Nakon odlaska Medvedeva i pogreba Njegove svetosti život se vratio u prijatnu kolotečinu. Jer, dok smo čekali i dvorili ruskog predsednika bili smo prebačeni u antifašistički mod, potera za Dražinim grobom bila je obustavljena, zamrla, domaćini su kao navijeni ponavljali kako im je 20. oktobar uvek bio na partizanskom srcu. Tijekom četiri dana i četiri noći žalosti bili smo lišeni vesti o našima na „Farmi“ i u „Velikom bratu“, da bi život, koji zaista više nije mogao da čeka, minule sedmice ponovo zasijao punim svojim sjajem: radikalna gospa Gordana Pop Lazić bacila se cipelama na Gordanu Čomić, iako potonja nije kazala: „Ko misli da je bezgrešan, neka se prvi baci obućom na mene“.
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova