiljan političar, a sebe smatram takvim, mora, pored ostalog, da ima uvek na umu dve stvari. Jedno je da ništa ne radi zbog aplauza ili iz straha od kritike. I drugo, još važnije, ozbiljan političar treba da razume i da prihvati da građani, pa i tviteraši imaju pravo da ga za to njegovo delovanje kritikuju svim sredstvima. Pročitao sam kritike, žao mi je što su većinom trivijalne, tiču se npr. rasprava o mom poreklu, jeziku kojim govorim ili toga da nije trebalo da se rukujem sa gospodinom Vučićem i da sa njim razgovaram. Zanimljivo bi bilo da čujemo šta predlažu oni koji su protiv dijaloga. Možda da konflikte rešavamo fizičkim obračunima ili uništavanjem drugog i drugačijeg? Za mene to nikada nije bila opcija. Odmah nakon sastanka sam saopštio da smo se sastali i o čemu smo razgovarali i da ponovim – razgovarali smo o ključnim pitanjima u regionu Zapadnog Balkana. Što se mene tiče, taj razgovor je bio veliki iskorak u dobrom smeru.“ (Blic, 30. 6. 2019. godine)
Odgovarao je i na primedbe da je odlaskom u crnogorsku politiku ekavicu zamenio ijekavicom.
„Vidite, nikada nisam skrivao svoje poreklo, odakle dolazim, gde sam rođen, gde sam se školovao. Upravo suprotno, gde god da sam se našao, ponosno sam isticao odakle dolazim i koji su mi koreni… Ako hoću, umem da govorim čistom ekavicom, a umem da govorim i čistom ijekavicom. To je verovatno posledica toga da sam, ako izuzmemo periode boravka van Crne Gore i Srbije, pola svoga života proveo u Crnoj Gori, a pola u Srbiji. Dok sam bio u Srbiji, dok sam bio narodni poslanik u Skupštini Srbije, smatrao sam da je primereno da stavove saopštavam ekavskim izgovorom. U ‘Utisku nedelje’ pre nedelju dana sam gostovao u svojstvu predsednika Crnogorske i govorio sam ijekavicom. Ja tu ne vidim nikakav problem, od davnina se zna za izreku ‘Kada si u Rimu, živi kao Rimljani, kada si na drugom mestu, živi kao što žive tamo’.“ (Blic, 30. 6. 2019. godine)
U Crnoj Gori su se mogli čuti različiti komentari na to što je za sebe rekao da je „poreklom Crnogorac, ali nacionalno Srbin“.
„Tu je sada terminologija veoma važna i definisanje te terminologije. U etničkom smislu nema nikakve dileme da ja, koji sam rođen u Crnoj Gori i proveo jedan deo svog života i imam poreklo crnogorsko, da ono postoji. Ali, u smislu nacionalnosti i državljanstva, isto ne postoji nikakva dilema da sam ja Srbin.“ (Balkan info, 12. 4. 2016. godine)
Naglasio je da ima „i crnogorsko i srpsko državljanstvo“ i da „oba državljanstva poseduje legalno, u skladu sa zakonima obe države“.
„Crnogorski zakon sadrži odredbu da svako ko je uz crnogorsko stekao i državljanstvo neke druge države do 3. juna 2006. godine, kada je proglašena nezavisnost Crne Gore, ima pravo da zadrži i to drugo državljanstvo. Ja sam upravo taj slučaj.“ (Blic, 30. 6. 2019. godine)
U januaru 2020. napustio je Crnogorsku partiju.
