Ordinacija doktora Vučića
„U nedelju, 23. februara 2014. godine, od 9 do 15 časova, u prostorijama Srpske napredne stranke u centru Batajnice održaće se besplatni specijalistički pregledi: onkologa, interniste, grudnog koša i ortopeda“. Tako izgleda jedan predizborni plakat sa fotografijom predsednika SNS-a Aleksandra Vučića uz čije ime stoje njegova fotografija, broj jedan i slogan „Budućnost u koju verujemo”. Za one koji još nisu obavešteni, doktor Vučić prima nedeljom.
U narečenu budućnost odlazi se svraćanjem u batajničke lekarske odaje radi dobijanja potvrde o zdravstvenom stanju nacije. Svi koji uspešno prođu lekarsku kontrolu viđeni su u budućnosti po receptu Vučićeve ordinacije. Bezbolno, bez vađenja krvi, davanja uzoraka urina i fecesa. Lekove izdaje doktor, lično. Upadljiv je, međutim, izostanak specijalista za medicinu rada, neurologiju, psihijatriju i urologiju. Kao što ovog puta ni venerične bolesti i ginekologija nisu na listi prioriteta u zdravstvenim kartonima.
Metodi kojima se pojedine stranke služe zarad pridobijanja biračkog tela nadilaze maštu koja nikako ne isključuje ulogu medicine u stranačkoj službi. Uzevši u obzir svakodnevnu zvonjavu na ulaznim vratima stanova – dok radnička klasa , građani i poštena inteligencija pokušavaju da nađu svoj (od dva do pet, pravilima zagarantovan) popodnevni mir u svetlu budućnosti u koju veruje – ispred kojih stranački aktivisti pospanom građanstvu nude programe, flajere, letke, bedževe, zastavice, hemijske olovke sa stranačkim logom, uz obavezno pitanje: „Da li ćete izaći na glasanje?” i još nepristojnije: „A za koga ćete glasati?”, ovo s lekarima je skoro pa benigno. Ova zvrndanja zvona zahtevaju ozbiljno posmatranje.
Bilo bi u toj ordinaciji posla i za psihologa. Diplomiranog. No, on je odlučio da struku ostavi po strani i na duži rok je zameni politikom, zanimanjem o kojem ništa ne zna. Pokušavajući da se istrgne iz čeljusti istorijskog otpada, Boris Tadić je u pohodu na skupštinske klupe udružio snage sa strankom „Zeleni Srbije”. Prema sopstvenom priznanju, Novu demokratsku stranku u osnivanju utopio je u već postojeću stranku „Zeleni”. Razumljivo, dugo su mu spočitavali da je žut, pa se uz malo (pozajmljene, demokratske) plave boje premetnuo u zelenog. Inače, ta je boja neretko sinonim za nezrelost. U ovom slučaju političku infantilnost.
U toj novoj stranci, Novoj demokratskoj stranci – Zeleni, psiholog nije predsednik, on je pridruženi član kojem se žuri da nekako dobaci do 16. marta i stekne uslov za kandidovanje članova svoje neregistrovane stranke koju je fuzionisao u nešto novije od novog. Za Ivana Karića, predsednika stranke „Zeleni”, kaže se da je samo formalno predsednik, a da je Tadić lider. Posle izbora Karić će verovatno i zvanično prvu fotelju da ustupi Tadiću. Ali to je već u domenu stranačke organizacije. I lekarske ekspertize.
Kada svane nedelja, 16. mart, građani će na birališta doći posle izlaska iz lekarske ordinacije u koju će otići pošto sa ulaznih vrata stana rasteraju stranačke aktiviste, dosadnije od Jehovinih svedoka s „Kulom stražarom” u ponudi. U političkoj ponudi, kule stražare budućnosti u koju narod naivno treba da veruje predstavljaju lekar opšte prakse i psiholog kao mali zeleni. Prvi utisak može da zavara, neko bi rekao da postoje razlike. Nema ih. Sve to skupa izgleda nadrealno, bez budućnosti, vanzemaljski. Politički zeleno.
