Srbija između Vulinovog mišljenja i državne politike

Deo onih koji podržavaju predsednika Vučića mnogo bolje od evropskih vrednosti razume “Apel za odbranu Kosova i Metohije”. Tim biračima se obraća Vulin kada poručuje da treba razmisliti o promeni spoljne politike.
Nije prvi put da neko iz Vlade Srbije ili blizak saradnik predsednika Aleksandra Vučića “zapreti” kako Srbija neće menjati svoju politiku bez obzira na strategiju da se Srbija pridruži Evropskoj uniji i neophodnost normalizacije odnosa sa Prištinom. 
 
Problem nastaje kada pokušamo da razumemo šta je ta politika i dešifrujemo poruke državnih zvaničnika. 
 
Poslednji primer koji, na prvi pogled izaziva konfuziju, je replika ministra odbrane Aleksandra Vulina šefu Delegacije EU u Srbiji Semu Fabriciju koji je rekao da je Kosovo ključni element za pristupanje Srbije EU. 
 
Iako je Fabrici rekao nešto što se već bezbroj puta čulo, kao i da Kosovo nije jedini element neophodan za evrointegraciju Srbije, ministar Vulin je saopštio da treba “razmisliti o promeni spoljne politike”.
 
*
Foto: FoNet/MOD
Ocenio je da EU, koja postavlja uslove za koje zna da neće biti ispunjeni, traži opravdanje da Srbija ne bude njen član.
 
„To treba prihvatiti i nastaviti svojim putem“, poručio je Vulin.
 
Lično mišljenje i državna politika
 
Par sati kasnije Vulinovu izjavu prokomentarisala je premijerka Ana Brnabić izjavom da je interes Srbije i njeno državno opredeljenje da nastavi sa putem evropskih integracija.
 
„Ministar Vulin može da ima lično mišljenje, a ovo je državna politika“, decidna je bila premijerka
 
*
Foto: FoNet/Zoran Mrđa
 
U istom danu poslanik SNS i predsednik parlamentarnog Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun je ocenio da Vulinova izjava nije kontradiktorna u odnosu na politiku države. 
 
„Potpuno su jasne stvari, mi nećemo da nas niko uslovljava, nećemo da prihvatimo uslov ako bi ga neko postavio” rekao je Drecun, a zatim konstatovao da “EU nije do sada postavila taj uslov“.
 
Istovremeno, iz Bakua, gde je potpisivao Zajednički akcioni plan o strateškim partnerstvom sa Azerbejdžanom, predsednik Aleksandar Vučić je primetio da je sada u Evropi drugačija klima. 
 
“Nikada ovako komplikovana situacija u svetu nije bila, čak ni u vreme pred Prvi svetski rat“, ocenio je Vučić komentarišući, kako su preneli medijii rigidne stavove Holandije i Francuske u vezi sa otvaranjem novih poglavlja za zemlje kandidate u junu, te poziciju i izglede Srbije u tom kontekstu.
 
“Nama je u toj situaciji bolje da gledamo da sačuvamo mir i stabilnosti i radimo na razvoju ekonomije”, zaključio je predsednik.
 
Zahtevi EU i učinak Srbije 
 
Sve ovo slušamo nekoliko dana po završetku Samita u Sofiji gde su zvaničnici EU ponovili frazu da je budućnost Zapadnog Balkana u Uniji ali isto tako u završnoj Deklaraciji još jednom naveli neophodnost napretka u vladavini prava, ekonomskim reformama, jačanje dobrosusedskih odnosa i regionalnu stabilnost. 
 
Novi Samit, na istom nivou zakazan je za dve godine u Hrvatskoj. Do tada, kako je rečeno ključna je “povezivanje” unutar regiona i ta reč je mnogo više od “proširenja” opisala rezultat sastanka zvaničnika EU i Zapadnog Balkana.
 
Posebno je citiran francuski predsednik Emanuel Makron koji je podržao evrointegracije ali i rekao da nema koristi od toga da se EU širi u nedogled: 
 
“Nisam za proširenje pre produbljenja i sprovođenja reformi u EU koje bi omogućile bolje funkcionisanje Unije“, poručio je Makron.
 
Bez obzira na unutrašnje probleme EU i različit odnos država članica prema zemljama koje čekaju u redu za Brisel, od Srbije se očekuje da već ove godine potpiše pravno obavezujući sporazum sa Kosovom i time ubrza normalizaciju odnosa sa Prištinom.
 
*
Foto: Twitter/Maja Kocinajčić

Iako je Srbija potpisivanjem Briselskog sporazuma 2013. prihvatila i pomenuti pravno obavezujući sporazum, krajem prošle godine predsednik Vučić je dramatično najavio da bez tog dokumanta nema članstva u Uniji. 

 
„Nije to pitanje priznanja nezavisnosti, niko to još ne govori na takav način, govori izmedju redova”, rekao je tada Vučić.
 
Pokrenuo je tada i “unutrašnji dijalog“ sa planom da do marta ove godine formuliše nekakav predlog rešenja statusa Kosova. Dva meseca od isteka tog zadatog roka i dalje nema rezultata tih razgovora. Nema ni rezultata učinka radne grupe formirane 2015. sa mandatom da radi na promeni Ustava što je takođe deo agende evrointegracija.
 
Kakofonija poruka i neizbežna odluka
 
Predsednik i Vlada i pored većine u parlamentu i nesporne Vučićeve popularnosti među građanima nemaju, ili se ne usuđuju  jasno da kažu šta je ideja, plan ili odluka za rešenje kosovskog pitanja.
 
Deo onih koji podržavaju predsednika Vučića mnogo bolje od evropskih vrednosti razume “Apel za odbranu Kosova i Metohije” koji je na Božić prošle godine potpisalo oko 200 javnih ličnosti, a jedan od njih mitropolit crnogorsko primorski Amfilohije potom rekao da Vučićeva politika “vodi izdaji Srbije i Kosova”. 
 
Tim biračima se obraća Vulin, njima je, u danu kada se Vučić u Sofiji sreće sa kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem, namenjena i skupštinska rasprava o osiromašenom uranijumu NATO bombi i nadmetanje poslanika u patriotizmu.
 
*
Foto: FoNet/Aleksandar Levajković
I već po pravilu, slede naslovne strane koje dižu tenziju najavama opasnosti i sukoba na Kosovu. “Pakt zla! Gotovina i Ljimaj pripremaju napad na sever Kosova!?!” je naslovna strana Informera od ponedeljka 21. maja. Sve je to za sada samo plan jer “Vašington još nije siguran da li će Vučić poslati Vojsku Srbije na Kosovo” piše ovaj najtiražniji tabloid.
 
S druge strane, predsednik Vučić za sada dosledno sledi uputstva iz Brisela, čak i kad sedi pored Putina ili govori o “teškim odlukama” koje mora da donese. 
 
Gotovo svakodnevna kakofonija različitih vesti i poruka može da mu bude odstupnica za bilo koju odluku – od prihvatanja pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom, do promene spoljne politike. Nevolja za njega je u tome što će morati da je donese u narednim mesecima.
 
Naslovna fotografija: FoNet/Zoran Mrđa