Početna Članci Analize Analize Sprečavanje funkcionerske kampanje: novi zakon, stari problemi

Sprečavanje funkcionerske kampanje: novi zakon, stari problemi

Dugo čekani Nacrt novog Zakona za prečavanje korupcije koji bi trebalo da zameni postojeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ne donosi nikakve novine kada je reč o onemogućavanju zloupotrebe javnih resursa u političke svrhe. Odredba koja bi trebalo da spreči funkcionerske kampanje koje smo videli u prethodna tri izborna procesa u Srbiji doslovno je prepisana iz postojećeg zakona.


Sa više od dve godine zakašnjenja Ministarstvo pravde objavilo je Nacrt novog Zakona o sprečavanju korupcije. Iako su postojala očekivanja da ovaj dokument, konačno, efikasno zabrani korišćenje javnih resursa u izbornoj kampanji, to se nije dogodilo.
*
Foto: Istinomer/Radmilo Marković



Iako je Srbija trebalo da ovaj zakon - koji će sada delimično promeniti ime - izmeni i dopuni još 2016. godine, Nacrt je tek sada dospeo u javnost. Podsetimo, ministarka pravde Nela Kuburović je najpre najavila da će zakon biti donesen još “do kraja 2016”, pa potom i “do kraja 2017. godine”, no, od toga nije bilo ništa. 

Evropska komisija je u svom godišnjem izveštaju još za 2015. godinu napisala da Srbija pod hitno treba da donese novi zakon i ojača ulogu Agencije kao ključne institucije u efikasnijoj borbi protiv korupcije. Takođe, jačanje nezavisnosti i proširenje nadležnosti Agencije za borbu protiv korupcije nalazilo se među 13 GRECO preporuka Srbiji koje je ovo telo Saveta Evrope koje se bavi borbom protiv korupcije obznanilo još 2015, a od kojih država Srbija nije ispunila nijednu.

I, eto, nakon silnog čekanja nacrt novog zakona je stigao. No, u vezi sa sprečavanjem zloupotreba koje javni funkcioneri nemilice prave tokom kampanje - Nacrt kao da se nije ni pojavio. 

Jer šta: tekst člana 50. novog Nacrta, koji se bavi ovom temom, potpuno je isti - od reči do reči - članu 29. iz važećeg Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koji se, kao što smo videli, u praksi pokazao nedovoljnim da spreči funkcionersku kampanju.
*
Ministarka pravde Nela Kuburović / Foto: FoNet/Zoran Mrđa



Prema novom-starom “rešenju”, funkcioner “može da vrši funkciju u političkoj stranci, odnosno političkom subjektu i da učestvuje u njenim aktivnostima ako to ne ugrožava vršenje javne funkcije i ako to nije zakonom zabranjeno”. 

Takođe, funkcioner “ne može da koristi javne resurse i skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu funkcionera, za promociju političkih stranaka, odnosno političkih subjekata”, a i “dužan je da uvek nedvosmisleno predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u kojem vrši javnu funkciju ili stav političke stranke, odnosno političkog subjekta”.

Ili, prevedeno na “običan” jezik, kako je to duhovito opisao saradnik organizacije Transparentnost Srbija Zlatko Minić još 2016. godine:
“A funkcionerska kampanja, da pojasnim ako je neko živeo u kutiji na dnu jezera i propustio prethodnih petnaestak izbornih ciklusa i cirkusa, jeste onaj izliv bliskosti prema radnicima, seljacima, đacima, pacijentima, strugovima, semaforima, kravama, zebrama, stipendijama, crvenim trakama, pismima o namerama da se potpiše memorandum o razumevanju i aparatima koji rade ‘ping’ – koji državni funkcioneri na svim nivoima osete od trenutka kada se raspišu izbori. Ili, ako sami odlučuju kada će se izboori raspisati i održati, i koju nedelju pre, čisto da mogu da na vreme prijave da to što oni rade nije ‘funkcionerska kampanja’, iako tako izgleda.”

S obzirom da su “rešenja” za funkcionersku kampanju ista i u starom i u nacrtu novog zakona, postavlja se pitanje kako će novi Zakon o sprečavanju korupcije, ukoliko ostane u ovom obliku, sprečiti funkcionersku kampanju čiji smo svedoci bili u prethodnim izborinim procesima.

A, da su predstavnici vladajuće partije obilato koristili javne resurse u kampanji pred parlamentarne izbore 2016. godine, piše jasno u Izveštaju posmatračke misije OEBS-a.
“Predstavnici SNS i, u nešto manjoj meri, SPS koristili su zvanične događaje, kao što je obilazak škola, otvaranje javnih institucija i privatnih fabrika za prenošenje svojih izbornih poruka. Dodatno, posmatrači su bili mišljenja da su vladajuće stranke zloupotrebljavale javna sredstva i sredstva iz državnog budžeta. To je dovelo do sticanja nepravedne prednosti koju donosi status vladajuće stranke, uz nedovoljno jasno razdvajanje državnih i stranačkih aktivnosti, što je u suprotnosti sa opredeljenima OEBS-a i standardima Saveta Evrope”, piše u izveštaju OEBS-a iz 2016. godine.

I sledeće godine, kada su održani predsednički izbori, u izveštaju OEBS-a pisalo je vrlo slično. Posmatrači su, kako je naglašeno, primali učestale dojave o korišćenju javnih sredstava na različitim nivoima “u cilju pružanja podrške gospodinu Vučiću”, uključujući pohvale i članke u opštinskim informativnim materijalima u kojima ga se favorizuje, kao i upotrebu javnih autobusa za prevoženje pristalica na političke skupove u okviru izborne kampanje.
“Pojačane aktivnosti državnih zvaničnika u okviru brojnih društvenih projekata, pogotovo u završnici kampanje, pred same izbore, postavile su pitanje njihove neutralnosti i pridonele nejasnom razgraničenju između državnih dužnosti i aktivnosti unutar kampanje, što je u suprotnosti s opredeljenjima OEBS-a i primerima najbolje međunarodne prakse. Da bi se učesnicima izbora obezbedile jednake mogućnosti u takmičenju, potrebno je strogo podeliti aktivnosti koje su državničke i one koje su stranačke i pridržavati se te podele”, jasno je napisano u izveštaju iz 2017. godine.

Da je funkcionerska kampanja obeležila prethodna tri izborna procesa svedočila je i posmatračka misija organizacije “Crta”, čiji je Istinomer deo. Naime, u Izveštaju o Parlamentarnim izborima 2016. godine, “Crta” je svedočila da su se najčešće vidljive zloupotrebe korišćenja javnih resursa pojavljivale u vidu učešća predstavnika državnih organa, lokalne samouprave i javnih komunalnih preduzeća na skupovima i drugim predizbornim aktivnostima stranaka, kao i promocije lokalnih funkcionera i stranaka pri otvaranju ili renoviranju različitih objekata, ili tokom javnih događaja.
*
Stalni "izlivi bliskosti" prema radnicima i fabrikama / Foto: FoNet/TV FoNet



“Registrovani su slučajevi primoravanja zaposlenih u javnim preduzećima da učestvuju na skupovima određenih političkih partija. Kampanju je obeležilo i pokretanje brojnih socijalnih i humanitarnih aktivnosti političkih stranka”, stoji u Izveštaju “Crte”.

Sa predsedničkim izborima 2017. godine, po onome što su posmatrači “Crte” zabeležili, otišlo se korak dalje u zloupotrebi javnih resursa. 
“Funkcionerska kampanja je, pored medijske sveprisutnosti, doprinela da jedan kandidat ima ubedljivu početnu prednost u odnosu na sve druge kandidate. Pored toga što se teško pravila razlika između aktivnosti predsednika Vlade i predsedničkog kandidata, brojne zabeležene neregularnosti odnosile su se upravo na zloupotrebe javne funkcije i javnih resursa u cilju promocije kandidata Aleksandra Vučića. Uz znatno manje prisustvo posmatrača Agencije za borbu protiv korupcije na terenu, Agencija je propustila i da pravovremeno koristi svoja ovlašćenja kako bi uticala na učesnike u izbornom procesu i omogućila ravnopravnije izborno okruženje”, piše u izveštaju “Crte” iz 2017. godine.

Završni izveštaj o Lokalnim izborima u Beogradu iz marta ove godine “Crta” još nije objavila, ali već tokom samog izbornog procesa bilo je evidentno da ne samo da je primećena funkcionerska kampanja, već da je zloupotreba javnih resursa bilo glavno obeležje izbora u glavnom gradu.

Naime, “slučajevi funkcionerske kampanje i u ovom periodu su najvidljiviji vid zloupotrebe javnih resursa, ali je zabeleženo da se u velikom broju slučajeva rezultati javnih institucija isključivo pripisuju zaslugama stranke”, saopštila je tada “Crta”. Posmatrači su zabeležili da je funkcionerska kampanja bila prisutna kod gradskih funkcionera, ali i kod republičkih, uz zabeležen značajan angažman skoro svih ministara, predsednice Vlade, kao i predsednika Republike Srbije.

Dakle, iz izveštaja onih koji su posmatrali protekla tri izborna procesa u Srbiji, nedvosmisleno je da političari na vlasti bez pardona koriste javne resurse pri promociji svoje poltičke stranke. U tome ih, kao što vidimo, nije sprečio ni Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, koji im to zabranjuje.

Štaviše, kako je Istinomer već pisao, odluke Agencije za borbu protiv korupcije nakon predsedničkih izbora bile su direktno “aminovanje” funkcionerske kampanje Aleksandra Vučića.
*
"Nada Ajkula" u biblioteci Skupštine Srbije / Foto: YouTube Screenshot



Setimo se - BIRN je u martu 2017. uputio dva upita Agenciji o tome da li je Vučić tokom kampanje kršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, upravo u tom pomenutom članu 29, koji će, kako stvari stoje, ostati isti, samo pod drugim rednim brojem.

No, uprkos očiglednom kršenju tog člana (spot sa “Nadom Ajkulom” i korišćenje Biblioteke Narodne skupštine, te promovisanje svoje stranke i stranačke politike dok je obavljao funkciju predsednika Vlade Srbije), Agencija se - i pre odabira člana i finansijera SNS-a za njenog direktora - zdušno potrudila da objasni da Aleksandar Vučić nikako i ni u kom slučaju nije prekršio zakon.

Stoga, jasno je da ćemo - ukoliko Skupština Srbije usvoji predloženi dokument uprkos svim primedbama i preporukama kako inostranih, tako i domaćih posmatračkih misija - u neke nove izborne procese ući sa starim problemima. Ako znamo da pravni okvir koji je do sada onemogućavao zloupotrebu javnih resursa u političke svrhe nije poslužio svoj svrsi, teško da možemo da zamislimo situaciju u kojoj će isti takav zakon sada “opametiti” javne funkcionere.

Povezani članci