„Predsednik Crnogorske partije Vladimir Pavićević odlučio je da napusti tu partiju jer više sa njom ‘ne dijeli sistem ideja, vjerovanja i vrijednosti’. U saopštenju koje je objavio na Tviteru, Pavićević, između ostalog, navodi da je zahvaljujući delovanju Demokratske partije socijalista, Crna Gora danas nestabilnija, slabija i podeljenija nego kad je pre dve godine izabran za predsednika Crnogorske. ‘Posljednji događaji i mjeseci otkrili su najperfidnije mehanizme vlasti u Crnoj Gori i jasno pokazali da je najveći neprijatelj države Crne Gore i njene budućnosti upravo ovakav DPS. Podsjetiću na brojne nerasvijetljene afere, zarobljene institucije, nagtivne ocjene relevantnih evropskih i drugih međunarodnih institucija i organizacija, jednostrano donošenje spornog Zakona o slobodi vjeroispovesti i konačno blokadu dijaloga o izbornim uslovima’, navodi Pavićević. Bivši lider Crnogorske dodaje i da je žestoko kritikovao svaki pokušaj eskalacije konfilikta ili provokacije sa koje god strane dolazio, da se suprotstavljao svakom ekstremizmu i primitivizmu, zbog čega je bio žestoko napadan i osporavan. ‘Pred Crnom Gorom je najznačajnija godina, 2020. je godina koja će odlučiti našu budućnost. U odlučujućim vremenima je najvažnije biti među onima sa kojima dijelimo iste vrijednosti, ideje i načela. Iz toga razloga ja svoje dalje političko djelovanje ne mogu nastaviti u okviru ove partije. Mi više ne dijelimo iste svjetonazore. Ne vidimo isto kako treba da izgleda budućnost Crne Gore, niti šta je interes građana Crne Gore, a ni kako se častan čovjek određuje prema ovakvoj vlasti u Crnoj Gori. Prema vlasti koja dijeli građane, potpisuje podjele, zastrašuje, otima i vrijeđa’, ističe Pavićević.“ (Danas, 28. 1. 2020. godine)
Naglasio je da je „ovo kraj njegovog delovanja u stranci, ali tek početak njegovog političkog delovanja u Crnoj Gori“, jer je ona „njegova zemlja, njoj pripada i smatra da svoj patriotizam pojedinac najbolje iskazuje tako što svoje znanje, rad i vreme ulaže u opšte dobro građana i svoje države“.
U julu 2021. osnovao je Platformu za Crnu Goru.
„U Virpazaru je potpisana Trinaestojulska deklaracija koja će, kako tvrdi Vladimir Pavićević, direktor Društva za istraživanje politike i političke teorije, biti centralni dokument nove političke Platforme za Crnu Goru. Pavićević kaže da će Platforma za Crnu Goru da okuplja i povezuje pojedince koji smatraju da je crnogorskom građaninu danas potrebno novo političko okupljanje za bolju Crnu Goru. ‘U Trinaestojulskoj deklaraciji se kaže da je Đukanovićev DPS za tri decenije upravljanja Crnom Gorom uradio sve što je mogao da razori tradicije Crnogoraca kojima se divi sav prosvećeni svijet i da je razvlašćivanje te političke strukture na izborima posledica reakcije građana Crne Gore na nepodnošljive zloupotrebe i pokvarenost bivše vlasti’, navodi se u saopštenju. Tvrdi se i da je Vlada Zdravka Krivokapića neodgovorno i nesmotreno propustila šansu da Crnu Goru usmjeri ka reformama. Autori Trinaestojulske deklaracije poručuju da je svaki crnogorski građanin, koji je odgovoran, privržen razvoju multikulturnog i multivjerskog sklada i zagledan u naš evropski horizont, životno zainteresovan za prevagu emancipatorskih ideja u crnogorskom društvu i da je danas nužno uložiti sav rasuti potencijal kako bismo gradili bolju Crnu Goru. ‘Platforma Za Crnu Goru u prvi plan ističe viziju razvoja crnogorskog društva i države Crne Gore u kojoj će vrhunska vrijednost biti mir, a osnovni principi ustavni patriotizam i vladavina prava’, kaže Pavićević. Navodi se da će nosioci ove ideje naročito insistirati na tome da slavne tradicije Crnogoraca budu stalni podsjetnik na čestito djelovanje pojedinaca u životu i u politici.“ (RTCG, 13. 7. 2021. godine)
U maju 2022. imenovan je za savetnika potpredsednika Vlade Crne Gore zaduženog za ekonomski sistem i predsednika Socijalističke narodne partije Crne Gore Vladimira Jokovića. Na toj funkciji ostao je i nakon pada Vlade u avgustu 2022, za vreme dok je Vlada bila u tehničkom mandatu.
„Odlazeći savjetnik potpredsjednika Vlade Vladimir Pavićević oglasio se nakon sinošnjeg pada Vlade poručivši da mu je bila čast da bude savjetnik Vladimira Jokovića. ‘Ova Vlada je posvećenom borbom protiv kriminala i potpisivanjem Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom građanima osnažila vjeru da su u Crnoj Gori dostižni ideali vladavine prava i pravde’, zaključio je on.“ (Dan, 20. 8. 2022. godine)
Na funkciji savetnika potpredsednika Vlade Crne Gore bio je do izbora nove Vlade krajem oktobra 2023.
Krajem 2024. izjavljuje da će se, posle šetogodišnjeg angažmana u Crnoj Gori, koji je nazvao „uspešnom misijom“, a čiji je cilj bio „razvlašćivanje Mila Đukanovića“, i u Srbiji baviti politikom.
„Nikad nigde nisam bio posmatrač. Uvek me je interesovalo da budem, što je moguće više, direktan učesnik. Sigurno ću se ovde baviti politikom kao opozicioni političar. Već sam počeo razgovore unutar opozicionih političkih formacija. Sada pravim jedan put, koji će biti potpuno jasan krajem januara’, kazao je Pavićević.“ (N1, 26. 12. 2024. godine)
U Beogradskoj otvorenoj školi (BOŠ) akademski je savetnik na programu Studije budućnosti.
„Na programu Studije budućnosti učestvuje u kreiranju i izradi plana i programa za module Znanja za budućnost, Veštine budućnosti i Novi svet, kao i u osmišljavanju strategije i koncepta za mentorski program u okviru obrazovnog programa.“ (bos.rs)
Krajem januara 2025. najavio je osnivanje „Platforme za Srbiju“.
„U susret političkim promenama veoma je važno da se u Srbiji dogovori opoziciono zajedništvo koje bi dalje slabilo aktuelnu vlast. Odlučili smo da stvorimo Platformu ZA SRBIJU, kojom ćemo doprineti zaustavljanju regresije i postizanju promena koje će nas usmeriti ka punom progresu.“ (X, 27. 1. 2025. godine)
U aprilu 2025. izabran je za kopredsednika „Platforme za Srbiju“.
„Nekadašnja poslanica Dveri Tamara Milenković Kerković i nekadašnji poslanik Nove stranke Vladimir Pavićević izabrani su za kopredsednike novoosnovane stranke ‘Platforma za Srbiju’. Izjavili su da će ‘Platforma za Srbiju’ učestvovati na narednim predsedničkim, parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima, kao i da je cilj promena aktuelne vlasti na svim nivoima. U Deklaraciji, osnivači ‘Platforme za Srbiju’ naveli su da su okupljeni oko ideje jake i suverene Srbije, u kojoj se poštuje tradicija, gradi budućnost i veruje u snagu naroda. Platforma, kako se dodaje, ima za cilj da okupi sve pojedince i organizacije koji veruju u nacionalni suverenitet, slobodu, demokratske vrednosti, pravedno društvo i održivi ekonomski razvoj.“ (Beta, Insajder, 17. 4. 2025. godine)
U maju 2025. „Platforma za Srbiju“ ulazi u koaliciju „Za Srbiju“ sa pokretom „Rešenje za Srbiju – Struka“.
„Pokret ‘Struka – rešenje za Srbiju’, koji vodi poslanica Slavica Radovanović, i Platforma za Srbiju, čiji su kopredsednici Tamara Milenković Kerković i Vladimir Pavićević, dogovorili su da ubuduće zajednički politički deluju kroz novoformiranu koaliciju ‘Za Srbiju’. Vladimir Pavićević ocenio je da predstoji politički pad Aleksandra Vučića i izbor nove vlasti u Srbiji. Milenković Kerković je poručila da će koalicija ‘Za Srbiju’ doprineti političkim promenama koje danas traži ubedljiva većina građana Srbije.“ (Fonet, 15. 5. 2025. godine)
Foto: FoNet, Ana Paunković
