Početna Članci Aktuelno Analize Pravo nasilnika da viđa decu, ili pravo žene na život bez nasilja

Pravo nasilnika da viđa decu, ili pravo žene na život bez nasilja

U prethodnih pet godina u Srbiji je ubijeno 170 žena u porodičnom nasilju, a samo u 2016. godini 33, pokazuje Izveštaj o femicidu „Mreža žena protiv nasilja“. U prvoj polovini ove godine ubijeno je 19 žena gde je čak pet njih izgubilo život od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.


Poslednja dva ubistva dogodila su se u centrima za socijalni rad, a stradalo je i jedno dete. Sve ovo dovelo je do hitnih konsultacija predstavnika civilnog sektora i državnih institucija, koje su zajedno organizovale ”Ženska platforma za razvoj Srbije” i međunarodna organizacija ”UN WOMEN”. 

”Ovo što su nasilnici na pragu centara za socijalni rad ubili žene je ogromno upozorenje za institucije, dakle vi više niste brana, mi se vas ne bojimo, vi niste sistem, vi niste država”, započela je svoje izlaganje Marija Srdić iz Centra za podršku ženama. Njena koleginica Biljana Stepanov rekla je da se mreži organizacija u prošloj godini obratilo čak 12 hiljada žena širom Srbije za pomoć. 

”A mi i dalje, posle četiri godine zagovaranja, nemamo nacionalni SOS telefon”, zaključila je Stepanov. 

Neki od zaključaka nakon završenog sastanka jesu da iskorenjivanje nasilja prema ženama treba da postane prioritet nove Vlade, što mora imati direktan odraz u budžetu, donetim politikama i merama.

Locirajući srž problema u izveštaju sa ovog skupa se navodi:  jedan od ključnih problema u radu je to što institucije, a pre svega Centri za socijalni rad, štite porodicu, a ne ženu, odnosno svoj rad temelje na pravu nasilnika da viđa decu umesto na pravu deteta i žene da žive bez nasilja. 

U ponuđenom odgovoru na nasilje nedostaje osećaj urgentnosti, koordiniranosti i odgovornosti institucija u borbi protiv nasilja prema ženama

Zahtev ženskih pokreta jeste i uvođenje tzv. femicid review, odnosno detaljne analize svakog slučaja u kome se dogodilo ubistvo žene.
”Odgovornost iako je zajednička u svakom konkretnom slučaju ima ime i prezime osobe koja je u tom slučaju postupala. Zahtev je vrlo jasan – za sve slučajeve u kojima imamo žrtve, mrtve žene i teško stradale porodice, mi želimo da se izgovori ko je, kada i zašto pogrešio i šta su sankcije”, kazala je Marija Srdić.
Jedan od zaključaka jeste i da sudovi treba da preispitaju sve nepravosnažne odluke o viđanju dece sa očevima koji su činili nasilje, kao i da se u Centrima za socijalni rad preispitaju svi slučajevi u kojima je prijavljeno nasilje i procene rizika u tim slučajevima, kako bi se obezbedila bezbednost žena i njihove dece u ovim slučajevima. Takođe, zahtev je i da se ispitaju da li su, i u kojoj meri, primenjene preporuke iz izveštaja Zaštitinika građana o propustima u radu insitutucija u 14 slučaja koju su se završili smrtnih ishodom kao i da se sa najvećom ozbijnošću pristupi pritužbama ženskih NVO u slučajevima nasilja prema ženama, koje su u međuvremenu podnošene Zaštitniku građana.

Sve zaključke možete pročitati na ovom linku. 



Povezani članci