U međuvremenu je život tj. protokol, što je kod vladara jedno te isto, bacio g. Tadića u Beč gde je visoki gost besedio isključivo kao hrišćanin, podsetio je domaćine i gastarbajtere da je Kosovo kolevka hrišćanstva i da shodno tome mora ostati srpsko, tako je predsedniče, da su Albanci makar hrišćani, pa da im halalimo teritoriju, rudna i likovno-arhitekonska bogatstva, ovako ne možemo, dobro, ima među njima katolika, pa i pokoji pravoslavac, ima i onih koji ne veruju u Boga, ama je Srbin svaki pravoslavac, što znači hrišćanin, dostojan da dežura pored kolevke i da je čuva od žiška i od žiške koja se lako može naći u ruci palikuće kome hrišćanstvo nije na srcu! I taman sam pomislio kako je predsednik pao u verski zanos, on se već vratio i naveliko predaje oficirima sablje, ipak, ovog puta ne reče da je naš vojnik najbolji u regionu, u čemu mislim da ima možda i moje zasluge, jer sam tu njegovu uzrečicu izvrgao ruglu toliko puta da će jednog lepog dana morati i mene da primi kao pre neki dan Somborca, naravno ako i meni moje obaveze budu to dozvolile.
RETROVIZOR - Ljubomira Živkova