Početna Članci Retrovizor2 2017. Događaj godine

Događaj godine

E, predsedničkim izborima prethodila je, tako je i drugde, artiljerijska priprema, tu je najmoćniji kandidat zadobio toliku prednost da mu docnije nisu bile potrebne nikakve petljavine u brojanju glasova.


Studentski protest je događaj godine, to sam sa naučno utvrdio iako sam samo dve večeri proveo u koloni sa nezadovoljnicima; za manje od nekoliko sati otarasio sam se, ne bez postiđenosti, svoje predrasude da mladi ljudi ne daju pet para na to što se zakuvava samodržavlje.




Ovu za mene novu istinu o omladini odmah sam nesebično podelio sa televizijama, poručio sam im (vidi „Proglas br. 1“ u „Vremenu“) da proteste svake večeri prenose uživo, od početka do kraja, sad dodajem da bi ih mogli i reprizirati, jer ima građana koji su u to vreme na poslu, pa niti mogu da se pridruže napr. omladini, niti da prate ovu pokaznu vežbu razboritosti i istinoljubivosti. 

Znam i sam da je teško mirnim putem, pukim postiđivanjem, privoleti nekog iz mrskog mi REM-a da se sam odrekne tako krasne sinekure, to važi za veleupravu državine televizije zvane RTS, koja kao i svako izdržavano lice pazi da se ne zakači sa izvorom svoga blagostanja, a još više to važi za osobu uverenu da je trijumfovala na izborima čistim kao suza, kao kristal, kao pahuljica snega, ili kao kap rose sa Pančićeve omorike. 

Veleizabrani se o protestu izražava ne može biti lepše, to je praznik demokratije, kruna demokratije, cvet demokratije, neka cveta hiljadu pobuna, samo da sve budu nenasilne, makar tu i tamo ne bile baš i najučtivije. Sve dok je tako, neće Pobednik izvoditi svoje snage, ni oružane ni one koje bi marširale samo sa sendvičem i flašicom rose u ruci, to je od Pobednika baš lepo, baš je pobednički nadmoćno, a plemenito.

Vođa je prepustio centar prestonice, ali i drugih gradova, onima koje nije usrećio svojim trijumfom, policija predusretljivo zaustavlja saobraćaj da kolona bezbedno i elegantno maršira kolovozom, kao kad je za vreme Vuka išla litija na Spasovdan; kavgu ne žele ni studenti, ni policija, ni pobednik, a i zašto bi: zaslužena, prečista pobeda dovrhunjena je trijumfom tamo gde su izbori bili ponovljeni, tek tamo su glasači bezmalo kao jedan stali uz Predsednika, moja snaga su moji procenti, moja snaga su birači koji su dragovoljno, radosno i ponosno zaokružili broj šest, i ja ih neću izneveriti makar studenti marširali sve do juna kad će im biti vreme da polože koji ispit, a nadam se da sam im ja makar kao student uzor i podstrek, da uče, uče, i samo uče, pa da i oni jednog dana postanu ministri informisanja, premijeri i predsednici Republike. 

U JNA sam učio šta je artiljerijska priprema, vojska voli da na ratovanje gleda kao što seljak gleda na svoj posao, otuda izrazi kao što je „artiljersko oruđe“, nije znači „oružje“, koje zna se šta je, nego je „oruđe“, potonjim se ne razara i ne ubija, njime se radi, nešto se njime obrađuje, kao kad se njiva poore, da bi se sejalo, žnjelo etc. E, artiljerijska priprema je kad mi artiljerci (ne moram više da krijem koji sam rod bio: ako nema više te vojske nema ni njene vojne tajne) prašimo jedno dva dana neprekidno iz našijeh haubica po neprijateljskoj i živoj i neživoj sili, pa ako mi to ljudski uradimo, neće naši tenkovi naići na mine, i neće naša pešadija posle morati da gine (rima!), neće čak morati da ni da neutrališe bog zna koliko neprijatelja: preživeli i ranjeni predaće se još kako radosno armiji koja ima artiljeriju za podičiti se. E, predsedničkim izborima prethodila je, tako je i drugde, artiljerijska priprema, tu je najmoćniji kandidat zadobio toliku prednost da mu docnije nisu bile potrebne nikakve petljavine u brojanju glasova. Dušmani mu, dakako, i to stavljaju na dušu, pa je uvređeni zamolio uvažene članove RIK-a da na televiziji, i to ne državnoj ili na onima koje su se sa vladajućom partijom spojile u amalgam, pred kamerama prebroje listiće iz nekoliko spornih džakova. Iako nezavisni i samostalni, članovi RIK-a nisu imali srca da odbiju ovako iskrenu molbu.

*
Aleksandar Vučić / Foto: TV FoNet

Nisam ovaj svečani događaj gledao, ali ga pozdravljam kao nov žanr - kućni očevid, uviđaj takoreći. Oni koji nisu naklonjeni Pobedniku će naravno kazati: „Otkud znam šta su doneli, i šta broje!“, ali nama koji verujemo u čistotu pobede prijao bi i radio-prenos brojanja listića: ne vidimo ko broji, niti šta broji, nismo sigurni jesu li to glasovi komisionara tj. članova Komisije, ali slušamo šuškanje papira i slušamo kakofoniju glasova, gde se svak trudi da se ne zabroji, sedamdeset šest, sedamdeset sedam... 

Sumorna trilogija potrošačke sreće, kako reče A. Mol, sastoji se iz: 1. raditi (ne suviše), 2. kupovati i 3. uživati u kupljenom. E trilogija vladanja je: 1. izbornu kampanju udesiti tako da nijedan takmac nema ni najmanju šansu za pobedu, 2. pobediti i 3. uživati u pobedi.
Brojanje glasova može što se tiče Pobednika da traje unedogled, neverne tome će, jedan po jedan, mic po mic, prihvatiti veru, a prvosvešteniku je toplo oko srca dok i sam prati preko televizije koliko je njegovo učenje i njegovo delo ispravno i neosporivo. 

&

Ministarka bez portfelja, doktorka i profesorka zadužena za ako je moguće prirodni priraštaj stanovništva apeluje na fertilno sposobne građanke i građane da sa više poleta prionu na produženje vrste: ako im to nije prirodni instinkt, ako ih na to ne nagoni ljubav, požuda, niti želja za potomstvom, neka to učine za Srbiju: „Pozivam medije, da nam pomognu u svemu tome, da se volimo za Srbiju!“ Evo, prenosim apel, a nadam se da kreativni tim ministarke vredno radi na plakatima koje će svaki kafić i splav morati da ima na zidu: heteroseksualni par koji ima posteljinu od zastave i jastuk sa državnim grbom, obnaženi mladić uzvikuje „Za Srbiju!“, a bračna družica otpozdravlja sa „Živela Srbija!“. Apsolutno romantično.

Načelnik južnobačkog okruga isto misli da se ne smemo više oslanjati na sitnosopstveničke porive i na prirodne nagone, država je isuviše dragocena da bi se prepustila nesvesnim i nesavesnim parovima: ako ne radite to zbog sebe samih, uradite to za Otadžbinu. Bač i Titel ne blistaju kad je željeni priraštaj u pitanju, nisu opravdali poverenje sreza, a načelniku je, kako reče, posebno stalo da se situacija popravi u rubnim opštinama: rađajte, dakle, još više nego drugde, ako živite u mestima koje su na granici orkuga, odgajajte mlade graničare, jer šta ako Bačka bude napadnuta, ako se preko Tise iskrcaju zavojevači iz Banata, Perleska divizija, Farkaždinski bataljon i Idvorska regimenta?! 

Povezani članci