Na(d) istorijski trenutak uručenja Dodikove lente Tadić Borisu nadvio se mračni dušmanski oblak. Na svu sreću post festum tj. sa izvesnim istorijskim zakašnjenjem: ponad same svečane bine, mučki je i nimalo svečano ležao eksploziv, pored njega puške i municija… Vehabije ne spavaju, vehabije same ili u sadejstvu sa ustašama rade o glavi najvećim srpskim sinovima? Ili su dinamit, mine i bojne otrove pripremili srpski izrodi, bolesni protivnici bratske srpske sloge?! Ko zna nisu li atentat zaskuvavali svi pobrojani, plus naravno strani faktor kome je proliti krv i razrušiti javnu imovinu kao dobar dan!? Avaj, javio se, sam od sebe, kad je čuo kakva se fertutma digla, izvesni Bole, radnik inkriminisanog “Borika” koji je priznao da arsenal pripada njemu, tu ga je pre nekog vakta privremeno sklonio pa na njega takoreći i zaboravio, a čuvao ga jeste, mada ne sa nakanom da poubija tako fini i nadasve naš živalj.
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova