Zrenjaninci na flaširanu vodu dnevno potroše 20.000 evra!

Građani Zrenjanina su pre deset godina ostali bez ispravne pijaće vode, a do danas promenilo se jedino to da više nemaju ni vodu za kupanje! Naravno, cena vode je sve vreme povećavana, ali je, prema rečima odgovornih iz zrenjaninskog vodovoda, ona „i dalje niska“. Zrenjaninci su se nekako i navikli da kupuju flaširanu vodu za piće, ali kako objasniti gostima da se ovakvom vodom slobodno okupaju?

Voda u lavabou 
Članovi udruženja “Društvo protiv korupcije” sproveli su anketu o problemima sa pijaćom vodom u Zrenjaninu, u kojoj su učestvovali građani, predstavnici udruženja, ali i zrenjaninski političari.

Na pitanje šta misle zašto se ovako dugo ne rešava problem pijaće vode u Zrenjaninu, većina ispitanika smatra da je glavni krivac lobi koji forsira prodaju flaširane vode. Prema nekim računicama, građani dnevno troše više od 20.000 evra na kupovinu flaširane vode!

Kada je pre dve godine izgrađena eko-česma u naselju Bagljaš u Zrenjaninu činilo se da bi to moglo biti jedno od prelaznih rešenja. Međutim, gradska vlast je zaustavila izgradnju novih eko-česmi, pozivajući se na izjave iz zrenjaninskog Zavoda za javno zdravlje da je u pitanju destilovana voda, koja nije kvalitetna za piće. Uprkos tome, većina naseljenih mesta u opštini Zrenjanin je od sredstava iz samodoprinosa izgradilo eko-česme. U Lazarevu eko-česma je puštena u rad prošle godine, a vlasnici trgovačkih radnji u tom mestu tvrde da je od tada prodaja flaširane vode opala za čak 90 odsto! Inače, u srednjem Banatu, koji je poznat po lošoj pijaćoj vodi, izgrađen je veliki broj eko-česama.

Foto: ilovezrenjanin.com 
Foto: ilovezrenjanin.com[/caption]

  

Na pitanje šta misle zašto se u drugim gradovima, na primer u Užicu, brže rešavaju problemi sa pijaćom vodom, većina ispitanika misli da čelnici gradske vlasti, kao i rukovodioci u zrenjaninskom Vodovodu nisu sposobni da pronađu trajno rešenje za ove teškoće. Takođe, ukazuju i na činjenicu da u vrhu republičke vlasti decenijama nije bilo nikoga iz Zrenjanina. Činilo se da će postavljenjem bivšeg gradonačelnika Zrenjanina Gorana Kneževića na visoke pozicije u republičkoj vlasti najzad doći do ubrzanog rešavanja lokalnih problema, ali to se nije desilo. A bivši gradonačelnik Ivan Bošnjak, koji je na čelu grada bio nepune dve godine, uspeo je samo da raskine ugovor sa WTE iz Nemačke, uz objašnjenje da je taj ugovor loš po grad i nezakonit. Ali, zbog toga niko još nije odgovarao. Skupština grada Zrenjanina dala je 28. marta ove godine saglasnost za raskid ugovora za gradnju fabrike vode, potpisanog u aprilu 2012. sa nemačkom kompanijom “Vasertehnik” (WTE Wassertechnik), zbog čega je ova kompanija najavila podizanje tužbe protiv zrenjaninskog JKP “Vodovod i kanalizacija”. To, naravno, šalje lošu poruku potencijalnim investitorima, koji ne vide pravnu sigurnost za svoja ulaganja. Udruženje “Društvo protiv korupcije” pitalo je bivšeg gradonačelnika Miletu Mihajlova da li je protiv njega, kao potpisnika ugovora sa WTE, podignuta optužnica, na šta je on odgovorio odrečno.

Direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ Goran Tajdić ističe da ugovor između WTE i JKP “Vodovod i kanalizacija” nije u celosti potpisan.

“Ugovor sa Vasertehnikom sastoji se iz tri knjige – A, B i C. Vasertehnik i Vodovod i kanalizacija potpisali su samo dve knjige, tako da što se tiče nas taj ugovor nikad nije potpisan do kraja, niti je realizovan. Potpisana su dakle samo prva dva dela ugovora koja se odnose na tehničke stvari i merama obezbeđenja. Finansijski deo ugovora sa kojim počinju da teku sve radnje, nikad nije potpisan. U knjizi B jasno stoji da ako ne dođe do potpisivanja finansijskog sporazuma, ugovorne strane same snose svoje dotadašnje troškove. Jeste da u ugovoru B stoji, da ako se ne dobije državna garancija, ugovorne strane jesu saglasne da nastave pregovore oko daljeg finansiranja, ali s obzirom na to da je Skupština grada donela odluku da je taj model nepovoljan, odustalo se od daljeg potpisivanja. Smatramo da do tužbe neće doći jer ugovor formalno nikad nije ni potpisan, nije zaključen do kraja. Jednostavno, samo smo odustali od takvog načina rešavanja pijaće vode, rekao je Tajdić.” Sajt ilovezrenjanin.com

Brigu oko novog tendera za fabriku vode preuzeo je upravo Tajdić. Prema njegovim tvrdnjama, nova fabrika „grad neće koštati ništa“. Međutim, pomoćnik direktora JKP “Vodovod i kanalizacija” Bratislav Tomić kaže da nije baš tako. Naime, on ističe da je dokumentacijom predviđeno da zrenjaninski Vodovod garantovano otkupljuje 6,5 miliona kubika pijaće vode po 28 centi, dodajući da je predviđeno da građani kroz račune za vodu otplaćuju fabriku. Međutim, Tomić tvrdi da Vodovod ima stalni gubitak u mreži od 10-15 odsto, da ima nenaplativa potraživanja za utrošak vode 10-15 odsto, kao i da će samim poskupljenjem pijaće vode doći do smanjene potrošnje od 20-30 odsto. Računicom se dolazi do procenta od oko 50 odsto. Dakle, zrenjaninski Vodovod garantovano će kupovati 6,5 miliona kubika pijaće vode, a distribuirati, naplaćivati 3,25 miliona kubika. Pošto je tenderskom dokumentacijom predviđeno da grad Zrenjanin izdaje 77 menica kao finansijsku garanciju za količinu prečišćene vode, onda se nameće zaključak da će one biti i realizovane. Tako dolazimo do podatka da će polovinu od ukupne godišnje količine prečišćene vode plaćati građani koji je koriste, a druga polovina će se plaćati iz budžeta grada. To iznosi 910.000 evra godišnje. Ako su ove tvrdnje tačne, to onda znači da nije tačno da buduća fabrika vode građane Zrenjanina neće koštati ništa. Inače, tenderska dokumentacija predviđa uslugu prečišćavanja vode, a ne kupovinu postrojenja.

Zrenjanin

Na pitanje da li veruju da će tender najzad rešiti problem pijaće vode u Zrenjaninu, odgovor ispitanika je uglavnom bio negativan, a većina je mišljenja da bi ovaj problem trebalo prebaciti na državni nivo.

Udruženje “Društvo protiv korupcije” smatra da je novi tender prepun nepravilnosti, jer nije sastavljen ni po Zakonu o javno-privatnom partnerstvu, ni Zakonu o javnim nabavkama.

Udruženje smatra da je javno-privatno partnerstvo bolji način za rešavanje problema pijaće vode, jer je taj zakon u svetu i nastao zbog komunalnih usluga i vrlo uspešno se primenjuje. Zakon o javno-privatnom partnerstvu (ZJPP) predviđa višegodišnje ugovore (minimum pet godina), ali i predviđa da po isteku ugovora sva imovina ostaje državi, gradu, javnom partneru, dok se u ovom sadašnjem tenderu predviđa produženje ugovora ukoliko to ugovorne strane žele, u suprotnom privatnik vraća svoju fabriku nazad.

Udruženje se obratilo Upravi za javne nabavke i tražilo da ukažu zrenjaninskom Vodovodu na nepravilnosti kako bi ovo preduzeće moglo da ih ispravi. Naime, u tenderskoj dokumentaciji je predviđeno da se ugovor o isporuci pijaće vode potpisuje na neodređeno vreme, a najmanje na 15 godina, uz uslov da se posle 15 godina može produžavati. Uprava za javne nabavke je poslala dopis u kojem je potvrdila zapažanja Udruženja, a to je da je procenjena vrednost nabavke pogrešno utvrđena, kao i da odgovorni koji sprovode ovaj tender nisu ni tražili mišljenje Komisije za javno privatno partnerstvo.

U međuvremenu, građanin Bečeja Aleksandar Đekić podneo je zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, osporavajući zakonitost tenderske dokumentacije. Prema Zakonu o javnim nabavkama kada neko podnese zahtev za zaštitu prava, tenderski postupak se zaustavlja, dok Republička komisija ne donese odluku. Znajući rokove za rešavanje ne očekuje se donošenje odluke pre početka 2015. godine, tako da je sigurno da tender neće biti završen u ovoj godini. A ukoliko Republička komisija poništi ceo tenderski postupak, da li će građani ovaj put saznati imena odgovornih? U ovom slučaju to su članovi komisije za ovu javnu nabavku koji su sastavljali dokumentaciju, čija imena još ne znamo, ali i direktor Goran Tajdić, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ koji ih je imenovao.

Ukoliko i ovaj tender bude poništen očekuje se da Goran Knežević, kome građani Zrenjanina i dalje ubedljivo najviše veruju bez obzira na to kojoj političkoj opciji pripada, lično uzme učešće u rešavanju ovog problema. 


Autor je predsednik udruženja “Društvo protiv korupcije” iz Zrenjanina.