U poseti nam je bio Bramerc, nisam čitao njegove dnevnike, ali sudeći po onome što pričaju domaćini, ovo je Bramercovo najsrećnije razdoblje, iz Srbije je otišao oduševljen, sad je sto pedeset sedmi put čuo da za Mladićem danonoćno, u tri smene, traga dvanaest hiljada duša, naši ga kad Bramerc ne čuje i zovu “ekselent”, jer što god mu kažu, neki put i samo zauste ili se nakašlju, oduševljeni Serž jednako klikće “ekselent, ekselent”; naš tužilac kad je blagovao uspomene pred novinarima trudio se da i njemu ne izleti “ekselent”, jer to od Bramerca čuo barem sedamdeset puta, četrnaest puta je gost rekao “great”, osam puta “wonderful”, dvared “fine”, ali bi onda opet počeo da metaniše “ekselent, ekselent”! Uglavnom od tolikih komplimenata tj. ekselencija naši dobiše krila te se baciše u prekovremeno traganje za manje slavnim i manje ucenjenim Goranom Hadžićem, i dok ja dijak grešni pišem ove grešne retke nekoliko hiljada ljudi pretražuje čak tri mesta na kojima možda bivakuje pobegnuti magacioner.
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova