Početna Izjave Obećanja Privatni partner za deponiju u Vinči do kraja 2015.
Goran Vesić

Gradski menadžer grada Beograda o izboru privatnog partnera za deponiju u Vinči.

Privatni partner za deponiju u Vinči do kraja 2015.

“Ovim projektom pokazujemo koliko nam je važna životna sredina, reciklaža i uređenje komunalne deponije. Najkasnije do juna ili jula raspisaćemo tender, a do kraja godine ćemo imati kompaniju koja će upravljati komunalnom deponijom.”

www.beograd.rs, 1. april 2015. godine

Komentar Istinomera
Deponija Vinča proteklih nedelja bila je u centru pažnje, jer je skoro mesec i po dana nekontrolisano gorela, a nekoliko beogradskih opština bile su pod dimom zbog ovog požara. Slučajno, ili ne, kritična situacija poklopila se sa privođenjem kraja tendera za javno privatno-partnerstvo za ovu deponiiju, pa su gradski zvaničnici u medijima skretali pažnju na to da su blizu konačnog rešenja, jer će uskoro privatni partner preuzeti upravljanje i sređivanje najveće gradske deponije. Otvaranje ponuda zakazano je za 13. jul 2017. godine.
 
Istinomer, tim povodom, podseća da su neki od gradskih čelnika olako obećavali mnogo kraće rokove za rešavanje ovog ozbiljng ekološkog problema za Beograd, ali i kako su se ti rokovi za uređivanje deponije još lakše i pomerali. Tako je gradski menadžer Goran Vesić još u aprilu 2015. godine rekao da će do kraja te godine grad već izabrati kompaniju koja će upravljati deponijom u Vinči.

*
Oblilazak deponije tadašnjeg sekretara Privremenog organa Gorana Vesića i tadašnje ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović, foto: FoNet, Zoran Mrđa

Raspisivanje tendera za uređenje komunalne deponije najavljivano je kao veoma vredna gradska investicija, a licitiralo se ciframa od 250 miliona evra, koliko je najavljivao gradonačelnik, pa čak do 400 miliona koliko je spominjao gradski menadžer. Poslednjih nedelja su se gradski zvaničnici izgleda usaglasili, našli na sredini, pa se najčešće pominje cifra od oko 300 miliona evra.

Vesić je, takođe u aprilu 2015. godine, rekao da će tender biti raspisan do juna ili jula. Ovo obećanje, može se smatrati skoro ispunjenim, jer je javna nabavka raspisana 21. avgusta. Tada je na portalu javnih nabavki objavljenja i prva verzija konkursne dokumentacije. U njoj su predstavljeni okvirni vremenski rokovi za različite faze javne nabavke. 

Prema ovom rasporedu ugovor je trebalo da bude dodeljen do juna 2016. godini, a kao očekivani rok za puštanje u rad postrojenja za energiju iz otpada određen je januar 2020. godine. Dakle, i po prvim, a videće se kasnije i najoptimističnijim prognozama, obećanje gradskog menadžera Gorana Vesića bilo je u najmanju ruku – nerealno.

Nakon prve faze javne nabavke koja je podrazumevala podnošenje prijava za priznavanje kvalifikacija, od 11 kompanija koje su se prijavile, odabrano je njih 5 koje su pozvane da učestvuju u narednoj - fazi dijaloga. 

Kvalifikacije su priznate konzorcijumu firmi iz Nemačke (WTE Wassertechnik, GMBH i Kommunal-und Industrieentsorung Jessen GMBH), francuskoj firmi Suez Environnement, Urbaser, S.A.N.I.F iz Madrida, konzorcijumu iz Pariza (Veolia Central i Eastern Europe Eneris Surowce), kao i domaćoj firmi Beootpad doo iz Beograda. Sa ovim firmama vođeni su razgovori, koji nisu bili otvoreni za javnost.

*
Deponija u Vinči (arhivska fotografija), foto: FoNet, Zoran Mrđa

U februaru 2017. godine Goran Vesić, kako prenosi portal Blic, rekao je da je izbor partnera u završnoj fazi, a da su u najužem krugu ostale četiri firme. Da li je u pitanju greška gradskog menadžera ili nešto drugo, tek u svakoj sledećoj izjavi spominje se opet pet firmi, kao što smo i malopre naveli, a pojašnjenje iz gradske uprave do objavljivanja teksta nismo dobili.
„Ostale su četiri firme u najužem krugu, a tokom prve polovine ove godine ćemo imati partnere. To je možda najveća neuređena komunalna deponija u Evropi. Naša gradska preduzeća će morati da počnu sa separacijom otpada", rekao je Vesić.
Najnovije obećanje gradskog menadžera Vesića ponovo neće biti ispunjeno, ali će rokovi ovog puta biti tačniji. Naime, nakon faze dijaloga objavljen je poziv za podnošenje konačnih ponuda. Prvobitan datum za otvaranje ponuda bio je 6. jul, da bi zatim bio pomeren za 13. jul. U istom pozivu navodi se da rok za donošenje odluke kraj avgusta ove godine, što znači da će se privatni partner najverovatnije tek tada i odabrati.

S obzirom na to da nakon više od dve godine od obećanja gradskog menadžera građani Beograda i dalje čekaju na kompaniju koji bi trebalo da reši problem deponije u Vinči, obećanje Gorana Vesića dobija ocenu neispunjeno.

*
Rokovi iz poslednje konkusne dokumentacije od 26. maja 2017, foto: printscreen

Privatni partner koji tada bude izabran za sve vreme trajanja ugovora o javno-privatnom partnerstvu treba da zatvori i rehabilituje postojoće deponiju, projektuje i izgradi postorojenja za preradu otpada i da tako proizvedenu električnu, a možda i toplotnu energiju isporučuje određenom kupcu (koji još uvek nije definisan). U okviru projekta, kako se navodi u konkursnoj dokumentaciji, mogu biti izgrađena i postrojenja za preradu otpadnih voda, za tretman pepela koji nastaje prilikom spaljivanja, za tretman građevinskog otpada kao i za sakupljanje deponijskog gasa, o čemu odlučuje sam ponuđač.
 
Predviđeno je da se postrojenja za proizvodnju energije iz otpada grade na mestu sadašnje deponije koja se prostire na 70 hektara, kao i na proširenom području deponije na još 60 hektara. Kao još jedna potencijalna lokacija u konkursnoj dokumentaciji navedeno je i područje Ceraka, ali je ova lokacija bila podložna izmenama u toku faze dijaloga, o čemu ne postoje javno dostupne informacije.
 
Kompanija bi nakon isteka ugovora trebalo da vrati gradu uređenu deponiju. Međutim, o tome koliko će ovaj ugovor trajati se pojavljuju oprečne informacije. U poslednjim objavljenim dokumentima iz maja ove godine piše da je period važenja ugovora 16 godina od datuma stupanja na snagu plus grejs period od 40 meseci u okviru koga bi trebalo da bude završena izgradnja. Sa druge strane, zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović koji je 28. juna posetio deponiju izjavio je tom prilikom da su “sigurni da će 13. jula naći partnera koji će zajedno sa nama u narednih 25 godina rešavati ovo pitanje”.

Naslovna fotografija: FoNet, Zoran Mrđa
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.