Prošle nedelje su narodni deputati doneli i DHL-om iste noći poslali u Njujork rezoluciju dužine očenaša, Evropska unija je brže-bolje donela svoju rezoluciju, ama je još nije predala na pisarnici svetske organizacije, i sama oseća da bi ju prethodno morala doterati kao Kavalkanti pesmu: putuj sada, kad sam te ovako okitio i ukrasio… Iz britanskog zatvora pušten je Ejup Ganić, pravda je pobedila, izjavio je pritvorenik, potom njegov sin, pa kći, ali i dalji rođaci te političari u Sarajevu, apsa je nanovo dopao Ramuš Haradinaj, ali se ovom drugom događaju ne mogasmo hrišćanski ni poradovati, jer opštinski sud u Londonu smatra da bi suđenje Ganiću kod nas bilo političko, što je našeg predsednika pogodilo i kao građanina i kao oca nacije: «Taj komentar da bi ovde nekome bilo suđeno na osnovu politike, a ne prava, za mene je potpuno neshvatljiv, i to je za mene osobna uvreda i uvreda za Srbiju» – zašto nismo o istom trošku, kad su poslanici već prekinuli letovanje, tužili i Engleze?
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova