U zdravlju i veselju gordo proslavismo Kumanovsku bitku, ne planiramo u dogledno vreme nigde da se junačimo pod oružjem (prodaćemo ga, nadam se, narodima koji su još u tom herojskom stadijumu razvoja), predsednik Republike je pre jubileja blagoslovio i blagopokrio maraton Beograd-Kumanovo, uz sasluženje patrijarha, Tijanića i MIP-a; o ovom sportsko-hodočasničkom podvigu posle nisam ništa čuo, ili možda još traje, u pitanju je šeststo kilometara; nije mi se cela predsednikova govorancija urezala u pamćenje, ali rekao je da imamo istoriju u kojoj nismo napravili ništa čega bismo se postideli, Toma Nikolić specijalizuje se za opšte sudove, nijedan Srbin nije priznao genocid u Srebrenici, pa neće ni on, Srbi u svojoj možda i predugoj istoriji nisu napravili nikakvu brljotinu, pa neće ni on koji je bez sumnje istorijska ličnost. Posle Kumanovske najdraža mu je Borodinska bitka, ovo pretpostavljam jer mu je Rusija druga mati, i druga po ljubavi koju ima za pojedine države.
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova