Nakon nekoliko uzastopnih iskušeničkih dana i noći Boris Tadić rekao je zbogom predsednikovanju: “Odlučio sam da skratim svoj rođeni mandat!” – sudbina Rastka Nemanjića koji se odrekao prestola i otišao u manastir ponovila se, žezlo je vladar predao sestri u Hristu Slavici Đukić Dejanović, tako da smo sada svi u blagoslovenim rukama SPS-a. Život očito može da čeka i sačekao je svojih novih i više nego pet minuta. Marko Milošević iz srca Rusije komanduje radovima na njegovome gumnu u Požarevcu, želim da budem upamćen kao lice koje je prvo predložilo da se srpskom domaćinu vrati njegova parfimerija na Terazijama, ona koju su petooktobarski nasilnici opljačkali i oskrnavili grafitom “Žali se tati!”; najmoćniji socijalista nakon Miloševića Ivica Dačić ukorio je policajce što su hapsili palikuće, a da njega nisu ni pitali, ni naknadno izvestili, što mi govori da nema nijedne akcije, nijednog privođenja ako ga ministar policije ne odobri ili ne naloži. Moglo se dakle desiti da neko javi ministru kako su operativci na tragu huliganima koji zapališe američku ambasadu, a da ministar kaže: “Nemojte sada, nije trenutak, kud prođoše godine, neka prođe još neko vreme – hoćete li da navijači uzmu na zub Socijalističku partiju samo zato što sam njen predsednik?!”
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova