Rođena 1970. godine.
U zvaničnoj biografiji navodi da je osnovne studije muzikologije završila 1995. u Beogradu na Fakultetu muzičke umetnosti. Magistarsku tezu odbranila je 1999. na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu. Doktorske studije započela je u Tibingenu u Nemačkoj, a doktorsku tezu odbranila 2006. na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu.
Redovna profesorka na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, na kome radi od 1998. godine, i na Akademiji umjetnosti, Univerziteta u Banjaluci (od 2016. godine).
„Oblasti njene ekspertize su evropska i srpska muzika 20. i 21. veka. Posebno se posvetila istraživanju interdisciplinarnosti u odnosu muzike i medija, muzike i religije, teorije i prakse popularne muzike. Drži kurseve celoživotnog učenja akreditovane u Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja u oblasti komunikacionih i prezentacionih veština, popularne muzike, te digitalnih kompetencija u nastavi muzike. Predaje sledeće predmete: Istorija muzike 20. veka, Muzika i mediji, Muzika 17. i 18. veka, Religija u muzici 20. veka, Akademsko pisanje, Muzikologija 1 (doktorske studije). Bila je koordinator za Tempus projekat InMusVeb na Akademiji umetnosti i rukovodilac naučnog projekta Kulturološki identiteti u umetničkoj produkciji Akademije umetnosti (2016-2020). Trenutno je član tima novog Erasmus +K2 projekta DEMUSIS (2019/2022). Objavila je šest knjiga i više od 50 naučnih radova. Uvela je novi master program na Akademiji umetnosti pod nazivom Muzika i mediji u okviru projekta InMusVeb“, navodi u biografiji.
Ističe da prevodi knjige sa nemačkog i engleskog jezika i piše dramske predstave za decu.
U decembru 2024. dobila je Medalju kulture za očuvanje kulturnog nasleđa, godišnje nagrade Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanskiˮ.
„Naučno interesovanje prof. Prodanov Krajišnik za kreativni opus velikog broja naših kompozitora 19. i 20. veka, kao i savremenih autora, izuzetno je važno za razumevanje nacionalnog stvaralaštva u domenu regionalne muzičke tradicije. Posebnu vrednost čine njena istraživanja muzičkog opusa nastalog u okviru različih nacionalnih grupa i lokalnih zajednica, čime je doprinela dubljem razumevanju muzičkog konteksta, razvoja i stvaralaštva na tlu Vojvodine. Kao rezultat istraživanja autorskog doprinosa pojedinaca nastao je projekat leksikografskog beleženja stvaralaca Udruženja kompozitora Vojvodine, koji do sada baštini više od 120 biografija vojvođanskih autora. U fokusu naučnih istraživanja prof. Prodanov Krajišnik su i savremena autorska ostvarenja u oblasti pozorišne muzike i drugih žanrova, kao i naizostavni aspekti rodnog stvaralaštva, ali i njeno angažovanje na afirmacija naše muzičke tradicije kroz digitalnu distribuciju. Kompleksnost i kvalitet istraživačkog i akademskog rada prof. dr Ire Prodanov Krajišnik, nesporno je merljiv kroz brojne objavljene rezultate njenih teorijskih istraživanja, aktivni akademski rad na domaćim i inostranim univerzitetima, izlaganja na brojnim nacionalnim i međunarodnim skupovima, ali i vidljiv profesionalni angažman. Izuzetnost njenog doprinosa razvoju savremene muzikološke prakse i afirmaciji našeg novovekovnog nacionalnog muzičkog stvaralaštva, opredelila je žiri da je predloži za laureata za očuvanje kulturnog nasleđa za 2024. godinu.“ (RTV, 10. 12. 2024. godine)
Krajem 2024. podnela kandidaturu za članicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Nakon što je Odbor za kulturu i informisanje poništio odluku o izboru članova Saveta REM-a, a prethodno je sedam od 18 kandidata koji su ušli u uži krug povuklo kandidature, krajem aprila 2025. raspisan je novi konkurs.
U maju 2025. ponovo je podnela kandidaturu za članicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
U novembru 2025. Skupština Srbije izabrala je osam od ukupno devet članova Saveta REM.
„Kako je prenela agencija Beta, poslanici nisu izabrali nijednog od dva kandidata koje su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina, nakon što se tome usprotivio Savez vojvođanskih Mađara, koji je deo vladajuće koalicije, i koji tvrdi da predloženi kandidati ne odražavaju stvarnu volju tih saveta. Kandidat Muhedin Fijuljanin dobio je 40 glasova za, dva protiv, dok nije glasalo 137 narodnih poslanika, a Ljumturije Ameti dobila je 40 glasova za, jedan glas protiv, a nije glasalo 138 narodnih poslanika. Među članovima koji su dobili mandat na dve godine su Stevica Smederevac, Milan Petković i Miloš Garić. Mandat na četiri godine dobili su Mileva Malešić i Rodoljub Šabić. Članovi Saveta REM-a na šest godina biće Ira Prodanov Krajišnik, Dubravka Valić Nedeljković i Snežana Mirković.“ (Slobodna Evropa, 12. 11. 2025. godine)
Krajem decembra četvoro izabranih članova Saveta REM zvanično je podnelo ostavke na članstvo u tom telu, jer nije ponovljeno glasanje o kandidatu koga su predložili nacionalni saveti nacionalnih manjina.
„Nezavisni kandidati Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Mališić i Ira Prodanov Krajišnik najavili su sredinom novembra da će podneti ostavke jer, kako su naveli, ne pristaju da budu birani u procesu koji politiku stavlja iznad zakona.“ (Beta, 19. 12. 2025. godine)
U julu 2026. četvoro nezavisnih kandidata odlučilo je da preuzme učešće u radu Saveta REM-a.
“Četvoro nezavisnih kandidata članova REM-a, Dubravka Valić Nedeljković, Ira Prodanov Krajišnik, Mileva Malešić i Rodoljub Šabić, podsetilo je u pismu javnosti da su u to telo izabrani na sednici Narodne skupštine 12. novembra 2025. godine, ali da su 19. decembra 2025. podneli ostavke. Nakon što je parlament 10. jula usvojio Autentično tumačenje člana 18 stav 4 Zakona o elektronskim medijima, odlučili su, kako navode, da preuzmu učešće u radu Saveta REM. Četvoro nezavisnih kandidata ocenilo je da je za problem nepostojanja Saveta REM, samim tim i nefunkcionisanja Regulatornog tela za elektronske medije, isključivu odgovornost snosi vlast. ‘Tek poslednjih nekoliko sedmica, nakon višemesečnog ignorisanja problema, očigledno pod pritiskom EU, intenzivirala je aktivnosti na njegovom rešavanju. U skladu sa tim, Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine 25. juna obustavio je postupak izbora člana Saveta REM iz kategorije nacionalnih saveta nacionalnih manjina i pozvao nas da preuzmemo svoje funkcije u REM-u’, podseća se u pismu. Pozdravili su, kako navode, ‘odustajanje od upornog, nezakonitog, pa i kriminalnog favorizovanja jednog kandidata koje je bilo neposredan povod za naše ostavke’, ali i da su odbili poziv da se vrate u Savet, jer su smatrali da je zaključak Odbora da njihove ostavke ne proizvode pravno dejstvo ‘zato što ih Narodna skupština nije konstatovala’ bio u suprotnosti sa članom 18 stav 4 Zakona o elektronskim medijima. (…) Nezavisni kandidati za članove Saveta REM-a stoga ističu da, bez obzira na različita mišljenja o njegovoj sadržini, autentično tumačenje od strane Narodne skupštine ima zakonsku snagu, obavezuje sve i ima povratno dejstvo. Njim je, kako ističu, stvorena nova pravna situacija. ‘Ako u takvoj situaciji ne prihvatimo da preuzmemo funkciju u Savetu REM, vlast bi dobila priliku da naše postupanje predstavlja kao suprotno zakonu, a da sopstvenu odgovornost za višegodišnje nefunkcionisanje REM-a, nastavak institucionalne blokade i posledice koje takva blokada ima po vladavinu prava i evropski put Srbije prebaci na nas i na organizacije i građane koji su se borili za zakonit REM’, objašnjavaju nezavisni kandidati.” (N1, 11. 7. 2026. godine)
Foto: Screenshot/YouTube@RTVojvodine
