Svečano otvaranje sajta Prve dame zateklo me je daleko (556 km) od rodnog kraja, ali sam, zahvaljujući dobrim ljudima koje je životopis gospođe Dragice potresao, i ja koliko-toliko izvešten, mene je razgalila već adresa www.supruga.predsednik.rs. Pretpostavljam da ima ili je u povoju i sajt www.prvorođenisin.predsednik.rs, jer Radomire uveliko prti očevim stopama br. 46, odavno je potpredsednik Stranke ili tako nešto, a ima i bespravno sazidanu kuću nad čijom bezbednošću treba da bdiju neki sirotinjski sinovi za koje je predsednikov sin dao da se sazida stražarska kućica, isto tako bespravna, kao i njegova. Predsednik Nikolić je u Skupštinu doneo i svoju unučicu, to je državnički pandan odnošenju novorođenčeta u crkvu: ovde ćeš, daće Bog, i ti da radiš, i ako ti neko iz opozicije bude rekao “je l’ ti to od dede ostalo?”, ti ćeš reći da jeste. Ali vratimo se sajtu Prve dame (u daljem tekstu: Prvi sajt) koji kao da je prekucan iz Vežbanke na linije: u srcu Srbije, u pitomoj Šumadiji, rodila se devojčica koja je odmalena, ne znajući kakva je radost i slava očekuju, brinula, davala savete i ukazivala pažnju! Pa nije li svaki homo sapiens činio isto to?!
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova