Rođen 1. januara 1963. godine u Beogradu.
Po obrazovanju je klinički psiholog i reditelj.
Izdao je i tri zbirke pesama, a za jednu od njih „Knjiga akcione poezije“ je 1986. godine dobio nagrada „Branko Radičević“.
Početkom 80-ih godina svirao je gitaru u pank bendovima „Lucifer“ i „TV Moroni“. Uređivao je književne rubrike u časopisu „Student“, bio umetnički direktor „Beograd filma“, a jedno vreme je radio i kao asistent na FDU.
Sa prvim filmom, tinejdžerskom komedijom „Mi nismo anđeli“ postigao je ogroman uspeh. Iako je snimljen 1992. godine, replike iz filma i danas se često koriste. Tokom devedesetih snimio je još dva filma koji su postigli veliku gledanost „Lepa sela lepo gore“ i „Rane“.
Početkom 2000. godine Dragojević je napustio zemlju i otišao u SAD. Nekoliko meseci proveo je u Njujorku, a potom i u Los Anđelesu. Pokušavao je da snimi film u Holivudu, ali ugovor s kućom „Miramaks“ nije mu doneo očekivane rezultate. „Za mene veliki američki san ne postoji. Imao sam liberalan ugovor sa studijom koji se pokazao kao loš za mene, a ja sam verovatno bio loš za njih. Doduše, bilo je to zanimljivo iskustvo.“
Vlasnik je producentske kuće „Delirijum films“, koja je nastala 2001. godine.
Po povratku iz SAD snimio je „Mi nismo Anđeli 2“, a napisao je scenario i za treći nastavak ovog filma. Film „Sveti Georgije ubiva aždahu“, snimio je 2009. godine, „Paradu“ 2011, a „Atomski zdesna“ 2014. godine. U saradnju sa Draganom Bjelogrlićem napisao je scenario za film „Montevideo bog te video“, koji je snimljen 2010. godine.
Na iznenađenje velikog dela javnosti, postao je 2010. član Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije, iako je tokom devedesetih bio poznat kao veliki kritičar režima SPS i Slobodana Miloševića. „Pristupio sam SPS-u pošto su oni bili zainteresovani za jednu stvar o kojoj nekoliko godina razmišljam, a to je ponovna kinofikacija Srbije jer stotine domova kulture zvrje prazno, izdati su za neke magacine, kafiće.“
Na republičkim izborima 2012. godine bio je 55. na listi koalicije SPS, PUPS, JS, ali nije ušao u parlament.
U martu 2013. izjavio je kako bi mu bila „velika čast“ da bude poslanik, a jula meseca na pitanje novinara da li bi voleo da bude ministar kulture izjavio je da „ima pametnija posla“. Želja za poslaničkim poslom ispunila mu se avgusta 2013. godine, posle rekonstrukcije Vlade, kada je u Skupštinu Srbije ušao nakon što su dva poslanika SPS postala ministri.
Bio je i član Odbora za kulturu i informisanje i zamenik člana u Odboru za dijasporu i Srbe u regionu.
Napustio je SPS i postao žestok kritičar režima Aleksandra Vučića. Kada je pred predsedničke izbore 2017. podržao kandidaturu Saše Jankovića, lider SPS-a Ivica Dačić je izjavio: „Mi smo se odavno politički rastali. On je i podneo ostavku na mesto poslanika. Svako sam bira svoj politički put, a ja mislim da je on izabrao ćorsokak. Ne znam da li je i dalje član SPS, a ako jeste biće izbačen iz članstva.“
