U svečanom holu Skupštine svečano je otvorena izložba portreta sviju rukovodilaca najvišeg zakonodavnog tela, od Unkovskog kome se po isteku mandata kao Marku Polu izgubio svaki trag u Kini pa do još aktivnog vulkana zvanog Slavica Đukić Dejanović. Ne zna se kako su skupštinski nameštenici Glišić i Odalović za živopisca odabrali baš Stojkova Juniora iz Sombora, uglavnom su se pogodili da umetnik za četrdesetak hiljada evra sa fotografija prenese na platno lica ovih istorijskih ličnosti, koje su, bogu hvala, sve još žive i zdrave. Ali, kad ne slikaš Tajnu večeru ili Adama i Evu, nego imaš posla sa savremenicima, očekuj i pokoju žaoku. Slavica se pomirila sa tim da će je budući naraštaji pamtiti drukčiju nego što ona sebe vidi i pamti, Toma Nikolić nije očaran kako je ispao, najoštrija je bila Nataša Mićić koja beše voljna da čeka na novog Uroša Predića pa ne znam koliko godina u trenutku poziranja imala; likovni kritičar Miodrag Jovanović oduševljen je, lako je njemu kad sam nije preslikavan, kritičar veli da je somborski umetnik imao samo izbledele crnobele fotografije, a kakve je sve dugine boje utkao u portrete, pa zašto smo hudožnjiku dali izbledele crnobele slike kad u svakom mobilnom imamo toliko piksela i boja!
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova