Početna Članci Aktuelno Analize Košava ili institucije - ko je zadužen za bezbednost fontane?

Košava ili institucije - ko je zadužen za bezbednost fontane?

Pre mesec i po dana od gradske uprave zatražili smo dokumentaciju u vezi sa izgradnjom fontane na Slaviji. Da li su urađene prepravke koje bi smanjile rizik po bezbednost saobraćaja, zašto fontana nema upotrebnu dozvolu, da li ovakva kakva je može da radi i zimi... Mnoge odgovore i dalje nismo dobili, a i kada stignu gradske službe nisu usaglašene, što ostavlja prostor za sumnju da li je sve urađeno po propisima. Istinomer će nastojati da ukaže na “ rupe” u procesu izgradnje jer ima indicija da je izgradnja počela iako su nadležni na vreme bili upozoreni da fontani sa takvim sistemom prskalica apsolutno nije mesto na beogradskoj košavi čiji udari dostiže brzinu i do 130 km/h. Da li smo bacili 1,8 miliona evra u nešto što ne može da radi dobar deo godine?


Još se muzička fontana na Slaviji nije pošteno ni raspevala, a nakon samo dva meseca je već isključena. Razlog su radovi na kružnom toku zbog čega će fontana biti konzervirana najkasnije do polovine novembra, saopštilo je javno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija.

Međutim, ukoliko su tačne informacije do kojih je u svom istraživanju Istinomer došao, onda fontana zapravo neće raditi do aprila. Ukoliko su pak tačni navodi Sekretarijata za saobraćaj, fontana će raditi i preko zime što bi opet moglo da ugrozi bezbednost u saobraćaju i da ošteti opremu.

Otuda se isplativost projekta koji košta kao desetomesečna rekonstrukcija Brankovog mosta ili je gotovo jednak stanju na računu Budžetskog fonda za lečenje bolesne dece - dodaje listi kontroverznih pitanja od kojih je ključno: Da li je uključena fontana opasna za vozače na ovoj saobraćajnici? 

*
Fontana na Slaviji dok je radila / FoNet

Istinomer, nakon više nedelja istraživanja i zahteva upućenih nadležnim institucijama nije dobio odgovor na pitanja da li je nešto u sistemu prskalica promenjeno u odnosu na prvobitan projekat koji je označen kao nebezbedan? Da li novi sistem zaista ima senzore za vetar kako je to u aprilu tražio sekretarijat za saobraćaj? Da li je, po završetku radova, sistem testiran na vetar, ko ga je testirao i kakvi su nalazi tog testiranja? Naše sumnje su utoliko opravdane jer najveća fontana u Beogradu legalno izgrađena pod kapom rekonstrukcije Slavije samo sa rešenjem o izgradnji, bez građevinske i upotrebne dozvole, kao da su pravili garažu ili septičku jamu, a ne poseban projekat prečnika 32 m.

Istinomer do objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovore izvođača radova kompanije PMC Inženjering. U jednom trenutku nam se na telefon javio pomoćnik direktora Budimir Tomović, inače zadužen za radove na Slaviji, koji je rekao da zovemo kasnije, nakon čega više nije odgovarao na pozive Istinomera.

Na sajtu ove kompanije koja je između ostalog radila rekonstrukciju prestoničkih javnih garaža na Zelenom vencu i u Masarikovoj, navodi se u vesti iz januara 2017. da će fontana sa vodoskokom do 16 metara, imati posebne softvere koji će reagovati u slučaju vetra odnosno smanjivaće i povećavati mlaz i visinu vodoskokova kako se ne bi ometao saobraćaj.

Podsećamo i da je samo deset dana pre otvaranja fontane 5. juna 2017, navodno zbog bezbednosti saobraćaja, doneta odluka o izmeni ugovora o izgradnji koji je Direkcija za građevinsko zemljište potpisala sa PMC Inženjeringom još u novembru 2016. godine. Znači, sedam meseci nakon potpisivanja ugovora, deset dana pred puštanje u rad fontane, na osnovu odluke Direkcije izmenjeni su delovi tehničke dokumentacije koji se odnose na hidrotehničke i elektroenergetske instalacije i to tako što je, na primer, predviđena promena pumpi i dodatna protivpožarna oprema. 

Do ovih promena je došlo nakon višemesečne prepiske i prebacivanja loptice iz dvorišta Direkcije, do projektanta Instituta Jaroslav Černi koji se proglasio neiskusnim za savremenu fontansku opremu, preko Sekretarijata za komunalne poslove koji je opet sve prebacio na Beogradski vodovod i kanalizaciju. Na kraju je ovo javno preduzeće u aprilu odgovorilo da je potrebno da izvođač promeni vrstu pumpi koje se koriste, kao i da odredi servisno mesto za vozilo, da bi se olakšalo čišćenje i servisiranje fontane.

Kao deo odluke o izmeni ugovora, navodi se i mišljenje Sekretarijata za saobraćaj od 13. aprila koje je naročito zanimljivo s obzirom na to da se odnosi na bezbednost učesnika u saobraćaju.

*
Gradski menadžer i gradski arhitekta / Fonet

Sekretarijat je ocenio da “fontana nije bezbedna za saobraćaj i da na terenu može doći do ugrožavanja odvijanja bezbednog saobraćaja na ovoj izuzetno frekvetnoj i važnoj saobraćajnici”. Takođe se kaže i da je “fontana koja se izvodi na kružnom toku, više prilagođena javnim zelenim površinama i parkovima, a ne javnim saobraćajnicama sa velikim intenzitetom saobraćaja”.

Glavna zamerka odnosila se na to da, kako piše, “arhitektura vode u fontani nije prilagođena datom okruženju, tj. da predviđeno rešenje ne podrazumeva tok vode koji ne prska vodene kapi, već suprotno, podrazumeva da se voda raspršuje”. 

Ono što je zanimljivo u ovom delu teksta, u odluci o izmeni ugovora o javnoj nabavci, Direkcija ne citira rečenicu iz originalnog dopisa Sekretarijata (Istinomer dobio taj dopis) koja kaže da “predviđeno tehničko rešenje ne obezbeđuje senzore za vetar što je neophodno u situaciji kada se fontana postavlja na saobraćajnici sa velikim intenzitetom saobraćaja”. Zato Istinomer i pita da li fontana zaista ima senzore za vetar budući da se oni konkretno ne spominju u predlogu izmene javne nabavke. 

Sekretarijat je predložio da se problematična tehnička rešenja uklone tako što će biti primenjena savremena fontanska tehnologija, slično kao što je i bio zahtev izvođača iz januara 2017.

Sekretarijat za saobraćaj je 10. maja poslao dopis u kome je naveo da se sa izmenama slaže ukoliko one pozitivno utiču na bezbednost, kao i da će ubuduće pratiti radove na ovoj fontani. 

Međutim, od tada - Istinomer nije uspeo, ni pored svih pokušaja da dođe do bilo kakvog dokaza da je bezbednost zaista poboljšana. Predlog je istog meseca odobrio i Sekretarijat za investicije, kao i nadzorni organ, čiji izveštaj, koji se u samoj odluci pominje, nismo uspeli da dobijemo.
 

Unapred znali da mlaznice nisu za Slaviju

 
U odluci o izmeni ugovora stoji u najmanju ruku čudna formulacija, odnosno da je “u aprilu 2017. Sekretarijat za saobraćaj, kao nadležna organizaciona jedinica Gradske uprave grada Beograda za poslove saobraćaja, po saznanju za izvođenje predmetne fontane, izvršila uvid u tehničku dokumentaciju”.

Da li to znači da Sekretarijat jedini u gradu nije znao da se u sred Beograda, na Slaviji, gradi muzička fontana?

Profesor Saobraćajnog fakuteta Milan Vujanić tvrdi suprotno, jer je kaže, Sekretarijat još 2016. godine konsultovao fakultet, dakle pre nego što je izgradnja i počela.
„Sekretarijat je tad tražio od Saobraćajnog fakulteta da se proveri uticaj fontane na bezbednost, odnosno reviziju, pregled tog projekta. Stav Fakulteta je bio da nekoliko stvari treba da se uradi – Prelazi da budu podzemni pešački ili nadzemni pešački, a pošto ima fontana onda podzemni pešački prelazi, jer će sad građani morati da obilaze, ako je prelaz 50 metara od Slavije. Stavili smo primedbu na vodoskok visok 20 metara jer kada dune vetar, voda će ići na kolovoz. Ukoliko je to u uslovima saobraćaja, onda on postaje klizav, a još zamislite ukoliko biste je pustili u uslovima u kojima može da nastane poledica“, objašnjava profesor Vujanić.
U odluci o izmeni ugovora se navodi da je Sekretarijat skrenuo pažnju da bi poseban problem mogao da nastane onda kada temperatura bude oko nule s obzirom na to da tehničko rešenje podrazumeva rad fontane tokom cele godine.
 
Ipak, u XII odgovoru (dokument objavljen na portalu javnih nabavki , na zahtev o dodatnim pojašnjenjima u vezi sa konkursnom dokumentacijom od 8. jula 2016. za nabavku opreme za fontanu) navodi se da je predviđeno da fontana radi od 1. aprila do 1. novembra s obzirom na to da se nalazi na javnoj površini kako bi se sprečilo oštećenje opreme. Dakle, javnost opet ima pravo da se pita: koliko će ova fontana od 1,8 miliona evra raditi – cele godine ili sedam meseci?

*
Odgovor Direkcije za građevinsko zemljište o radu fontane / PrintScreen


Kako objašnjava arhitekta Branko Bojović, vodeni kompleks fontana kod nas mora da bude izuzetno sezonskog karaktera zbog prisutne klime, kao i da predviđeni model fontane na Slaviji nije pogodan za Beograd.
“Vodeni kompleks fontane sa prsklicama sa mlazevima i tim vodenim zavesama koje se prave su za Beograd nepodesne zbog toga što je Beograd grad koji ima izrazito velika vazdušna strujanja i onda ti vodeni mlazevi prskaju. To se vidi na vodoskoku na Adi gde se stotinama metara nosi ta vodena prašina i zasipa i što treba i što ne treba”, kaže on.
Kao bolji sistem on predlaže fontanu sa prelivima gde se voda ne prska nego se u slapovima sliva sa pojedinih elemenata strukture fontane i time obogaćuje i kulturalno rešenje fontane.
“Mi imamo fontanu (na Slaviji prim.aut) koja je kao građevina jedan običan veliki lavor, koja nije oblikovana, koja ustvari izgleda katastrofalno. Kada zbog vetra i vetrova, vazdušnih struja i drugih stvari vodene zavese ne budemo mogli da koristimo, imamo jednu građevinsku nakazu na sred Slavije kojoj građani ne mogu da priđu”, kaže Bojović.



Ima li fontana dozvolu?


Zbog svih navedenih sumnji da bi fontana mogla da ugrožava bezbednost, ali i činjenice da je kolovoz na Slaviji samo nekoliko dana nakon početka rada fontane bio mokar, Istinomer je od nadležnih institucija zatražio da nam pošalju dokaze da ovaj projekat zaista poseduje svu potrebnu dokumentaciju za rad.

Ispostaviće se, međutim, da za fontanu na Slaviji u stvari nije ni potrebna upotrebna dozvola, a umesto građevinske dozvole imaju rešenje kojim se odobrava gradnja - tako barem tvrde iz Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, pozivajući se na član 145 Zakona o planiraju i izgradnji. 

Pomenuti član zakona, inače, služi običnim građanima i omogućava im da zaobiđu silnu birokratiju kada prave pomoćne objekte, poput garaža, ostava, septičkih jama, bunara ili štala. Međutim, ovaj član je poznat i po tome što služi za različite malverzacije. Naime, njime se reguliše i uređenje saobraćajnica, kao i različite rekonstrukcije i adaptacije, a kako za to nije potrebna građevinska, samim tim ni upotrebna dozvola, već samo prijava radova, prostor za “hvatanje krivina” je dosta veliki.

Tako je i izgradnja fontane na Slaviji postala deo rekonstrukcije Trga Slavija (kao izgradnja sekundarne komunalne infrastrukture) iako je to u suštini potpuno zaseban projekat, smatraju  ljudi iz struke, sa kojima je Istinomer razgovarao, a koji su želeli da ostanu anonimni.

Čija je naša fontana?

 
Da zamešateljstvo u vezi sa fontanom bude potpuno u toku prepiske sa gradskim institucijama “isplivala” je još jedno pitanje koje se u normalnim okolnostima ne postavlja: ko je investitor?
 
Direkcija u svom odgovoru kaže: U vezi sa Vašom molbom za dobijanje obaveštenja o aktivnostima Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda u pogledu izgradnje fontane na Trgu Slavija, obaveštavamo Vas da Direkcija nije bila investitor izrade projekta fontane na Trgu Slavija, već je sprovela javnu nabavku za izvođenje radova.
 
Sa druge strane, Sekretarijat za saobraćaj u svojoj prvoj rečenici u odgovoru navodi da je upravo Dirkecija investitor radova na izvođenju fontane i prateće tehnologije na Trgu Slavija.

Kako smo videli, mnogo toga, osim vode, u slučaju muzičke fontane preliva i curi, a ponajviše nejasne i oprečne informacije. Ipak, najviše sumnji od svega budi očigledna nespremnost gradskih institucija da koherentno i jasno ponude odgovore na opravdanu zbunjenost javnosti u vezi sa fontanom. Da li je i šta urađeno u vezi sa bezbednošću fontane, da li će fontana raditi preko zime, šta je sa upotrebnom dozvolom i na kraju krajeva - ko je investitor ovog projekta - sve su to pitanja na koja Beograđani imaju prava da znaju odgovore. Nadamo se da će ovaj tekst doprineti tom cilju.

Povezani članci