Početna Izjave Istinitost Vučić u elektronskim medijima dobio svega 17 odsto vremena
Vladimir Orlić

Poslanik SNS-a Vladimir Orlić tvrdi da Aleksandar Vučić nije imao povlašćen položaj u medijima tokom kampanje.

politika

Vučić u elektronskim medijima dobio svega 17 odsto vremena

"Da li to istraživanje kaže, ili ne kaže, da je Aleksandar Vučić bio prisutan u tim sadržajima u svojstvu kandidata 17 procenata? Evo, to crno na belo piše u istraživanju na koje se oni pozivaju – u svojstvu kandidata, 17 procenata, dakle, ne 95, ne 99, što smo čak mogli da čujemo."

Skupština Srbije - konferencija za medije, 11. 4. 2017. godine

Komentar Istinomera
Govoreći o tome kako su neki „dali sebi za pravo da ponovo izađu za mikrofone Narodne skupštine i da ponovo negoduju“, poslanik SNS-a Vladimir Orlić ustvrdio je – za mikrofonom Narodne skupštine – da su pojedini članovi opozicionih parlamentarnih stranaka „drsko upirali prstom u Aleksandra Vučića“, kada su govorili o povlašćenom položaju u medijima tokom kampanje za predsedničke izbore.

Tako, Orlić se poziva na istraživanje Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), koji je pratio medijsko izveštavanje tokom kampanje (centralne informativne emisije na televizijama RTS 1, Prva, Pink, B92, Happy i N1, i to „vremensku zastupljenost aktera na izborima i tonalitet njihovog predstavljanja“, kako piše na sajtu BIRODI-ja), pa kaže:
„Da li to istraživanje kaže, ili ne kaže, da je Aleksandar Vučić bio prisutan u tim sadržajima u svojstvu kandidata 17 procenata? Evo, to crno na belo piše u istraživanju na koje se oni pozivaju – u svojstvu kandidata, 17 procenata, dakle, ne 95, ne 99, što smo čak mogli da čujemo. I to još govori da su i te kako bili u stanju ti koji su istraživali, da razluče kada se Aleksandar Vučić pojavljuje u svojstvu kandidata“.
Zbilja, u izveštaju BIRODI-ja piše da je Vučić kao predsednički kandidat bio prisutan u 17 odsto ukupnog posmatranog vremena. Međutim, Orlić je, valjda nenamernom omaškom, propustio da u skupštinskom holu pročita celu rečenicu u kojoj se ovo tvrdi, kao i rečenice BIRODI-jevog izveštaja koje su usledile pre i posle nje. Da poslanik Orlić nije napravio ovu nenamernu omašku, novinarima u Skupštini pročitao bi sledeće:
„Analiza vremenske distribucije govori o neravnopravnoj zastupljenosti predsedničkih kandidata. Od ukupnog posmatranog vremena, Vučić je kao premijer bio prisutan u 31 odsto, a kao predsednički kandidat u 17 odsto. Prvi naredni kandidat je zastupljen sa jednocifrenim procentom“.
Iako je govorio pred medijima skoro pola sata, poslanik Orlić ipak nije našao vremena da pročita i sledeće nalaze izveštaja BIRODI-ja, na koje se pozvao:

- Vodeći kandidati opozicije su značajno više umetani u negativni kontekst u odnosu na kandidata vlasti, i u tome je prednjačila TV Pink.

- TV Pink je perjanik Aleksandra Vučića, predsedničkog kandidata i premijera Srbije. Od ukupno 20.000 sekundi (333 minuta) za 21 dan, Vučić je samo u 10 sekundi negativno predstavljen.

- Funkcionerska kampanja je obeležila i ovu izbornu kampanju. U tom pogledu, glavni i jedini protagonista je bio Aleksandar Vučić. Sveprisutnost Vučića se ogleda u desetostruko većoj zastupljenosti, u slučaju kada se spoje predsednička kandidatura i funkcija premijera. Upravo spoj ove dve uloge je u nemalom broju slučajava dovodio do kršenja Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije - član 29, stav 2.

*
Izvor: BIRODI - Biro za društvena istraživanja


Dakle, kako smo videli, od 3. do 23. marta, Vučić je u svojstvu kandidata za predsednika države zauzeo 17 odsto ukupnog vremena koje su centralne informativne emisije televizija posvetile predsedničkim izborima. Kako su objasnili iz BIRODI-ja, reč je ne samo o vremenu koje su potrošili kandidati, već je u to uključeno i sve ono što obavezno prati izbore, poput saopštenja Republičke izborne komisije, ili različitih vrsta obaveštenja za građane. Ako se računaju samo kandidati, raspolućeni kandidat Vučić, bez premijerske funkcije, imao je do 23. marta više od 22 odsto vremena, dok je kompletni kandidat Vučić, sa sve premijerskom funkcijom „pojeo“  skoro dve trećine vremena, odnosno 62,35 odsto. 

No, šta se događalo u poslednjoj nedelji kampanje? 

Samo u toj nedelji, od 24. do 30. marta, kada je počela izborna tišina, Vučić je dobio dodatne 4793 sekunde u obličju premijera, i još 9002 sekunde u obličju kandidata. Svi ostali kandidati zajedno dobili su još tačno 9800 sekundi. To znači da je u predsedničkoj kampanji od 3. do 30. marta, Vučić prema podacima BIRODI-ja zauzeo oko 61,3 odsto vremena posvećenog izborima u centralnim informativnim emisijama šest televizija - 26,6 odsto je dobio kao kandidat, a 34,6 odsto kao premijer. To znači i da je preostalih 10 kandidata moralo da podeli 38,7 odsto vremena za svoje predstavljanje. Dakle, ako je bilo ičeg drskog, to je bilo obraćanje poslanika Orlića medijima sa ovakvim „informacijama“ iščupanim iz konteksta.

*
Izvor: CEM - Centar za elektronske medije


Još gori su podaci koje je sakupio Centar za elektronske medije (CEM), koji je takođe pratio kampanju u medijima: po njima, Vučić je i kao kandidat imao veću zastupljenost od drugih kandidata zajedno (25.662 sekunde kandidat Vučić, 25.391 sekundi svi ostali zajedno). Kada se u zbir uključe i Vučićevi nastupi u vidu premijera, kao vreme potrošeno na ono što je bila novina u ovoj kampanji – „drugi govore o Vučiću“ – dolazi se do podatka da je Vučić u centralnim informativnim emisijama u kampanji imao tri puta više vremena od drugih kandidata zajedno.

Reći nakon ovoga da nije bilo povlašćenog položaja Vučića u medijima, e to je drsko. Isto kao što je drzak bio izgovor REM-a kojim su se izuzeli od obavljanja svog posla – da je REM radio ono što je morao po zakonu, ne bi bilo potrebe za ovakvom vrstom rasprava. I zbog toga je čak i izlišno govoriti da poslanik Vladimir Orlić za svoj nastup u Skupštini dobija ocenu „kratke noge“.

Naslovna fotografija: FoNet/Božidar Petrović
Pitajte Istinomer
Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo po pitanju blokiranih računa zdravstvenih ustanova?
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, dana 26. maja 2017. blokirane račune je imala 21 zdravstvena ustanova, dok je u septembru 2016. u blokadi bilo njih 19. Sam iznos blokada od septembra 2016. do kraja maja 2017. godine porastao je za skoro 540 miliona dinara.