„Neće meni Priština da komanduje“, reče predsednik Tomislav i ode u Sabornu crkvu, iako se oštrio da Roždestvo Hristovo proslavi u Gračanici. Još jednu sam mu rečenicu pre toga bio uhvatio na radiju, „neću više ni da pitam za dozvolu da idem na Kosovo“, pomislio sam da će nastaviti „idem sa Dragicom dole pa šta Bog da!“, ali je govornik rekao razborito i svetosavski „jer znam da mi dozvolu nikad neće dati“, pa neka ih, gospodine predsedniče, Bog je svuda i Bog sve vidi, vidi i da je poreski stradalnik Depardije postao Rus, Vladimir Vladimirovič potpisao je zakon da se ruski siročići ne smeju davati na usvajanje Amerikancima, nekoliko dana docnije sam je usvojio Francušče od 130 kilograma, tako i treba Francuskoj kad se nije zakonski osigurala od odliva poreskih obveznika, Putin je Depardijeu dao pasoš, glumac je rusku demokratiju ocenio čistom desetkom, ali je i priznao da nije nameran nastaniti se u Moskvi, više ga privlače selo i priroda koju je zavoleo još čitajući Gogolja, gradonačelnik Saranska hitro je predsednikovom ljubimcu ponudio stan, a ako srećnik hoće da predahne od glume i vinogradarstva republika Mordovija nudi mu mesto ministra kulture, Crna se Gora morala zadovoljiti time da Depardije bude ambasador njene kulture u Saransku, Unija pekara je kao i u prethodnih dvadeset godina svečano razdelila česnicu vernicima i namernicima zaostalim u Beogradu od proslave međunarodne nove godine, lepo od Unije, ali šta je sa Unijom popova, zašto ona za Božić ili za neki radni dan nikad ne pripremi nikakav obrok za sirotinju?!
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova