Boris Tadić je kao i njegovo najveće skautsko otkriće Jeremić prevazišao okvire naše državice. I dok je bračni par Jeremić birao nužni smeštaj u Njujorku, Boriska se posvetio međunarodnom radničkom pokretu. Obreo se na kongresu, ne znam više tačno koje Internacionale, kad bi Marks mogao barem da ga vidi: nema više otvaranja škole na Palama koja se zove „Srbija“, nego samo privrženost radničkoj klasi i jednakosti zasnovanoj na radu. Jeremić bi mogao da tuži novinare što njegovu njujoršku kiriju obelodanjuju na godišnjoj razini, i još tu svotu stavljaju u naslov: „Jeremić plaća stan sto pedeset hiljada“, i to je zapravo netačno, za godinu dana nakupiće se i više, 156 hiljada, ali mesečno je to nekih 13 hiljada. Za ambasadora u Americi dajemo 12 hiljada, mislim dolara mesečno, a pošto je Vukčilo nad-ambasador onda dajemo hiljadarku povrh pomenute svote. Ognjištance je nadomak palate Ujedinjenih nacija (umalo ne rekoh „ujedinjenih regiona“!), te bi predvodnik čovečanstva u misiju mogao i peške, ali će zbog bezbednosti biti vožen, praćen i dvoren, sve o mome trošku i o trošku meni sličnih.
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova