Nisu li leta sva ista? Kao što su u našim zadaćama o godišnjim dobima ptice selice služile da označe proleće i jesen, tako se sada svakog leta na ustanak dižu malinari, Hrvati slave obljetnicu “Oluje”, ravnogorci traže neku svoju pravicu, Republička (sic!) agencija za negu ravnogorskih tradicija traži da se Brankovom i Pančevačkom mostu vrate njihova krštena imena, koja su dakako sva iz dinastije Karađorđevića – da nije bilo monarhije još bismo skelom išli u Srem i u Banat; Hesove posmrtne ostatke i sam spomenik je uprava groblja u dogovoru verovatno sa opštinom uklonila, grob beše postao stecištm obožavalaca koji nisu za podičiti se, kod nas Dražin grob traži državna komisija što će reći da troši novac i učesnika NOP-a kao god i potomaka SUBNOR-a zadojenih naravno partizanštinom, uh, pa ne možeš upoređivati nacistu i prvog gerilca u porobljenoj Evropi, i mogu i ne mogu: zar se i o nacisti osuđenom u Nirnbergu ne može reći da je žrtva pobedničkog, takoreći okupatorskog suda? O Draži se govori kao o osobi koju su komunisti likvidirali, a zapravo ga je sud, koji je kao i ma koji drugi sud slika svog vremena, poslao pred streljački vod (koji je takođe slika svog vremena, vremena koje je trajalo donedavno).
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova